[Ројалист]

У суботу 21. Фебруара 2015. године, упокојио се у Господу последњи борац на простору СР Немачке, из редова славне Динарске четничке дивизије, наш драги брат и саборац Јово Кашић.

Иако бјеше радни дан, на испраћај последњег Ђујићевог четника у СР Немачкој, дође јако велики број људи, како би испратио на вјечни починак овог јунака из кршне Далмације. Испред Покрета српских четника Равне Горе ту су били Председник Одбора из СР Немачке Др. Мане Чудић и благајница Покрета Др. Ивана Матић, а извршни председник Покрета, брат Илија Клишанин, одржао је посмртни говор на одру покојног Јове Кашића, којег преносимо у цјелости:

Браћо и сестре, Часни Оци Српске православне Цркве, драга сестро Перо, брате Милораде иМомчило, чланови Покрета српских четника Равне Горе...

Овакав скуп обично почиње ријечима ”тужни зборе”. Међутим, Ја не желим тако почети бесједу на овом одру... Истина, ми смо данас тужни, јер се опраштамо од нашег драгог брата Јове Кашића, последњег Ђујићевог четника у СР Њемачкој. Али били би сигурно још много тужнији да је он узалуд проживјео својих 89 година овоземаљског живота. Није, драга моја браћо и сестре! Није наш Јово узалуд живјео! Рођен је у честитој кући Илије Кашића, у српском селу Житнић, општина Дрниш, срез Кнински, на Богојављење 1927 године. Лоза Кашића, из Православне Далмације, дала је још доста четничких јунака Динарској дивизији, а међу њима изњедри и нашег драгог Јову... Часно и витешки се држао са судбином и животним вихором који га је носио... У оне црне и злосудне дане Другог свјетског рата, у којим се нашао Српски народна Тромеђи Босне, Лике и Далмације – млађани Јово се одмах сврстао на ону праву страну. Испрва је био у Мосећској бригади Првог далматинског корпуса, гдје је као редов изпуњавао добијене задатке. Своје даље четовање наставиће у Првој бригади Босанског Корпуса ”Гаврило Принцип”, под командом Мајора Милана Цвјетићанина.

Прошао је Пађенску голготу, као и искушења кроз Италијанске логоре у Ђезени и Еболију, затим у Њемачкој: Мунстерлагер, Сене и Аугусдорф. Али не хтједе остати, пасти на кољена и чекати на милост крвожедних Титових партизана.

Прошавши све те вратоломије једног тешког времена, године 1959. долази у град Хаген, а већ две године касније жени се честитом младом Српкињом, Пером Миланковић, која ће му подарити два наследника, синове; Милорада и Момчила!

Овђе, у емиграцији, остао је одан свом ратном команданту војводи Момчилу Ђујићу, који је са борцима Динарске четничке дивизије основао Покрет српских четника РавнеГоре, а чији је брат Јово био вјерни члан.



Прва два четника, које сам упознао у мом животу, били су Богдан Колувија и Јово Кашић. Када сам дошао овђе, управо су они били ти, који су ме прихватили и пружили сву братску љубав и гостопримство... Отишао је Богдан, а ево одлази и наш Јово, тамо ђе су сви њихови сапатници и саборци, тамо ђе је Карађорђе, ђенерал Дража, ђе је Војвода Момчило Ђујић – У НЕБЕСКУ СРБИЈУ!

Највећа жал данас јесте, што ће овај јунак бити положен у ову туђинску земљу, као и на десетине његових сабораца из Динарске четничке дивизије, који своје кости оставише далеко од родне груде и своје Отаџбине.

Зато, браћо и сестре, нека кости свих ових јунака што овђе леже, буду наш завјет, и Богу и њима, да нећемо стати ни сустати док неујединимо све српске земље и сав српски народ.

Вјечнаја памајат ратниче славне и непобјеђене Динарске четничке дивизије.

АМИН!
http://www.pscrg.com/arhiva.php?id=302&n...0%BE%D1%98