[Ројалист]

У суботу 11. септембра 1999. године, на дан Усјековања Св. Јована Крститеља, упокојио се у Господу у Сан Диегу, Калифорнија, ВОЈВОДА МОМЧИЛО Р. ЂУЈИЋ, ратни командант прослављене Динарске четничке дивизије и предсједник Покрета српских четника Равне Горе у слободном свијету.


Што је Војвода Момчило дубље улазио у године, то се његова породица све више забрињавала за његов живот. Забринути су били и његови саборци и чланови Покрета на челу којег је био Војвода. Знали су они да ће једнога дана Војвода као и сваки човјек који се родио напустити овај свијет, али и сама помисао на долазак тога неминовног дана тешко им је падала, па су је отклањали од себе, тјешећи се да тај час још неће доћи, да за њ још има времена. Међутим, у току посљедње године Војвода је почео озбиљно побољевата, о чему је често у својим писмима и упутствима обавјештавао Управу и чланство Покрета. Болест је све више узимала маха, те је Војвода морао да се стави под строгу болесничку његу у Сан-Ридге Центар - Сан Диего, гдје је болујући провео посљедње мјесеце свог живота.

Његова породица бринући о њему, редовно је била у контакту са вођством Покрета и упознавала га са здравственим стањем Војводе; нажалост, вијести које је вођство примало, све су више биле обесхрабрујуће. И оно од чега су Војводина породица и саборци највише стрепили, догодило се. У суботу рано, 11. септембра, Војвода Момчило је уснуо у присуству своје драге породице, која је ту цијелу ноћ бдила над њим и са сузама и молитвама очекивала његов одлазак у вјечност. Да, Господ је позвао свога вјерног служитеља, српског свештеника, и српског Војводу у вјечност. Војводин одлазак - тежак ударац за његову ожалошћену породицу! Велики губитак за Покрет српских четника Равне Горе, који је он основао и, као Предсједник, водио од дана оснивања па до свога посљедњег даха.

Вијест о Војводиној смрти брзо се пронијела у емиграцији широм земаља слободног свијета у којима живе његови саборци и пријатељи, као и широм наше ојађене Отаџбине, гдје његов углед из дана у дан све више расте. Сви, а нарочито његови саборци - његова крила на којима је летио у тешким ратним данима - са дубоким болом примили су тужну вијест. Иако је Бог дао Војводи у овом животу лијеп број година ( 92 године ), за њих је то мало. Да је Војводин вијек био и много дужи, за његове ратнике био би кратак... Бројни телеграми саучешћа стизали су породици и Управи Покрета са свих страна од родољубивих Срба и српских организација, од црквених представника и народних и политичких првака.

Породица Војводе одмах се дала на посао да достојно обави сахрану свима нам драгог Војводе. Сам Војвода прије своје смрти препоручио је својој породици да настоји да се што скромније обави његова сахрана, нарочито да се његови саборци који живе у далеким мјестима и далеким земљама не излажу великим трошковима и да не долазе на сахрану. Иако је то, несумњиво била племенита жеља Војводе, не може се казати да је она у потпуности испуњена. На сахрану је дошао лијеп број његових сабораца и представника Покрета из Енглеске, Аустралије, Америке и Канаде.

Поредак сахране почео је ПОМЕНОМ у уторак увече ( 14. септембра ) у прекрасној од мрамора камена сазиданој бијелој Цркви Св. Петке у Сан Маркосу, испред које је свештенство са великим бројем народа дочекало тијело Војводе Момчила, које је стигло из погребног завода Alhiser-Comer Mortuary. Уз тужне звуке црквених звона, у свечаној литији Војводини саборци су унијели ковчег са Војводиним тијелом у Цркву.

Помен је почео у 6 сати увече. На помену су чинодејствовали сљедећи свештеници: протонамјесник Милан Вуковић (надлежни парох); протојереји-ставрофори: Велимир Петаковић, Ескондидо; Божидар Драгичевић, Мунстер, Инд.; Недељко Лунић, Џолиет Ил.; Драгољуб Павићевић, Чикаго; Будимир Анђелић, Морага; протојереји: Божидар Драшковић, Сан Дијего; Урош Оцокољић, Чикаго; Јосиф Кошевић, Аркадија; Дане Босанац, Окланд; протонамјесници: Мирослав Марковић, Ескондило; Никола Чеко, Алхамбра и јереј Блашко Параклис, Оранџ Каунти.

На јектенија је одговарао Хор св. Ђорђа из Сан Дијега под руководством госпође Добриле Ластвић-Undheim.

Проповједници су: прото Велимир Патаковић, као архијерејски замјеник у име Владике Јована, епископа западноамеричког и прото Недељко Лунић, као предсједник Свештеничког братства.

Тијело Војводе уз почасну стражу почивало је у цркви преко ноћи.

Сјутрадан у сриједу у 10 сати почело је ОПИЈЕЛО у цркви. На опијелу су служили сви свештеници који су служили на Помену; њима су се још придружили сљедећи свештеници: протојереј-ставрофор Петар Јовановић, сан Габриел; протојереј Илија Дајковић, Аркадија; јереј Миливоје Старовлах, Џексон и ђакон Ђурица Годић.

На јектенија је опет одговарао хор и својим складним и лијепим мелодијама знатно допринио љепоти богослужења. Као на Помену, тако је и на опијелу црква била препуна народа. Велики број присутних морао је да буде у црквеној порти.

На опијелу је прото Петаковић прочитао дирљиво саучешће надлежног епископа г. Јована. Затим је надлежни парох о. Милан Вуковић у својој бесједи сажето изнио биографију Војводе Момчила. Послије њега говорио је прото Божо Драгичевић као Војводин борац и сарадник у ратним данима.

Када је дошло вријеме "посљедњег цјелованија", народ је прилазио ковчегу и појединачно се опраштао са драгим Војводом. На крају је то учинила и породица са сузама у очима и големим болом у срцу.

Послије опијела у цркви Војводини саборци су подигли ковчег са његовим тијелом и у свечаној литији са Крстом на челу и са српском и четничком заставом носили га до погребних кола уз звуке црквених звона и црквене пјесме које су појали свештеници и хор. Тада је огромна поворка учесника кренула аутомобилима према гробљу Oak Hill Memorial Park - Escondido, у којем ће се сахранити Војвода покрај своје супруге Зорке, која је преминула неколико година прије њега.

Над гробом се са Војводом опростио прото Божидар Драшковић и својим топлим ријечима утјешио Војводину унучад, која су ту код гроба туговала за својим драгим дједом. У свом говору прото се у име породице посебно захвалио брату Луки Шкрбићу, који је до посљедњег дана редовно посјећивао Војводу и био му од помоћи кад год је затребало и колико год је могао.

Са гробља су се сви присутни вратили у црквену дворану, гдје је служена традиционална даћа, коју су спремиле наше драге и вриједне сестре. Дворана која може да прими око 800 гостију за ручак, била је препуна народа.

За вријеме даће програм је водио Војводин лични секретар Ђорђе Драгичевић, који је представио говорнике и прочитао бројна писма и телеграме. Пошто су многи питали на кога треба слати прилоге у спомен Војводе, он им је пренео жељу породице: прилоге слати Покрету српских четнике Равне Горе, или цркви (којој желите) или за српску сирочад, чија судбина је много болила Војводу.

На даћи је говорио Давид Дамјановић, потпредсједник Централне управе Покрета. Давид је прочитао опроштајно слово предсједника Бате Рађеновића, који због болести није могао да дође на сахрану; такође је прочитао веома надахнут некролог Војводи од познатог писца и четничког првака у Отаџбини Антонија Ђурића. Послије Давида говорили су: Милан Стојсављевић, предсједник Главне управе Покрета у Енглеској, Никола Бркљач секретар главне управе Покрета у Аустралији, Марко Вученовић, секретар Централне управе Покрета и Перо Радан, повјереник нашег листа "Србија". На крају се Војводин син Синиша захвалио у име породице свима који су својим присуством и молитвама и на било који други начин ублажили њихов бол и помогли да се одрже пролазећи кроз ове тешке дане.

