Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Термин Васкрс
#1

Последњих година се много користи термин Васкрс. Од кад знам за себе кориштен је термин Ускрс и у мојој породици и у друштву и претпостављам да је то српска ријеч. Црквенословенска је Воскресеније. Зна ли неко одакле је термин Васкрс?
Одговори
#2

Ниси требао отварати нову тему, могао си то питати у већ постојећој теми ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА.

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#3

Па ваљда је Христ Васкрсао?
Исто као што се изгубило име Христина, сад користимо само Кристина. Но, не говоримо Крист (бар не још увек) и не говоримо да је... Krist Uskrsnuo...kaо neki...tamo. Smile

Васкрс је вазда било и треба бити у Срба.
Одговори
#4

(09-04-2015, 07:26 PM)Павле Пише:  Па ваљда је Христ Васкрсао?
Исто као што се изгубило име Христина, сад користимо само Кристина. Но, не говоримо Крист (бар не још увек) и не говоримо да је... Krist Uskrsnuo...kaо neki...tamo. Smile

Васкрс је вазда било и треба бити у Срба.

Није ''Христ'' већ Христос! Сирома'

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#5

(09-04-2015, 07:26 PM)Павле Пише:  Па ваљда је Христ Васкрсао?
Исто као што се изгубило име Христина, сад користимо само Кристина. Но, не говоримо Крист (бар не још увек) и не говоримо да је... Krist Uskrsnuo...kaо neki...tamo. Smile

Васкрс је вазда било и треба бити у Срба.

Христ је ускрснуо је и на српском претпостављам. Не треба се одрицати српских ријечи у корист других БЦХС народа.

Шумадинче нисам хтио да ти кварим тему.
Одговори
#6

(09-04-2015, 06:59 PM)Ђуро Пише:  Последњих година се много користи термин Васкрс. Од кад знам за себе кориштен је термин Ускрс и у мојој породици и у друштву и претпостављам да је то српска ријеч. Црквенословенска је Воскресеније. Зна ли неко одакле је термин Васкрс?

Боже сачувај.
Погледај у календар данашњи и онај прије 100 година. Видићеш исто.
Ускрс је хрватски, и Бог зна зашто се усталио међу Србима у Србији.
Васкрс је старосрпска ријеч.

и та реченица: ''У последњих неколико година''....
је класична комуњарска реченица. За њих је Сретење, Православна нова година, уранак 6.маја а не 1. итд. све ''ново измишљено и измјењено у последњих неколико година''. А управо су они мијењали и извртали празнике и измишљали нове 1945. а ми смо од распада Сфрј само вратили оне старе, а не измишљали.
Одговори
#7

ХРИСТОС А НЕ ХРИСТ


Од како смо, у време Светог и Равноапостолног Патријарха Фотија Великог крштени, кроз Свету Браћу Кирила и Методија и њихове Свете Ученике и Наследнике, и слободно, свесно-словесно ступили у Цркву Христову, Стуб и Тврђаву Истине и Мудрости и Логосности = Словесности, ми Православни Срби говоримо и пишемо Свето Име Бога и Господа и Спаса нашег: ИСУС ХРИСТОС

