24-02-2015, 06:56 PM
ХРИШЋАНСКИ КАРАКТЕР ЂЕНЕРАЛА
Био сам дирнут изразима велике симпатије и дубоког поштовања, које су у америчкој штампи исказивали пет стотина храбрих авијатичара (пилота) према ђенералу Дражи Михаиловићу.
Пошто је ђенерал Михаиловић рођен у мојој епархији, у малом граду Ивањици, сматрам мојом пастирском дужношћу да кажем шта знам о хришћанском карактеру тог ђенерала.
Родитељи су му били побожни људи. У њиховој кући даноноћно је горело кандило пред иконом. Одраставши у таквој религиозној атмосфери, наш ђенерал никад није напустио веру. Напротив, његова вера у Бога временом је јачала, и постала као гранитна стена, посебно последњих пет година крвавог рата и сталних борби.
Његови четници, који су као заробљеници надживели Матхаузен, причали су ми у Салцбургу и Минхену у току моје последње године боравка тамо, следеће: „Наш ђенерал је носио крст који је наследио од своје мајке. Често је примећен, да се ноћу, тајно, у својој соби моли Богу. Опомињао је своје војнике да се моле Богу пре сваког јела, па макар да имају и само парче хлеба, пре сваког посла, пута, или борбе. Без Бога ни преко прага – често је понављао познату пословицу."
Као невидљив дух, крећући се годинама кроз шуме и планине, ноћу је посећивао наше древне светиње, да би се молио и причестио над моштима наших светих краљева и мученика.
"Једног дана", сећа се командант његових герилаца "ђенерал и ја смо били опкољени од Немаца. Истрчали на једно брдо где смо приметили две сеоске куће. - У коју ћемо кућу ићи - упитао је ђенерал. - У леву - рекао сам ја. Застали смо на моменат, прекрстио се и рекао: "Не у леву, већ идемо у десну, с Божјом помоћи!"
Кад смо ушли у кућу, људи који су били ту гледали су нас уплашено и зачуђено.
- Зашто сте сада дошли? Овог момента Немци су претресли кућу тражећи Вас.
- Где су они сада?
- Претресају ону другу кућу!
Ђенерал је уздахнуо и рекао: "Бог нас је опет спасао!"
Ђенерал Дража је показао поштовање према свештеницима. Очевици су ми говорили о чувеној Скупштини одржаној почетком 1944. године у селу Ба, на којој је донета кратка декларација о принципима за које су се герилци борили и који могу бити основа будућих демократских институција Југославије. Пред отварање Скупштине ђенерал је рекао: "Нека свештеници дођу напред и прочитају молитву". Конгрес (Скупштина) је завршен ватреним говором ђенерала:
- Браћо - рекао је - будимо достојни наших предака мученика и идимо њиховим стопама без страха. Боримо се као што су се они борили - За Крст часни и слободу златну! Нека нам Бог помогне!"
ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
Био сам дирнут изразима велике симпатије и дубоког поштовања, које су у америчкој штампи исказивали пет стотина храбрих авијатичара (пилота) према ђенералу Дражи Михаиловићу.
Пошто је ђенерал Михаиловић рођен у мојој епархији, у малом граду Ивањици, сматрам мојом пастирском дужношћу да кажем шта знам о хришћанском карактеру тог ђенерала.
Родитељи су му били побожни људи. У њиховој кући даноноћно је горело кандило пред иконом. Одраставши у таквој религиозној атмосфери, наш ђенерал никад није напустио веру. Напротив, његова вера у Бога временом је јачала, и постала као гранитна стена, посебно последњих пет година крвавог рата и сталних борби.
Његови четници, који су као заробљеници надживели Матхаузен, причали су ми у Салцбургу и Минхену у току моје последње године боравка тамо, следеће: „Наш ђенерал је носио крст који је наследио од своје мајке. Често је примећен, да се ноћу, тајно, у својој соби моли Богу. Опомињао је своје војнике да се моле Богу пре сваког јела, па макар да имају и само парче хлеба, пре сваког посла, пута, или борбе. Без Бога ни преко прага – често је понављао познату пословицу."
Као невидљив дух, крећући се годинама кроз шуме и планине, ноћу је посећивао наше древне светиње, да би се молио и причестио над моштима наших светих краљева и мученика.
"Једног дана", сећа се командант његових герилаца "ђенерал и ја смо били опкољени од Немаца. Истрчали на једно брдо где смо приметили две сеоске куће. - У коју ћемо кућу ићи - упитао је ђенерал. - У леву - рекао сам ја. Застали смо на моменат, прекрстио се и рекао: "Не у леву, већ идемо у десну, с Божјом помоћи!"
Кад смо ушли у кућу, људи који су били ту гледали су нас уплашено и зачуђено.
- Зашто сте сада дошли? Овог момента Немци су претресли кућу тражећи Вас.
- Где су они сада?
- Претресају ону другу кућу!
Ђенерал је уздахнуо и рекао: "Бог нас је опет спасао!"
Ђенерал Дража је показао поштовање према свештеницима. Очевици су ми говорили о чувеној Скупштини одржаној почетком 1944. године у селу Ба, на којој је донета кратка декларација о принципима за које су се герилци борили и који могу бити основа будућих демократских институција Југославије. Пред отварање Скупштине ђенерал је рекао: "Нека свештеници дођу напред и прочитају молитву". Конгрес (Скупштина) је завршен ватреним говором ђенерала:
- Браћо - рекао је - будимо достојни наших предака мученика и идимо њиховим стопама без страха. Боримо се као што су се они борили - За Крст часни и слободу златну! Нека нам Бог помогне!"
ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
