[Шумадинац]

ХРИШЋАНСКИ КАРАКТЕР ЂЕНЕРАЛА


Био сам дирнут изразима велике симпатије и дубоког поштовања, које су у америчкој штампи исказивали пет стотина храбрих авијатичара (пилота) према ђенералу Дражи Михаиловићу.

  Пошто је ђенерал Михаиловић рођен у мојој епархији, у малом граду Ивањици, сматрам мојом пастирском дужношћу да кажем шта знам о хришћанском карактеру тог ђенерала.

  Родитељи су му били побожни људи. У њиховој кући даноноћно је горело кандило пред иконом. Одраставши у таквој религиозној атмосфери, наш ђенерал никад није напустио веру. Напротив, његова вера у Бога временом је јачала, и постала као гранитна стена, посебно последњих пет година крвавог рата и сталних борби.

  Његови четници, који су као заробљеници надживели Матхаузен, причали су ми у Салцбургу и Минхену у току моје последње године боравка тамо, следеће: „Наш ђенерал је носио крст који је наследио од своје мајке. Често је примећен, да се ноћу, тајно, у својој соби моли Богу. Опомињао је своје војнике да се моле Богу пре сваког јела, па макар да имају и само парче хлеба, пре сваког посла, пута, или борбе. Без Бога ни преко прага – често је понављао познату пословицу."

  Као невидљив дух, крећући се годинама кроз шуме и планине, ноћу је посећивао наше древне светиње, да би се молио и причестио над моштима наших светих краљева и мученика.

  "Једног дана", сећа се командант његових герилаца "ђенерал и ја смо били опкољени од Немаца. Истрчали на једно брдо где смо приметили две сеоске куће. - У коју ћемо кућу ићи - упитао је ђенерал. - У леву - рекао сам ја. Застали смо на моменат, прекрстио се и рекао: "Не у леву, већ идемо у десну, с Божјом помоћи!"

  Кад смо ушли у кућу, људи који су били ту гледали су нас уплашено и зачуђено.

  - Зашто сте сада дошли? Овог момента Немци су претресли кућу тражећи Вас.

  - Где су они сада?

  - Претресају ону другу кућу!

  Ђенерал је уздахнуо и рекао: "Бог нас је опет спасао!"

  Ђенерал Дража је показао поштовање према свештеницима. Очевици су ми говорили о чувеној Скупштини одржаној почетком 1944. године у селу Ба, на којој је донета кратка декларација о принципима за које су се герилци борили и који могу бити основа будућих демократских институција Југославије. Пред отварање Скупштине ђенерал је рекао: "Нека свештеници дођу напред и прочитају молитву". Конгрес (Скупштина) је завршен ватреним говором ђенерала:

  - Браћо - рекао је - будимо достојни наших предака мученика и идимо њиховим стопама без страха. Боримо се као што су се они борили - За Крст часни и слободу златну! Нека нам Бог помогне!"

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

[Ултрадесничар]

Деца певају четничке песме у манастиру Фенек

http://sandzakpress.net/pogledajte-kako-...du-cetnici

[Шумадинац]

Нажалост веома мало познато писмо Св. Владике Николаја Черчилу о Дражи. Повод је било његово заробљавање од стране комуниста. Временом ће ово писмо ући у анале не само српске већ и светске баштине.

[Шумадинац]

КОМАНДАНТ ДАХАУА ЈОХАН АДЛЕР СПАСИО ЖИВОТЕ ВЛАДИЦИ НИКОЛАЈУ И ПАТРИЈАРХУ ГАВРИЛУ

https://i.postimg.cc/wjjpntGX/696x493.jpg

Владика Николај Велимировић провео је са Адлером у интернату у Берну 1908. године два месеца у истој соби. Јохан Адлер спремао је докторат из историје, а Николај из теологије. То познанство помогло је владици Николају и патријарху Гаврилу да преживе злогласни логор Дахау.

**********

Због отвореног става против сила Осовине, одмах после окупације наше земље, међу првима су ухапшени тадашњи поглавар СПЦ патријарх Гаврило Дожић и владика Николај Велимировић - два најзнаменитија Србина тога времена.

Проглашени су за народне непријатеље и ратне злочинце и заточени у злогласни концентрациони логор Дахау. Остали су у интернацији чак годину и по по завршетку рата.

Патријарх Гаврило вратио се у земљу 1946. Упокојио се 1950, али фалсификатори историје ни после смрти нису га остављали на миру.

У оквиру сталне поставке Меморијалног комплекса Концентрационог логора Дахау - патријарх Гаврило описан је као српски "монархиста и националиста који је одржавао блиске везе са српским фашистима".

Ако бисмо прихватили ову историјску подвалу, онда би патријарх Гаврило Дожић био једини "фашиста" који је тамновао у фашистичком логору.

Jaвности је готово непознато које су то чудесне околности спасиле животе у злогласном логору Дахау - Николају и Гаврилу.

Иако су понижавани и злостављани остали су живи захваљујући команданту логора Дахау Јохану Адлеру.

Владика Николај Велимировић провео је са Адлером у интернату у Берну 1908. године два месеца у истој соби. Тада је Адлер спремао докторат из историје а Николај из теологије. Николајева докторска тема била је "Вера у Христово васкрсење", као основна догма апостолске цркве а Адлерова "Свети Фрања Асишки, оснивач просјачког монашког реда Фрањеваца".

У злогласном логору Адлер је изнудио истрагу и саслушавање Николаја и Гаврила пред есесовцима, испитивао их је седам узастопних дана, како би добио на времену, и спасио им животе. На крају је прогласио да немају кривице, јер је био свестан да их Хитлер води у "земљу недођију".

"Шта је Адлеру вредео докторат када је њиме постао командант Дахауа, то је страшан људски пад", говорио је патријарх Гаврило и додао да је Дахау био хотел у односу на логор Цеглед у коме је био заточен у Првом светском рату.

После пада Немачке и затварања логора Дахау, владика Николај Велимировић и патријарх Гаврило Дожић смештени су у Кицбил, у кућу кувара из Дахауа - Вилхелма Краута. Адлер им је спасио главу, а Вилхелм помогао да преживе.

Чудна је то игра судбине имати у логору за пријатеља кувара.

У Вилхелмовој кући у Кицбилу владика Николај и патријарх Гаврило прославили су 8. новембра 1946. године Митровдан. Тога дана Вилхелм је замолио Николаја да му буде кум а патријарха Гаврила да га крсти и тако пређе у православље.
Кроз сузе су се растали сутрадан.

Патријарх Гаврило се вратио у своју земљу и одмах отишао под Острог, тамо где су га Немци на почетку рата заробили, да нађе испод кивота Светог Василија, где је пре одласка у ропство оставио панагију и напрсни крст - своја знамења.



РТС

[Шумадинац]

Оклен ово на РТС- у..... Бог зна.

Даклем, пада у воду љотићевскa тврдња да је Љотић преко Нојбахера спасао Св. Владику Николаја и Патријарха Гаврила Дожића...

[ХраброСрце]

Браво за ово!

[Авакс]

„КОМАНДАНТ ДАХАУА ЈОХАН АДЛЕР СПАСИО ЖИВОТЕ ВЛАДИЦИ НИКОЛАЈУ И ПАТРИЈАРХУ ГАВРИЛУ“

Погледао сам мало Wikipedia и списак команданата логора Дахау. Да ли је Адлер био командант и где. На списку команданата га нема.

https://en.wikipedia.org/wiki/Dachau_con...ommandants

[Шумадинац]

Ваша Милости,

У америчкој штампи се шире вести да садашњи, самопроглашени владар Југославије, Тито, ускоро стиже у Лондон као званични посетилац на позив британске владе.
Ваша Милост сигурно зна ко је био овај човек, шта је учинио, и шта представља. Његови трагови морају бити ужасни сваком Енглезу хришћанину и Енглескињи хришћанки. Будући фанатичним безбожником, користио је све злочиначке методе, којих се цивилизовани свет гнуша, као законите, да би освојио власт и остао на власти.
Предуг је списак његових злочиначких и по душу потресних дела, предуг да би био навођен. Обавештени сте о њима из прве руке, и нема потребе да их понављамо. Али ја морам нагласити један моменат који Вас и мене, као људе Цркве, највише занима: он још увек прогони Цркву, понекад макијавелистички, у рукавицама, у присуству британских и америчких посетилаца, а понекад неронски, у одсуству ‘савезничких’ посетилаца.
Ваша Милост може да замисли како се бездомници, Срби у расејању, осећају кад је Титова посета Лондону у питању. И, још више, како хришћанске деноминације, нарочито англиканске заједнице широм света, очекују реч протеста од надбискупа кентерберијског.
Молим се и надам да ће Ваша Милост, са Вама својственом мудрошћу и храброшћу, учинити све што Вам је могуће да се овом борбеном безбожнику и суровом гонитељу Хришћанства не дозволи да целива руку Њеног Величанства, која се у званичној титули својој назива ‘бранитељком вере’. Стравични пољубац истим оним уснама које су изрицале смртне пресуде хиљадама невиних и побожних хришћана. Протестујући против овог моралног ругла, сигуран сам да ће Ваша Милост имати више Енглеза и Енглескиња иза себе него они политичари који су позвали овог најнежељенијег госта да посети град Светих мученика Албана и Магнуса.
Уверавам Вас, Ваша Милости, у своје дубоко поштовање и братску љубав у Господу нашем Исусу Христу.

Веома искрено ваш,
Епископ Николај


Писмо надбискупу кентерберијском, поводом Титове посете Енглеској 1952. године