... Народ је одувек говорио, и данас говори само црквено-народно: ХРИСТОС, или просто-народски: РИСТО(С), (Х)РИСТО. Крње и накарадно "Христ" резултат је одскорашњег диригованог и наметаног комунистичког "братства-јединства" (које се, сведоци смо, завршило "братство-убиством" !), оне антисрпске и антиправославне политике која је Српски народ буквално латинила и унијатила. Као што је, такође, од неких чак и писаца наметано, или нерасудно прихватано, уместо вековног православног српско-словенског израза Света ТРОЈИЦА, туђи нам хрватско-католички назив "Свето ТРОЈСТВО", буквални превод латинског Тринитас, чије опет значење није веран превод грчког оригинала ТРИАС, или у 4. падежу ТРИЈАДА, јер је прави и правилни превод грчког ТРОЈИЦА ( = њих ТРОЈИЦА), скуп или сабор или заједница ТРИЈУ Лица; у Православној Хришћанској вери то је: Јединствени вечни Сабор и суштинска Заједница Свете Тројице Личности: Оца и Сина и Светога Духа = ТРОЈИЦЕ Једносуштне и Нераздељиве, како говоримо на богослужењима и у здравицама. Јер "Тројство", макар и "Свето Тројство", не значи Три Лица = Три Личности, него неку трострукост, нека три "својства", у најбољем случају троструко својство (отуда појам "тројство" као и појам "двојство", означавају само двојно или тројно својство, а не и триперсоналност), те према томе израз "Свето Тројство" језички не покрива стварност Свете Тројице. (напр. три човека јесу тројица а не тројство, као што и два човека јесу двојица а не "двојство". Позадина латинског Тринитас и хрватског Тројство јесте Августиново погрешно примењивање психолошког тројства у човеку на Богоначалну Свету Тројицу Персона = Трију Божанских Личности)...

Име Богочовека и Спаситеља свега света Исуса Христа на грчком оригиналу гласи Христос, и то је првенствено глаголски придев, који на српском значи помазан, помазани. Овај придев у грчком остаје придев, а поименичен бива само тиме што се у грчком испред придева додаје именични члан, док у српском преводу поименичени придев Помазан постаје додавањем (а не одузимањем) именичног додатка ПОМАЗАНИК, те се библијско назвање "Христос Господњи" преводи са "Помазаник Господњи", што је веран превод јеврејског придева-именице "Машијах Јахвеов" = "Помазани(к)-Месија Господњи".

На латински језик преведен је грчки придев Христос са Кристус, и онда новији европски језици, ову у латинском преводу добијену именицу скраћују у Крист (франц. и енгл. Крист, хрватско Крист, а Словенци су задржали Кристус, али понегде у преводу Св. Писма употребљавају и јеврејско Месија). Ово превођење у латинском језику било је вероватно по угледу на иначе познато латинизовање грчких имена, напр. Сократес, Аристотелес, али то су именице а не придеви, па су онда и код нас та имена скраћивана у: Сократ, Аристотел.

Међутим, ми Срби, и сви Православни Словени, нисмо преко латинског превода добили Име ХРИСТОС, него преко грчког новозаветног оригинала (јер су Јеванђеља и сви хришћански текстови отпочетка били написани, и сачувани, на грчком), па су зато Света Браћа Кирило и Методије, знајући добро и грчки и словенски језик, задржали грчку придевску поименичену форму ХРИСТОС, уз остало и зато што (се) сви грчки придеви који се завршавају на... не могу задржати своје значење ако им се изостави тај последњи наглашени слог... Отуда ни у српском језику ниједан од ових придева не може бити скраћен одузимањем оног крајњег –ан, јер у том случају у речима снаж! динамич! познатљ! позв! очигледно нешто битно недостаје за право и пуно значење тих придева.

Тако је слично и са српским придевима помазан, слободан, снажан итд., где без последњег слога –ан нема правог и пуног значења тих придева (а кад се напр. придев слободан поименичи у Слободан, онда то бива променом акцента, али и тада остаје привобитно придевски облик и значење те речи). Ако од Помазан одбијемо задњи слог –ан (да би, наводно, придев поименичили) онда то није више Помазан(и)=Помазаник, него остаје само "помаз", тј. оно чиме се дотични помазује, чиме је помазан, што и Имену ХРИСТОС = ПОМАЗАН(ИК) није и не може бити Он неки "помаз", него је Њега Бог Отац (миро)помазао Духом Светим (Дела Ап. 10, 38 ), иначе би била доведена у питање права Христологија, тј. права = православна вера у Христа Богочовека, Сина Божијег, Који је оваплоћен од Духа Светога и Марије Дјеве и постао Син Човечији и тек као такав јесте Христос = Помазаник Господњи, тј. Месија и Спаситељ човека и света...

