[Коле Којот]

Слажем се, далеко им лепа кућа.
Више ме интересовао податак о Ратибору старијем и његовој вези са Николом Калабићем.
Колико видим на интеренту, овај Триво Инђић је умро 2020. године.

[Митић]

Мића Живојиновић дошао у посед оригиналног извода из матичне књиге умрлих Николе Калабића

https://www.facebook.com/reel/602391169082451

То је из ове емисије, нисам је још погледао, а можда је Живојиновић узео од неког удбаша под условом да је оригинал

[Митић]

Овај извод је издат 2011. године кад је Суд прогласио Николу мртвим

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/nikola...im/y61whr7

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ak...icno-mrtav

Ово није документ из периода СФРЈ.

[Милослав Самарџић]

Овај извод је издат 2011. године кад је Суд прогласио Николу мртвим

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/nikola...im/y61whr7

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ak...icno-mrtav

Ово није документ из периода СФРЈ.

Тако је.

[Николај]

У контексту недавног репризирања серије "Последњи чин", мало сам се зезао са вештачком интелигенцијом па сам јој задао да уклони браду и бркове особи која је са ознашима, а глуми Калабића

[Краљевина Шумадија]

Сви биографи сагласни су у закључку да је кроз Босанску голготу Никола Калабић поверио на бригу свештенику Миру Глушцу, свог сина Милана. То јесте тачно и тако су се за увек растали отац Никола и син Милан. Поред тога што је свешт. Глушац био поуздан и четник од 1941, рачунало се и на чињеницу да је поп Глушац имао сина сличног Милановом годишту, којег је оставио у Србији. Њихово кретање требало је да олакша то што је Глушац из Босне.
Миров син звао се Слободан и они су заједно, као избеглице стигли у Србију, почетком окупације. Миро је ступио у војно - четничке одреде, а Слободан је смештен у Крагујевац. Слободан и мој отац (Синиша Недељковић 1932 - 2013) седели су у истој клупи у КГ гимназији. Слободан Глушац се потом вратио у Босну, завршио медицину, а 90 - тих година био је један од гл. лекара у ГШ војске Републике Српске и Радована Караџића. Најзад, опет је као избеглица дошао у Крагујевац. Остварио је право на пензију и живео је у Рудничкој ул, код Великог парка. У браку није имао деце. Стално сам га понешто испитивао у вези његових сазнања о оцу и уопште о четницима. Највише се жестио на комунистичку подметачину о издаји Клабића.