(10-03-2015, 10:48 PM)кукљинац Пише: О лепо да се шири ова занимљива тема. То доказује да није Српски народ баш тако лако прихватио комунизам како се писало.
To da je srpski narod lako prihvatio komunizam je najobičnija komunistička i neokomunistička propaganda.
Pokušaću da pokažem na osnovu statistike i procenata. Na nekoliko različitih mesta sam pronašao slične podatke, pa su najverovatnije i tačni.
Najveći neprijatelj komunizma je bila privatna svojina. Svejedno je da li je u pitanju Severna Koreja, Kuba ili Jugoslavija. U kraljevini Jugoslaviji živelo je oko 90% stanovništva na selu, a ostatak po gradovima. Budući da je u kraljevini izvršena agrarna reforma, najveći deo seljaka je raspolagao svoji privatnim zemljištem. Komunizam im nikako nije odgovarao iz prostog razloga što je takav sistem podrazumevao oduzimanje privatnog zemljišta i stvaranje poljoprivrednih zadruga. Na taj način seljak gubi slobodu, jer na neki način postaje nadničar (čitaj rob) na državnom posedu na čijem je čelu partijski funkcioner. Što se tiče seljaka, određeni deo bezemljaša je simpatsao komunizam, ali takvih je bilo jako malo i uglavnom su poticali iz pasivnih krajeva Jugoslavije. Otprilike oko 10% od onih 90%. Što se tiče gradova i građana, situacija je bila slična. Postojala je buržoazija kojoj komunizam nipošto nije odgovarao iz istih razloga kao i seljacima. Dakle, komunizam je imao veću podršku kod bezemljaša i kod nesrpskog stanovništva. Po mojoj slobodnoj proceni, na kraju rata komunisti na teritorijama gde su Srbi bili u većini nisu uživali podršku veću od 20% glasačkog tela. Što se tiče nesrpskih krajeva tu podrška nije bila veća od 30%.
Nakon kraja građanskog rata, a i rata uopšte, težište borbe oko vlasti se pomerilo sa vojnog na političko polje. Komunisti su pobedili u ratu, ostalo im je da pobede i na izborima. Raznim metodama su obezglavili tri najveće srpske stranke - radikale, demokrate i zemljoradnike. A kada nema organizovane opozicije, onda nastaju tajne organizacije. U Beogradu je, na primer, nastalo nekoliko tajnih organizacija omladine demokratske stranke. Nekoliko na Vračaru, nekoliko na Dorćolu, nekoliko na Zvezdari, i ono što je najinteresantnije niko od njih nije znao za one druge. Najpoznatiji je primer Borislava Pekića i njegove grupe SDOJ - savez demokratske omladine Jugoslavije, iz prostog razloga što je kao već poznati književnik krajem 80-ih objavio knjigu "Godine koje su pojeli skakavci".
Već sam ovaj tekst postavio na drugoj temi, ali evo ga ponovo zbog podsećanja:
ОПТУЖЕНИ ЈЕРЕМИЋ, ПЕКИЋ, ЂОРИЋ, ЛАЗОВИЋ, СТАНОЈЕВИЋ, МИЛЕНКОВ, ПАВЛОВИЋ, РАЦИЋ,
што су организовали у земљи удружење Савеза Демократске Омладине Југославије са фашистичким циљем да пропагандном политиком и оружаном борбом оборе постојећи поредак у Ф.Н.Р.Ј, федеративно уређење државе, равноправност и братство народа Југославије и народну власт.
ОПТУЖЕНИ ПЕКИЋ Од ослобођења наше земље бавио се непријатељском делатношћу. 1945. год. примио је један летак од неког четника и давао га разним лицима. 1946. год. лепио у Балваништу више летака. 1946 год. повезао се у Београду са Лазовићем и Ђорићем и постао члан илегалне групе. Учествовао у изазивању нереда у школи противу народних власти, у току 1946 и 1947 год. У то време је сам писао летке и растурао их је по школи...
...
На прузи Шамац-Сарајево договорио се прво оптуженим Јеремићем да створи организацију као што је изнешено под А. По доласку са пруге реактивирао је рад своје групе , примио седам нових чланова и при формирању као иницијатор С.Д.О.Ј. Као иницијатор за пуно стварање узео је функцију политичког секретара главног одбора. За исту је написао статут саображен програму који садржи 49 чланова у коме као основни задатак рушење комунистичког режима. Дужност је чланова поред осталога да се неуморно спремају за идеолошку и оружану борбу против комунизма. Организациону мрежу је поставио као што је изнесено под А.
...
...
Радио политички, припремао предавања за лист који је требало издавати. Приложио и припремао образовање интелектуалног клуба. Припремао материјал за издавање листа. Учествовао у крађи гештетнера и припремао се да учествује у крађи писаћих машина. Када је опт. Миленков упознао чланове главнога одбора да се повежу са шпијунском организацијом, оптужени је пристао и пристао да спреми извештај. Знао је за садржину извештаја који је написао Миленков. Учествовао је на састанцима илегалне организације. Као гаранцију своје исправности позвао се на Влаховића. Дао је у два маха по 1.000 дин.
...
...
На тај начин Јеремић и Пекић дали су иницијативу и учествовали у организацији фашистичких ...... противу Уставнога поретка и вршили су шпијунажу тј. прикупљали податке који по својој садржини престављају војну и државну тајну ради предаје шпијунској организацији чиме су извршили дело предвиђено у чл. 3 тач 8 и 10 закона о кривичним делима противу народа и државе у вези чл. 27 О.К.З. III став I а кажњиво по чл. 4. ст. 1. закона о кривичним делима противу народа и државе.
Пресуда Бориславу Пекићу на 15 година затвора (мај 1949)