Иако у косим падежима код имена Христос постоји разлика, тј. постоје краћи и дужи наставци, нарочито у ранијим старословенским и старосрпским текстовима (па и у новијем српском језику, јер у нашем народу још увек постоји израз: Христосове муке, као што потврђује песник Матија Бећковић и књижевник Ђорђе Јанић, а и Вук у Речнику наводи да може бити и: Христос, Христоса, али и: /Х/Ристо, /Х/Риста, /Х/Ристов), то још не значи да је нужно следовати тобожњој "правилној примени граматике", те обавезно "стандардно" правити дуже падешке наставке. Јер, кад је већ усвојено грчко изговарање и писање имена Исус Христос, уз разумљива прилагођавања словенском писму (говорим првенствено за ћирилицу) и словенском језику и говору, онда су и грчки падежи могли бити, као што и јесу, прихваћени (као краћа форма: Христос, Христа, Христу итд.), уз прилагођавање словенском језику и изговору; у почетку изгледа са извесним колебањима (тј. и дужа и краћа форма), а затим је врло брзо то – краћа форма косих падежа – постало општеприхваћена појава и стање. Ако је то изузетак од тзв. "стандардизованог" српског језика, онда је поштеније да се језикословци прилагоде вековној пракси и црквено-народној језичкој стварности, а не да стварност прекрајају по својим "правилима граматике". Јер све светске граматике, одн. сви језици света имају изузетке и неправилности, без којих не постоје нити функционишу, а оне су израз највеће и најдрагоценије "неправилности" овога, људскога света и историје, која се зове живи живот, што би рекао Достојевски...

А наиме, закључак мојих проучавања је: да осим 3 конкретна случаја - остављам могучност за постојање евентуално још неког таквог случаја у старим текстовима које нисам стигао да прегледам - нигде у старим словенским рукописима, нарочито код Православних Јужних и Источних Словена, нема директно и нескраћено написано Христ, а има на стотине случајева, конкретно у 11. веку (напр. Супрсалски рукопис), писано пуно и нескраћено ХРИСТОС, ХРИСТОСА, итд. (као што и сада још увек у нашем народу нигде нема крње унијатско Христ, а има Христос и Христосово; напр. у Јању, Западна Босна, чућете и данас: "Мучи га као Јуда Христоса", "Христосове муке" и сл.)...

Даље: Сви православни народи изговарају и пишу одувек пуно име ХРИСТОС: Грци, Арапи, Словени, Румуни, Грузини (с тим што Арапи имају своје семитско: Машиха = Месија = Христос; Грузини пак имају за свој 1. падеж грчки 5.: Христе, који се после мења: 2. падеж: Христем итд., а 5. остаје као и 1.: Христе; међутим, на старим иконама, фрескама, минијатурама /9.-19. век, које смо видели/ задржали су грчки назив Исус Христос). И такође Етиопљани (који су се раније одвојили од Православне Цркве) говоре одувек Христос, с тим што Арапи и Етиопљани имају семитско: Машиха = Месија = Христос; код Копта пак и Етиопљана у Цркви је грчко Христос, а у народу семитско/арапско Машијах, Машиха. Латини такође имају Кристус, што је само латинизовано грчко Христос, али задржано пуно и нескраћивано. Италијани данас кажу Кристо, што значи да су и они сачували тај други, врло битан, завршни слог у речи Христос, као што је и у српском народном изговору (Х)Ристо тај задњи слог такође сачуван, што је веома важно за народно језичко осећање и схватање дубине садржаја и значења речи Христос...

