Операција Кучера
Операција Кучера је била шифра за успешно погубљење Франца Кучере, СС[1] и шефа полиције Рајха у Варшави коју су окупирали Немци. Нацистички званичник убијен је 1. фебруара 1944. у Варшави на основу смртне пресуде пољског подземног суда. Они који су добили задатак да погубе Кучеру били су припадници борбено-диверзантске јединице пољског подземља у[2] Кедиву. Смештена у центру Варшаве, авенија Ујаздовске је прелеп булевар који је видео много кроз историју. Заиста се може похвалити дугом, али бурном историјом Варшавског устанка када су нацистичке немачке снаге сравниле град са земљом. И тамо су храбри војници покрета отпора направили дело које је требало да учине много раније. Али зашто је то требало да се деси?
Прави злочинац
Рођен 1904. године, Франк Кучера је био политички и ратни злочинац аустријске нацистичке партије. Кучера се придружио Националсоцијалистичкој немачкој радничкој партији (НСДАП) 1930. и Шуцштафелу (СС) 1931. Његова каријера је узлетела. Унапређен је у чин СС-бригадефирера 1940. Кучера је 25. септембра 1943. преузео дужност вође СС-а и полиције за Варшавски округ Генералне владе у окупираној Пољској. Пољаци су га звали „Варшавски месар“. Под његовим руководством, број ухваћених пољских држављана се знатно повећао. Објављивао је дневне спискове пољских држављана које треба погубити ако партизани нападну у одређеним временским интервалима. Ова обавештења је увек анонимно потписивао „Командант СС-а и полиције у Варшавском округу“.
Многи би се могли запитати како то да је био ратни злочинац. На крају крајева, Кучера је служио као члан Рајхстага, судија поротник на Народном суду и значајан војни командант. Одликован је Гвозденим крстом прве и друге класе. Изненађујуће за многе ван Пољске, како то да је високи немачки официр починио таква зверства, наредивши да се убије толико невиних људи? Многи нацистички злочинци дуго су избегавали правду; често су уживали у срећном животу и уносним пословима.
Нацистички немачки официри који су убијали људе у Пољској (покољ Вола у Варшави или етничко чишћење региона Замошћа) или у иностранству (масовна убиства у Бабом Јару) служили би као тужиоци, судије или градоначелници у послератној Немачкој. Једна образована млада Немица ме је једном питала како ће Немачка поступити када је лишена својих елита? И мислим да је то исправно питање. Како би се могло нормално живети за народ чији су припадници наредили масовна убиства припадника елита из других земаља? Сада је лакше пронаћи одговор усред извештаја о геноциду у украјинској Бучи или Изјуму. Да ли треба да их пустимо да воде нормалан живот, без обзира за која су зверства били криви? Међутим, ово је занимљива тема за посебан чланак.
Погубљење
Припреме су биле дуге и педантне. Кучерино боравиште у Варшави била је строго чувана тајна. Међутим, у децембру 1943. Александер Куницки, шеф обавештајне службе за антигестапо јединицу у Кедиву, заједно са још тројицом посматрача случајно је приметио Кучеру. Кучери је судио пољски подземни суд у одсуству и осуђен за рутинско масовно убиство цивила у Варшави. Његова казна је била смртна пресуда. Борбено-диверзантској јединици пољског подземља у Кедиву задатак је дао генерал Емил Филдорф, који је ишао под именом Нил.
Први покушај је пропао 28. јануара, али је морао да буде очишћен пошто је Кучера у то време напустио Варшаву. Убијен је из ватреног оружја 1. фебруара 1944. у специјалној операцији Пегаза, посвећене пољске јединице за специјалне операције покрета отпора Кедив. Тим се састојао од дванаест људи, углавном извиђача Сивих рангова, који су деловали у четири групе. Мисија је организована одмах испред седишта СС у Варшави у авенији Ујаздовские 23. Касније су ствари ишле по плану. Док се Кучера приближавао штабу СС-а, инсцениран је инцидент са његовим аутомобилом како би се онеспособила службена лимузина. Они који су јој пришли била су два пољска агента покрета отпора – Бронислав Пијетрашевич „Лот“, а за њим Зџислав Порадзки „Крушинка“. Други нападач, Мицхал Иссајевицз „Миш“, пуцао је у Кучеру. Пољаци су се нашли и на мети немачких војника који су се случајно умешали. Сви нападачи Пегаза, укључујући и оне рањене, брзо су сели у аутомобил и одвезли се. Пуцњава је трајала само два минута.
Пет Немаца је погинуло, укључујући Франца Кучеру, његовог шофера, два немачка војника и немачког полицајца који је убијен на мосту Кирбедз. Девет их је рањено. Два атентатора су рањена у пуцњави, а четворица су умрла неколико дана касније. Званичници нацистичке Немачке били су импресионирани колико је педантно изведена цела операција. Као одмазду, Немци су убили стотине невиних Пољака и наметнули данак од 100 милиона злота пољским становницима Варшаве и Варшавског округа. „Варшавски месар” то ипак није доживео.
https://warsawinstitute.org/operation-kutschera/
Операција Кучера је широко анализирана и описана у изворима. Био је то само један од многих смелих покушаја који је Армија Крајова учинила под дуготрајном нацистичком немачком[1] окупацијом Пољске.
