Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

9. мај - Дан победе над фашизмом или Дан фашизма
#1

Власт АВ званично је прославила 9. мај и ове године... На Свечаној академији, која је том приликом била одржана, чула се једна корачница коју су певали припадници СДК за време Другог светског рата.
Ову озбиљну аферу покушао је да заташка историчар др Дејан Ристић, који је изјавио да се ради о песми Момчила Настасијевића. Непосредно после ове изјаве, др Ристић је постао директор Музеја геноцида у Београду, што може, али и не мора да има везе са претходним питањем.
Афера је, за сада, заташкана. Режим не помиње овај тежак скандал, а ни опозициона јавност се нешто не упире да ово питање покрене, јер је, као што је познато, по многим културним и друштвеним питањима сагласна са владајућом идеологијом. Што и није чудо, јер су испод истог шињела и рођени.
Да ли ће Србија бити, ма колико то било парадоксално, бити прва држава у Европи која ће и званично рушити антифашизам тако што ће пропагирати профашистичку културу на сам Дан победе???
Одговори
#2

Ја пре верујем да ови буздовани нису ни знали чија је то песма. Не треба губити из вида чињеницу да државу воде потпуни имбецили.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#3

Државу воде људи којима уопште није стало до историје. Ионако је постала устаљена мантра: Треба гледати у будућност, не треба гледати у прошлост.
Одговори
#4

Сви организатори су се прали говорећи да је реч о Настасијевићевим делима. Толико су били упорни, да сам им и ја поверовао, јер се не разумем у љотићевске корачнице. Овај Ристић свесно лаже око многих ствари.
Одговори
#5

Да подсетим да се ради о песми "Мртви нисте", за коју се у љотићевској емигрантској штампи, својевремено, водила полемика да ли је написао Владимир Влада Љотић, тада још живи, син Димитрија Љотића, јер се потписао испод те песме, док су неки други припадници СДК тврдили да је аутор песме био Димитрије Наранџић, "официр" СДК који је и погинуо за време Другог светског рата.
После подробније анализе, изгледа да није само ова песма из љотићевске поезије рецитована на Свечаној академији поводом Дана победе, 9. маја у Народном позоришту, него још две песме из истог опуса.
Треба нагласити да је аутор сценарија ове свечаности био Ђорђе Павловић, иначе диригент, који се јавно извинио српској јавности и рекао да није користио добре изворе. Другим речима, користио је интернет, а не књиге, што је постала изгледа постала апсолутно највећа пандемија једне болести коју је српски народ икада доживео, укључујући и комуно-титоизам.
Др Дејан Ристић, историчар по занимању, у пежоративном смислу речи, наставио је да буде репрезент онога што репрезенти историјске струке одавно јесу у овој несрећној држави - наставио је да буде служинче власти и њене идеологије. Он и даље упорно тврди да је то песма Момчила Настасијевића, иако за такву тврдњу нема ниједног релевантног доказа. Уместо неке врсте, макар прећутне, казне за овако непрофесионално понашање и тешко кршење моралних кодекса историје као науке, др Дејан Ристић је, после овог скандала, награђен местом директора Музеја жртава геноцида у Београду.
Одговори
#6

Негде сам прочитао, незванична информација, да је један од аутор текста на свечаној академији био и Бокан.
А ево и Петричићеве карикатуре тим поводом.
Одговори
#7

Петричић је у једној својој карикатури на ову тему опет помешао Љотића са оним фолксдојчером Олћаном.
Одговори
#8

Само бих хтео да подсетим како је асимптоматски Дејан Ристић постао управник Народне библиотеке након оног инцидента са Додиком, Сретеном Угричићем и Николаидисом. То је било, сада већ давне, 2012. године, када смо ушли у последњу фазу транзиције.

Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Одговори
#9

Централна државна церемонија поводом обележавања Дана победе над фашизмом у Другом светском рату одржана је данас на Спомен комплексу „Гробље ослободилаца Београда“. Председница Скупштине Србије Ана Брнабић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, министар културе Никола Селаковић, као и руски амбасадор у Београду Александар Боцан Харченко положили су венце. У име СУБНОР-а Србије венац су положили председник генерал Љубиша Диковић и генерални секретар Зоран Јаковљевић.