И кад смо први пут чули Јеванђеље, и Свету Литургију, и примили благослов десном руком Епископа и свештеника, са прстима сложеним у монограм ИС ХС (тј. прва и последња слова ИсуС ХристоС), чули смо их, примили и доживели са Именом и Стварнишћу ХРИСТОС, а не Христ. Тако је било, и остало: јуче, данас и довека (Јевр. 13, 8 ).

Из књиге ЕПИСКОПА АТАНАСИЈА, "Христос а не Христ", Требиње 2002.

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#8

(09-04-2015, 07:40 PM)Ђуро Пише:  
(09-04-2015, 07:26 PM)Павле Пише:  Па ваљда је Христ Васкрсао?
Исто као што се изгубило име Христина, сад користимо само Кристина. Но, не говоримо Крист (бар не још увек) и не говоримо да је... Krist Uskrsnuo...kaо neki...tamo. Smile

Васкрс је вазда било и треба бити у Срба.

Христ је ускрснуо је и на српском претпостављам. Не треба се одрицати српских ријечи у корист других БЦХС народа.

Шумадинче нисам хтио да ти кварим тему.

Васкрс, а не ускрс.

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Одговори
#9

(09-04-2015, 07:40 PM)Ђуро Пише:  
(09-04-2015, 07:26 PM)Павле Пише:  Па ваљда је Христ Васкрсао?
Исто као што се изгубило име Христина, сад користимо само Кристина. Но, не говоримо Крист (бар не још увек) и не говоримо да је... Krist Uskrsnuo...kaо neki...tamo. Smile

Васкрс је вазда било и треба бити у Срба.

Христ је ускрснуо је и на српском претпостављам.

Христос је васкрсао на српском.
С тога, Васкрс.

Хрвати се мука намучише да избаце све српско из њиховог српског језика а онда ми као лудаци почели још да узимамо њихове термине.

Просветар кад види ову тему,и о чему се расправља има кап да га стрефи. Јок
Одговори
#10

Добар текст Шумадинче. Моја је грешка.

Романијо, нисам знао да се Васкрс употребљавао и прије 100 година. Мислио сам да је новијег датума. Због тога сам и отворио ову тему.

Враћају се стари обичаји. Већини људи који су одрасли у комунизму они изгледају као нови, то си у праву.

Мораћемо онда да промијенимо назив Елијена 4 у Васкрс и она острва у Васкршња острва Smile
Одговори
#11

Васкрс је реч која потиче из српскословенског језика. Употребљава се да означи празник васкрсења Господа Исуса Христа. Васкрсење значи устајање, подизање из мртвих. На црквенословенском (старом богослужбеном језику Цркве) за Васкрсење се каже Воскресеније.
Даклем Христос Васкрсе!

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори
#12

Црквенословенско: Васкрснути, васпоставити, вазнети боље је од католичког Ускрс...

ускрснуо, ускрсе, то је католички.

Просто се најежим кад неко каже Ускрс, или Ускрснуће.

Христос Васкрсе, Васкрсење, Васкрс је правилно!
Одговори
#13

(09-04-2015, 09:54 PM)aco Пише:  Васкрснути, васпоставити, је црквенословенски и боље је од католичког Ускрс

ускрснауо, ускрсе, то је католички.

Просто се најежим кад неко каже Ускрс, или Ускрснуће.

Христос Васкрсе, Васкрсење, Васкрс је правилно!

Наведи неки доказ да је термин ''Ускрс'' католичког порекла, без обзира што га Хрвати употребљавају!

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#14

Па немам доказ,
Али се језик тако развијао да је Васкрс, васкрсење, вазнесење, васпостављање ближе нама,
док се на западу, а и у савременом српском језику, то "ва" претворило у "у".

Не сматрам да је "Ускрс" неправилно, али ми је 100 пута лепше чути "Васкрс" Ваистину!
Ваистину-уистину, Васељена -усељена.

На пример православни Арапи кажу за Бога "Алах", и то је исправно, али не бих волео да
ту реч овде често слушам.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним