[Шумадинац]

СВИХ ШЕСТ СЛЕТАЊА НА МЕСЕЦ


Слетања су снимљена помоћу 16 mm камере за прикупљање података монтиране у десном бочном прозору Лунарног модула.

[пек.]

А што су сад све ракете са људском посадом испод Ван Аленових појаса?

[Шумадинац]

АРТЕМИС - ПЛАН ЗА ПОВРАТАК НА МЕСЕЦ



Предстоји лансирање Артемис I, и сад је право време да обновимо градиво.

Коначно после пола века од како је човек корачао по Месецу стекли су се услови за поновну посету људи Земљином природном сателиту. Наса је у том циљу покренула програм Артемис у оквиру кога треба да се реализују три мисије. Артемис I ће бити мисија без људске посаде, затим следи Артемис II са људском посадом, али без слетања на Месец, те Артемис III која коначно 2025. године треба да одведе људску посаду на Месец.

Ово наравно уколико све до тада прође у реду. Имена чланова посаде још нису позната, али се зна да ће њен члан бити и једна жена, прва која треба да хода по Месецу.

Амбиције Насе су заправо много веће од саме посете Месецу. План је да се, након лета Артемис III почне изградња сталне базе са посадом на Месецу, а затим и да те базе буду полазна станица за много даље путовање, путовање на Марс.

Током мисија Артемисове посаде ће боравити и живети у капсули Орион, која је тако дизајнирана да омогући живот четворочлане посаде у дубоком свемиру 21 дан.

Свака Орионова капсула ће летети са сервисним модулом који обезбеђује Европска свемирска агенција. Овај модул ће носити соларне панеле, резервоаре за гориво, читав систем за одржавање живота и главни мотор који ће увести посаду у лунарну орбиту.

До Месеца Орион ће превести огромна ракета Space Launch System (SLS) висока 98 метара чије гориво ће бити мешавина течног водоника и течног кисеоника. Ракета ће имати и два бустера на чврсто гориво.

Када стигне у орбиту око Земље горњи степен ракете ће се одвојити и сопственим моторима упутити ка Месецу носећи, наравно, Орион и европски Сервисни модул.

Сам Орион не може да слети на Месец тако да ће се, када до тога дође (током мисије Артемис III), посада Ориона пребацити на модификовану летелицу Starship која ће се налазити у орбити око Месеца те ће тим бродом да се коначно и спусти на површину сателита.

Прва мисија програма је Артемис I. Она ће бити пробна и летеће без посаде. Очекује се да лансирање буде 29. августа, а резервни датуми су 2. и 5. септембар.

Мисија треба да траје четири до шест недеља зависно од тога када ракета носач буде тачно лансирана. Ако све буде у реду Орион ће из орбите око Земље отићи до Месеца, а затим ће се вратити на Земљу.

Након овог лета следи Артемис II, мисија која је планирана за мај 2024. У Ориону ће се тада налазити и људска посада састављена од четири члана. Мисија ће трајати десет дана. План је да се облети Месец и затим посада врати на Земљу, дакле без слетања на Месец. Познаваоци програма Аполо уочиће извесне сличности мисије Артемис II са летом Апола 8 из децембра 1968. године.

Артемис III коначно носи људе на Месец. Ова мисија је планирана за 2025. годину или можда нешто касније, али свакако не раније. Артемис III се од мисије Артемис II разликује по финалу. У мисији Артемис II Орион обилази Месец и враћа се на Земљу, а у мисији Артемис III Орион пристаје уз SpaceX-ов Звездани брод (Starship) којим онда два члана посаде слећу на површину Месеца близу јужног пола. Ту ће астронаути провести 6,5 дана вршећи испланиране задатке, након чега се Starship-ом пребацује у лунарну орбиту, улазе у Орион и коначно крећу ка Земљи.

Питање је где ће астронаути слетети. Раније посаде, оне од пре пола века спуштале су се у близини Месечевог екватора. Овог пута међутим план је да се посада спусти близу јужног пола Месеца. Јужни пол је интересантан због воде која у облику леда постоји на том подручју у неким дубоким кратерима, али и у реголиту, финој прашини која прекрива површину Месеца. А вода је, наравно, важна за сталну базу на Месецу.

Наса је одредила 13 подручја која су интересантна за слетање. Свако подразумева неких 15-так квадратних километара површине и у сваком постоји десет или више могућих места за слетање.

Све те локације имају раван терен што је неопходно за безбедно атерирање, свака добија 6,5 дана сунчеве светлости – зависно од датума слетања посаде, што опет зависи од датума лансирања. То значи да ће се тачно место слетања одредити након лансирања.

Има наравно много непознаница у читавој мисији. Једна је и колико воде и на који начин може да се извуче из реголита. Да би то сазнала Наса планира да пошаље роботизоване ровере који би се бавили тим истраживањима.

Биће још...



Астрономски Магазин

[Шумадинац]

Најглупавији доказ да људи нису били на Месецу
https://www.astronomija.org.rs/relaksaci...-na-mesecu

[Mekenzi]

Шуми се са теме  браће Руси и Срби браћа занвек почео да истражује Америчку мисују Аполо и слетање на Месец од пре 50 година..

Кукуууу

И он конвертит ко Бошко од српског традиционалисте и десничара  конвертовао се у Западног конзервативног еуропљанина..