„Дан победе је више од подсећања на крај рата, он је обавеза да више никада не смемо да дозволимо да се фашизам и нацизам повампире и зацаре“, поручила је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Милица Ђурђевић Стаменковски.

„Пре 80 година зачуло се звоно слободе и оно није одјекивало само захваљујући великим силама, већ и захваљујући готово свакој кући у Србији која је дала велики допринос. Ми смо били први европски народ који је пружио одлучан отпор нацистичкој и фашистичкој пошасти која је тада покушавала да прекроји судбину човечанства“, подсетила је министар Ђурђевић Стаменковски.

Раније данас, председник Владе Републике Србије и изасланик председника Републике Србије проф. др Ђуро Мацут положио је поводом 9. маја – Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, венац на Споменик незнаном јунаку на Авали.

„Нека је вечна слава и хвала херојима који су своје животе дали за слободу отаџбине”, написао је премијер у спомен-књизи.

Код Споменика совјетској делегацији на Авали који је подигнут у знак сећања на војну делегацију СССР-а која је страдала 19. октобра 1964. године приликом доласка у Београд на прославу 20-огодишњице ослобођења венце су положили представници Владе Републике Србије, Министарства одбране, делегација Града Београда, амбасаде Русије, Белорусије, Азербејџана, Казахстана, Јерменије и Грузије, у име СУБНОР-а Србије пуковник Драган Пантић, Бесмртни пук Србије.

Учесници марша „Бесмртног пука“ око 12 часова су, након полагања венаца на Гробљу ослободилаца Београда, кренули ка Тргу републике.

На челу колоне су министар културе Никола Селаковић, министарка привреде Адријана Месаровић, министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић и амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко.

На Тргу републике у Београду, наступио је Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“.

Пред бројном публиком, хор и оркестар ансамбла „Бинички“ извели су композиције „Тамо далеко“, „Ој Србијо мила мати“, „Девојко мала“ и „Сплет партизанских песама“, као и „Играле се делије“, „Видовдан“ и „Дан победе“.

Чули су се звуци песама „Каћуша“, „Београде, Београде“, „Востани Сербије“, „Ово је Србија“, а посебну пажњу великог броја грађана привукло је извођење чувеног „Марша на Дрину“.

Публици су се, уз пратњу оркестра, својим извођењем представили солисти хора ансамбла „Бинички“ Биљана Васиљевић Митровић, Маријана Радосављевић, Драган Милановић и Филип Вучић.

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#10

Мацут отишао да положи венац на Споменик незнаном јунаку на Авали

https://www.blic.rs/vesti/politika/premi...de/h86b1xm

Не знам да ли је грешка у протоколу пошто је споменик на Авали направљен 1938. године или Мацут не признаје тековине СФРЈ  Smile
Одговори
#11

Барем да су положили те венце 9 - ог.
Одговори
#12

(11-05-2025, 01:25 PM)Душан Вукашиновић Пише:  Барем да су положили те венце 9 - ог.

Мислиш на Равној Гори?  Кез

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#13

Ипак се  мање-вишезна ко је био у том Трећем Украјинском фронту који нас је ослобађао да бисмо данас могли да живимо. Само нема делегације оних којих су најмасовније изгинули.
Одговори
#14

(11-05-2025, 10:15 AM)Шумадинац Пише:  „Пре 80 година зачуло се звоно слободе и оно није одјекивало само захваљујући великим силама, већ и захваљујући готово свакој кући у Србији која је дала велики допринос. Ми смо били први европски народ који је пружио одлучан отпор нацистичкој и фашистичкој пошасти која је тада покушавала да прекроји судбину човечанства“, подсетила је министар Ђурђевић Стаменковски.

Министарка за мало - па у сам центар - 11. 05. 1941. Али, оста на томе да смо ми, тј. Срби, били први европски народ који је пружио одлучан отпор.
Да се макар сетила вадилице - тако што смо 27. марта рекли "не" фашизму и нацизму.
Али, мисли ка Равној Гори, а срце у Немањиној.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 3 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним