Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

(ukleti vojnici) Poljska '44-'63
#1

"Zolnierze wiklecy" " Ukleti vojnici"

Antikomunisticki Poljski narodni pokret koji je bio aktivan 1944-1963 na terenu republike Poljske .
Protivnici SSSR-a i njegovoj politici.Broj Poljskih vojnika koji su ostali u sumama borili se jos posle zavrsetka drugog svetskog rata kretao se izmedju 120 000-180 000.
Naziv "ukleti vojnici" je nastao jer su ih boljsevici smatrali neprijateljem broj jedan od strane komunisticke vlade,cak i danas postoje lazi da su 'ukleti vojnici"ubijali nevine civile na srecu danas je vecina komunistickih arhiva otkrivena i imamo priliku da vidimo sta je istina .
Za mladje narastaje u Poljskoj oni su najveci heroji ,a 1. marta slavi se narodni dan "ukletih vojnika ".
Poslednji "ukleti"zvao se Juzef Francak i poginuo je 21.10.1963 g.


https://www.youtube.com/watch?v=3ebPRMvVNrg

Ovo je snimak o jednoj od organizacija koje su se borile posle "zavrsetka" drugog svetskog rata!

"NSZ"-narodowe sily zbrojne"
Одговори
#2

По питању Пољске и Другог светског рата, мада то директних веза са борбом против комунизма нема, стоји нешто што мало људи зна јер се то заташкава, то што су у време окупирања земље Пољаци стекли лоше расположење према Ватикану.
Хитлерова Немачка заиста је желела елиминисати пољски народ, истребљењем или асимилацијом.
Тада су Немци застрељавали или позатварали све патриоте, интелектуалце, неки део малене пољске деце дали су на освајање немачким породицама. У том прогону, у циљу рушења пољског духа, настрадала је и његова црква: Немци су затворили неке цркве, интернирали су у логоре много црквених људи.
Пољске власти у егзилу, као и обични Пољаци и патриоти, желеле су и тражиле да Ватикан и сам римски папа јавно и жестоко осуде такво немачко насиље над њима, да отворено стану на њихову страну као објективне жртве. Међутим, римски папа је увек остао привидно неутралан у том рату. Званично оправдање за то је да папа, остајући изнад свих страна, могао је боље дипломатски деловати за мир.
Пољаци који су толико патили, такву неутралност нити су схватали, нити нису прихватали. Постоји документација око обимног илегалног издатељства политичких и патриотских организација и групица, свих страна и оријентација, то јест биљтени, леци, не само левичарских и сељачких партија, него и католичких групација, који су изражавали велико разочарење и морални револт многих Пољака према званичном ставу Ватикана.
Њих је посебно револтирао, то што на прве бомбе које су пале над Рим, римски папа је одмах затражио да се италијанска престоница прогласи „отворени град“, док Варшава већ почетком рата је дивљачки разрушена као и други пољски градови, без осуде папе.
Изгледа да у то доба Ватикану је остао веран само високи клер Пољске, бискупи и архибискупи, док ниски клер и обични и поготово млади свештеници су осуђивали став Ватикана, толико да су неки отворено чак тражили да се по крају рата оснује аутокефална пољска црква!
По крају рата ипак комунисти су дошли на власт и римско-католичка црква је, уз Ватикан, поново постала бранилац пољског идентитета и језгро отпора комунистичкој диктатури и борбе за слободу и све то лоше расположење према Ватикану у народу је заборављено.
Одговори
#3

Поставио сам на старом форуму тему о Домовинској армији, а написао сам и овај чланак: Армија Крајова

“Come now, a man must display some madness from time to time. Helps him feel alive.”
Одговори
#4

Операција Кучера

Операција Кучера је била шифра за успешно погубљење Франца Кучере, СС[1] и шефа полиције Рајха у Варшави коју су окупирали Немци. Нацистички званичник убијен је 1. фебруара 1944. у Варшави на основу смртне пресуде пољског подземног суда. Они који су добили задатак да погубе Кучеру били су припадници борбено-диверзантске јединице пољског подземља у[2] Кедиву. Смештена у центру Варшаве, авенија Ујаздовске је прелеп булевар који је видео много кроз историју. Заиста се може похвалити дугом, али бурном историјом Варшавског устанка када су нацистичке немачке снаге сравниле град са земљом. И тамо су храбри војници покрета отпора направили дело које је требало да учине много раније. Али зашто је то требало да се деси?

