[ПРОСВЕТАР]

.
На крају, напомињем да је међу припадницима ЈВуО било свих народа и народности што потпуно искључује теорију о Равногорском покрету као великосрпском и националистичком.

Себи убраду:

Знали смо да ће да помене народности раније ил'касније!

Ми смо се сви својевремено спрдали са том комуњарском одредницом јербо нико није могао да открије шта комуна подразумева под "народност"!

[Ултрадесничар]

ШТА БИ ЗНАЧИЛО СВЕТОСАВСКО НАСЛЕЂЕ У СРБИЈИ 21. ВЕКА? СВЕТОСАВЉЕ И НАЦИОНАЛИЗАМ


Можда је боље одредити шта Светосавље суштински није, а што се често због идеолошких острашћености разних боја неправедно приписивало скупу идеја и ставова који чине Светосавље.


Светосавље није клерикализам. Светосавље није ни црквена верзија српског национализма. Националистичка идеологија нема везе са нашим народним духом, пошто јесте једна од идеологија западноевропских држава модерног доба, а српски државни и етнички идентитет је утемељен много пре формирања модерних западноевропских држава. За разлику од национализма, који је идеологија, родољубље је осећај љубави за свој род, своје ближње и као такво је блиско хришћанском моралу. Светосавље јесте и родољубље, али није национализам.


Светосавље, као наслеђе конкретног историјског и друштвеног деловања Светог Саве и преко њега целе лозе Немањића, јесте љубав према својим ближњима, тј. родољубље, али и свест о томе да друштво треба да се обликује што ближе идеалима хришћанског погледа на свет (суштински никада не може достићи тај идеал), с том оградом да тај хришћански поглед на свет мора бити утицајан само снагом својих аргумената, од којих је најјачи лични пример оних који тај поглед на свет заступају.


Ни клерикализам, ни национализам, већ социјални патриотизам јесте цивилно име за светосавску друштвену и политичку акцију данас.

.

Александар Вучић за "Политико": Србија је платила високу цену за претерани национализам

уторак, 13. фебруар 2018.

Председник Србије Александар Вучић у ауторском тексту за портал Политико позвао је на ближу економску сарадњу држава региона, оцењујући да ће то припремити земље Западног Балкана за улазак у ЕУ. Вучић је у тексту говорио и о својим политичким заблудама из младости.
"Будућност Балкана данас изгледа много светлије него што се могло предвидети пре две деценије", пише Вучићу у тексту под називом "Западни Балкан мора разбити трговинске баријере". Додаје да су "Балкански ратови иза себе оставили 100.000 мртвих, а милионе отерали из њихових домова".

"Политички лидери са супротстављених страна нису веровали једни другима нити су имали визију за будућност. Као млади човек у то време нисам видео шта се може добити сарадњом насупрот поделама. Сада знам да је моја земља платила високу цену за претерани национализам", навео је Вучић.

Како је додао, "заједничком вољом могу се превазићи баријере" а односи међу земљама региона су се "драматично променили у протеклих десет година".

Вучић сматра да су лидери у региону "одлучили да уче на погрешкама из прошлости", да су превазишли "горка непријатељства која су их уништила", те да сада земље Западног Балкана уједињује жеља да се прикључе ЕУ.

Чланство у ЕУ-у "није циљ само по себи", наводи Вучић и додаје да је одговорност регионалних лидера да "створе услове који ће нашим земљама донети раст и просперитет", а то се може постићи пре свега слободном трговином.

Председник Србије позива да се на Западном Балкану створи "заједничко тржиште", које би "удвостручило стране инвестиције".

"Економска интеграција ће сломити регионалне границе које нас деле од заједничког напретка, те ће учинити државне границе мање значајним", пише Вучић и подсећа да је "Западни Балкан осетио из прве руке деструктивне ефекте национализма".

Сматра да ће већа економска повезаност приближити културе и "учинити целу регију стабилнијом", али и зауставити исељавање. Стога предлаже да се иде даље од ЦЕФТА-е и створи зона слободне трговине на Западном Балкану.

"Сви ми желимо побољшати животе нашим надорима. Тај циљ можемо постићи само кроз ближу економску сарадњу", закључује Вучић у коментару на порталу Политико.

(Н1)

[Шумадинац]

.
О НАЦИОНАЛИЗМУ


Узак је наш православни човек, узак као зрак, и зато богат мраком и бременит тамом, и родиће поноћ, иза које нема подне. Острастили су своје православље, не Христово, острастили су га страшћу својом омиљеном – национализмом. Помињем старе дане, помињем старе хришћане и једва се зна, а за многе се не зна, коме је народу припадао који Мученик или св. Отац, или Исповедник. Отаџбина је њихова небо, дом њихов Црква, отац њихов – Бог, а род њихов сви христољубиви верни. Нема Јеврејина ни Грка у правом Православљу, нема Србима ни Руса, већ смо ’сви једно у Христу Исусу’ (Гал. 3, 28).

А ви, ах ви – зар не поправљате Господа Христа, када Православље сводите на србизам? Зар не карикирате Апостола Павла, када међама национализма омеђујете неомеђиву, јер вечну и апсолутну, јер свечовечанску и свебожанску, Истину Христову? Распарчавају живо тело богочовечанске истине, у име чега? О, да је бар у име Апостола Павла, или Петра, или Аполоса? – Није ли национализирано православље болест, и то болест на смрт, ако што пре не потражимо лека од Онога, Који има лекове за све болести, и за саму смрт? То је страшан сигнал, иза кога тутње страшне унутрашње катастрофе, које Православље трпи у нашој души.

Замисли, шта би у њој нашао св. Атанасије Велики, или св. Златоуст Превелики, када би сунчану буктињу своје вере зарио у њену мрклу поноћ? Шта св. Павле? – Сузили смо православно чувство, сузили смо православно сазнање и идеологију; где је васељенскост, где саборност, где апостолност нашег православног сазнања, наше православне идеологије? Парализована је саборност, парализована васељенскост, парализована – национализмом.



Св. Ава Јустин Ћелијски
.