Овим је завршен један значајан дан, тужан али и величанствен дан, који ће несумњиво ући у историју не само четничког Покрета, већ и свих Срба, како у дијаспори, тако и у Отаџбини. Војвода је заиста достојанствено, хришћански, српски и четнички испраћен на своме путу у вечност.

Његовој ожалошћеној породици: Синиши и Браци, кћерки Секи, брату Бошку, и сестри Ики и њиховим породицама наше искрено саучешће, а њему - нашем драгом Војводи слава и хвала и вјечан помен међу нама.

ИЗЈАВЕ САУЧЕШЋА ПОВОДОМ СМРТИ ВОЈВОДЕ МОМЧИЛА ЂУЈИЋА

Престолонаследник АЛЕКСАНДАР;

Принц ТОМИСЛАВ;

Митрополит ХРИСТОФОР, Либертвил, Ил.;

Епископ ЈОВАН, Лос Анђелес, Кал.;

Епископ ЛОНГИН, Н. Грачаница, Ил.;

Свештеничко Братство СПЦ у САД И Канади;

Др. Срђа Трифковић, Чикаго;

Академик Веселин Ђуретић, Београд;

Прота Милан Марковина, Милвоки;

Прота Ђура Вукелић, Хамилтон, Канада;

ЦШ Општина Св. Саве, Милвоки, Виск.;

Прота Милан Савић, Шерервил, Индијана;

Прота Миленко Зебић, Енглеска;

Прота Драгољуб Малић, Монровил, Пенс.;

Војвода Славко Алексић, Србија;

Марко Милуновић - Пипер;

Велимир Илић, градонач. Чачка, Србија;

Петар Бубрешко;

Боро Драгашевић, Предс. СНО у Канади;

Славко Пановић, Предс. СНО у Америци;

Чедомир Ашанин, Предс.СНО у Канади;

Равногорски Четнички Покрет Реп. Српске

-МиланМајданчевић

Четнички одбор, Винзор, Канада;

Српски Четнички Покрет

- "Гаврило Принцип", Милвоки;

Српски Национални Центар

- Сиднеј, Аустралија;

Четнички одбор, Будва, Црна Гора;

Четнички одбор, Фарел, Пенсилванија;

Четнички одбор, Перт, Аустралија;

Конгрес Српског Уједињења, Калиф.;

Удружење Бораца КЈВ

- "Дража Михаиловић", Енглеска;

Српски Четнички Покрет

- "Гаврило Принцип", Лондон, Енг.;

ЦШО Св. Димитрија, Виндзор, Канада;

Динарски Четнички Одбор

- Отаџбина, Београд;

Удружење Српских Писаца ван Отаџбине,

- Лондон, Енглеска.



Примљено је још много изјава саучешћа од појединаца са свих страна света, као и из многих српских заједница.

(СПОМЕНИЦА ПОКРЕТА СРПСКИХ ЧЕТНИКА РАВНЕ ГОРЕ 1951 - 2001, СТР. 83, 84 И 87)

---

Војводи Ђујићу је била жеља да га четници пронесу кроз Теразије, кроз центар Београда и да буде сахрањен на српској земљи.

[Романија]

Јесу ли му пренијете кости овамо?

[Ројалист]

Гробно место Војводе Момчила Ђујића је и даље у САД. Међутим, он живи у срцима Срба заувек, баш као и Ђенерал Дража...

[Ђујићев Четник]

Гробно место Војводе Момчила Ђујића

Oak Hill Memorial Park
Escondido
San Diego County
California, USA

---

---