[aco]

Православље је "добра вест" за све људе,

Постоји Добар Бог, који нас воли и жели да нас учини својом браћом.
Тај Бог је постао човек и дао себе као жрвту за све наше грехове,
за грехове свих људи од постања до краја света.

Добра вест: Рај је отворен, трпеза је постављена, сви смо позвани.
Црква је лађа која нас носи у Рај.

Шта треба да учинимо да бисмо били у рају са Богом, да верујемо у Њега, да се трудимо да га не жалостимо, да се трудимо да напредујемо у врлини. Да чувамо Цркву Христову.

Да не судимо брату, јер је суд Божији.
Да према сваком човеку будемо милостиви и да у њему поштујемо Христову икону.

Да се покајемо и потрудимо мало да би добили бесконачно.

Да се угледамо на Христа, који је "смирен и кротак", јер смирење је улазница у Царство Небесно.

Шта нас очекује:
Христос нам је дао образац живљења, треба да се угледамо
на Њега, из врлине у врлину, али и да поднесемо и неправду и страдање и прогон. Тада ће нас Христос препознати као своје.

Како се спашавамо: Кроз покајање и исповест као очишћење,
кроз причешће као лек и пасош са Царство Невеско, али и кроз
љубав према другим људима, јер кроз причешће Христом, сви постајемо једно у Христу. Па ако мрзимо брата онда мрзимо себе,
ако проклињемо брата онда проклињемо себе.
Ако добро чинимо другоме, чинимо себи.

Рај је отворен, позвани смо, не пропустимо прилику.

---

Отворио сам ову тему јер смо свели Православље на техничко испуњавање канона... итд. Као старозаветни фарисеји. Каноне наравно треба поштовати, али је Црква нешто много веће и шире од спровођења канона. Црква је врата Раја.
Молио бих да се овде не отвори расправа о канонима, екуменизму и слично. Има и превише тога на форуму.

Препоручио бих краће текстове и поуке, који
оснажују, охрабрују душу на љубав према Богу и ближњем, на покајање и ревност за стасење.

[смедерево]

СВЕТИ СТАРАЦ СИЛУАН

О МАЈЦИ БОЖИЈОЈ
Душа моја је у страху и трепету кад размишља о слави Мајке Божије.

Мали је мој ум, а срце је моје бедно и немоћно. Па опет, душа се радује и жели да напише о њој, макар само неколико речи.

Боји се душа моја да се дотакне тога, али ме љубав гони да не затајим своју благодарност за њено милосрђе.

Мајка Божија није оставила забележеним ни своје мисли, ни своју љубав према Сину и Богу своме, ни патње своје душе при распећу, зато што ми ионако то не бисмо могли схватити.

Њена љубав према Богу силнија је и пламенија од љубави серафима и херувима, и њој се диве све небеске силе ангела и архангела.

Премда је живот Мајке Божије обавијен ћутањем, Господ је нашој православној Цркви дао да зна да њена љубав обухвата цео свет. Она Духом Светим види све људе на земљи и, као и њен Син, све жали и све воли.

О, када бисмо знали колико Пресвета воли све оне који испуњавају заповести Христове и како жали и тугује за оним који се не поправљају. Ово сам лично испитао. Не лажем, говорим пред лицем Бога, кога познаје душа моја: Духом познајем Пречисту Дјеву. Нисам је видео, али Дух Свети ми је дао да је познам, као и њену љубав према нама. Да није било њеног милосрђа, давно бих пропао. Али, она је благоизволела да ме посети и да ме уразуми да више не грешим. Рекла ми је: „Тешко ми је кад погледам шта радиш“. Њене пријатне и тихе и кротке речи дубоко дирају душу. Прошло је више од 40 година, али не могу да заборавим те речи и не знам шта бих јој ја грешни дао за ту њену љубав према мени нечистом и како бих се захвалио благој и милостивој Матери Господњој…

Заиста, она је наша Заступница пред Богом и већ само њено име радује душу. Због њене љубави према нама радују се и небо и земља.

Велика је то и недокучива ствар. Мајка Божија живи на небу и непрестано гледа славу Божију, али не заборавља ни нас убоге и својим милосрђем штити сву земљу и све народе.

Такву нам је Пречисту Мајку Своју даровао Господ. Она је наша радост и узданица. Она је наша Мати по духу и блиска нам је као човек по својој природи. Свака хришћанска душа тежи њој с љубављу.