Прави злочинац

Рођен 1904. године, Франк Кучера је био политички и ратни злочинац аустријске нацистичке партије. Кучера се придружио Националсоцијалистичкој немачкој радничкој партији (НСДАП) 1930. и Шуцштафелу (СС) 1931. Његова каријера је узлетела. Унапређен је у чин СС-бригадефирера 1940. Кучера је 25. септембра 1943. преузео дужност вође СС-а и полиције за Варшавски округ Генералне владе у окупираној Пољској. Пољаци су га звали „Варшавски месар“. Под његовим руководством, број ухваћених пољских држављана се знатно повећао. Објављивао је дневне спискове пољских држављана које треба погубити ако партизани нападну у одређеним временским интервалима. Ова обавештења је увек анонимно потписивао „Командант СС-а и полиције у Варшавском округу“.

Многи би се могли запитати како то да је био ратни злочинац. На крају крајева, Кучера је служио као члан Рајхстага, судија поротник на Народном суду и значајан војни командант. Одликован је Гвозденим крстом прве и друге класе. Изненађујуће за многе ван Пољске, како то да је високи немачки официр починио таква зверства, наредивши да се убије толико невиних људи? Многи нацистички злочинци дуго су избегавали правду; често су уживали у срећном животу и уносним пословима.

Нацистички немачки официри који су убијали људе у Пољској (покољ Вола у Варшави или етничко чишћење региона Замошћа) или у иностранству (масовна убиства у Бабом Јару) служили би као тужиоци, судије или градоначелници у послератној Немачкој. Једна образована млада Немица ме је једном питала како ће Немачка поступити када је лишена својих елита? И мислим да је то исправно питање. Како би се могло нормално живети за народ чији су припадници наредили масовна убиства припадника елита из других земаља? Сада је лакше пронаћи одговор усред извештаја о геноциду у украјинској Бучи или Изјуму. Да ли треба да их пустимо да воде нормалан живот, без обзира за која су зверства били криви? Међутим, ово је занимљива тема за посебан чланак.

Погубљење

Припреме су биле дуге и педантне. Кучерино боравиште у Варшави била је строго чувана тајна. Међутим, у децембру 1943. Александер Куницки, шеф обавештајне службе за антигестапо јединицу у Кедиву, заједно са још тројицом посматрача случајно је приметио Кучеру. Кучери је судио пољски подземни суд у одсуству и осуђен за рутинско масовно убиство цивила у Варшави. Његова казна је била смртна пресуда. Борбено-диверзантској јединици пољског подземља у Кедиву задатак је дао генерал Емил Филдорф, који је ишао под именом Нил.

Први покушај је пропао 28. јануара, али је морао да буде очишћен пошто је Кучера у то време напустио Варшаву. Убијен је из ватреног оружја 1. фебруара 1944. у специјалној операцији Пегаза, посвећене пољске јединице за специјалне операције покрета отпора Кедив. Тим се састојао од дванаест људи, углавном извиђача Сивих рангова, који су деловали у четири групе. Мисија је организована одмах испред седишта СС у Варшави у авенији Ујаздовские 23. Касније су ствари ишле по плану. Док се Кучера приближавао штабу СС-а, инсцениран је инцидент са његовим аутомобилом како би се онеспособила службена лимузина. Они који су јој пришли била су два пољска агента покрета отпора – Бронислав Пијетрашевич „Лот“, а за њим Зџислав Порадзки „Крушинка“. Други нападач, Мицхал Иссајевицз „Миш“, пуцао је у Кучеру. Пољаци су се нашли и на мети немачких војника који су се случајно умешали. Сви нападачи Пегаза, укључујући и оне рањене, брзо су сели у аутомобил и одвезли се. Пуцњава је трајала само два минута.

Пет Немаца је погинуло, укључујући Франца Кучеру, његовог шофера, два немачка војника и немачког полицајца који је убијен на мосту Кирбедз. Девет их је рањено. Два атентатора су рањена у пуцњави, а четворица су умрла неколико дана касније. Званичници нацистичке Немачке били су импресионирани колико је педантно изведена цела операција. Као одмазду, Немци су убили стотине невиних Пољака и наметнули данак од 100 милиона злота пољским становницима Варшаве и Варшавског округа. „Варшавски месар” то ипак није доживео.

https://warsawinstitute.org/operation-kutschera/

Операција Кучера је широко анализирана и описана у изворима. Био је то само један од многих смелих покушаја који је Армија Крајова учинила под дуготрајном нацистичком немачком[1] окупацијом Пољске.
Одговори
#5

Након инвазије на Пољску 1939. године, СССР је заробио хиљаде официра и интелектуалаца Пољске. Анектиране земље су требале бити совјетизоване, а ови ратни заробљеници су били препрека.

На данашњи дан 1940. године, НКВД је почео да их убија у Катину.

Катински масакр је однео 22.000 живота.

https://x.com/ipngovpl_eng/status/1907677225530372271

Више о Катинском масакру

https://przystanekhistoria.pl/pa2/biblio...sacre.html
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним