12-06-2015, 09:17 PM
Иако су у првим данима окупације напади на Немце били веома ретки, реакција Немаца на такве случајеве злокобно је најављивала оно што долази. Један дан пошто је Југославија капитулирала Waffen SS Das Reich дивизија стрељала је 36 Срба као одмазду за смрт једног свог човека. Убиство немачког официра у селу Доњи Добрић три дана касније, довело је до потпуног уништења села и изузетно оштрих наређења фон Вајхса, команданта друге армије. Вајхс је наредио да се, кад год се појави наоружана група, мушкарци способни за борбу из читаве области ухвате и стрељају- осим уколико не успеју да докажу да немају никакве везе са „бандитима“ – а да се њихова тела обесе на јавном месту. Таоце је требало узимати унапред. Потом је, 19 маја, Вајхс прописао правило да се стотину Срба стреља за сваког немачког војника „коме буде било шта зафалило“ после напада 1.
Овакве мере, што се показало касније, направиле непремостив јаз између Вермахта и широког дела српског становништва. Током лета отпор се нагло ширио па је фелдмаршал Лист приметио да се побуна великом брзином претвара у општи устанак 2.
Још крајем јуна, одељак С је закључио да је више од половине становништва, нарочито у Београду, наклоњено Совјетима 3.
У северозападној Србији где је отпор био најјачи, Немци су фактички предали контролу над сеоским пределима и концентрисали се на то да држе главне градове, најважније путеве и железничке везе . Истовремено су се у страху од тога да ће их непријатељи надвладати већ тада сурово светили. Шездесет пети корпус је тражио формирање већег броја група за потрагу операција ширих размера, бруталну и снажну акцију , спаљивање кућа и села из којих се пуцало на војнике Вермахта и вешање ухваћених саботера 4.
До краја августа је у одмаздама стрељано 1000 грађана Србије 5.
Крајем јула, Команда за Србију је забележила наређење врховне команде оружаних снага коме Фирер иражава очекивање да ће се бруталном акцијом и најстрожијим одмаздама угушити устанак тамо где се појавио 6.
Истовремено, Немци су били врло наклоњени муслиманском становништву 7.
Седамсто четврта дивизија је чак морала да упозорава војнике да није дозвољено упуштати се у приватне и друштвене односе са локалним муслиманским становништвом: “неопходни договори (везано за експедиције) не смеју да се обављају у приватним кућама“ 8.
До почетка августа комунистичка побуна је била мање усмерена на Немце, а више на колаборационистичку Аћимовићеву владу, и то нарочито на њену жандармерију 9 .
Већ почетком августа, комунистичке банде су (према преписци 65 корпуса) „терорисале“ и „пљачкале“ села, нападале српске жандармеријске станице и пуцале на усамљена војна возила. По мишљењу Команде за Србију, већина сеоског становништва није стала уз „бандите“, али није прихватила ни Вермахт, осим у случајевима када је војска успевала да надвлада малобројне побуњенике на терену и .. својим присуством обезбеди заштиту од комуниста 10.
Најчешће жртве одмазди у то време, били су комунисти и јевреји. Још другог априла, Халдер је наредио да припадници СС на тек окупираним територијама похапсе јевреје и комунисте као потенцијално опасне за безбедност 11.
Иако је без сумње постојао идеолошки мотив за одабир ових група главни разлог је био прагматичан - Немци су се плашили да би неселективно и насумично убијање могло неповратно да угрози њихове односе са становништвом у целини. Усмеравањем освете на уске делове популације смањивале су се шансе да дође до побуне осталих 12 .
На тај начин су и даље могли да застрашују локално становништво јер су убијајући јевреје и комунисте показавали за какве облике терора су способни 13.
У Србији је дакле, као и у СССР, Немачка политика јевреје изједначавала са комунистима. Проглашавање јевреја комунистима представљао је згодан начин да се оправда њихово ликвидирање 14 .
Међутим, постојао је и додатни,можда кључни разлог: Југословенски партизани су се често изругивали трећем критеријуму Хашке конвенције из 1907 – мучили су и убијали немачке заробљенике, а поготово локалне сараднике са окупатором, често се оглушујући о све међународно прихваћене начине понашања 15
Током јула и августа одмазде су се прошириле и на остале категорије цивилног становништва Један од узрока све већег степена бруталности је био све већи осећај немоћи и фрустрације. Шездесет пети корпус је крајем августа објавио: „разумљиво је да ће војници на које комунистичке банде пуцају са леђа да показује жељу да се освете у највећем броју случајева се ради о невиним становницима а не о ухваћеним кривцима . На тај начин се лојално становништво из страха или огорчености гура бандитима у наручје“ 16.
Од септембра немачке одмазде почеле су да попримају застрашујуће димензије. Више није ни било покушаја да се направи разлика између кривих и невиних. Наређење које је Беме издао 25. септембра сведочи о томе да је позивањем на деценијама стару мржњу према Србима настојао да инспирише своје људе на то да његова очекивања спроведу у дело. Оно гласи: „ Циљ треба да постигнете у земљи у којој су 1914 реке немачке крви текле због подмуклости Срба, мушкараца и жена, подједнако. Ви сте они који ће осветити те мртве. Читавој Србији мора да се стави до знања да отпор не води ни чему и то на начин који ће најјаче деловати на целокупно с тановништво. Ко код буде у обављању дужности буде показивао милост биће позван на одговорност пред војним судом“ 17
Десетог октобра је издао наређење у коме је писало да „војници морају да стрељају 100 српских талаца за сваког погинулог Немца и 50 за сваког рањеног“ 18.
Ову своју антисрпску политику Беме је први пут применио као одговор на убиство немачких војника у Тополи неколико дана раније, како би оправдао њену примену. Беме је изменио опис напада -када је аутопсијом утврђено да војнике нико није сакатио - он је тај налаз сакрио. Прикривање тих чињеница дало је могућност да се слике осакаћених немачких војника искористе како би војници пооштрили бруталне мере и како би се одговорили од предаје 19
717 дивизија је 14. октобра посебно забележила инструкције Бемеа да за таоце треба узимати комунисте,националисте, демократе, и Јевреје 20.
Команда 342 дивизије била је прожета антиспским предрасудама које су посебно биле својствене Аустријанцима. Током операције чишћења Шапца, 342 дивизија требало је да евакуише читаву област између Шапца и Богатића. Мушкарце је требало одвести у концентрационе логоре а жене и децу отерати из домова на планину Цер и препустити их судбини 21
За време операције област је требало очистити елиминацијом свега на шта се наиђе како би се „бандитима“ дугорочно онемогућило снабдевање 22.
Беме је сматрао да ће сурове мере послужити као застрашујући пример за који ће се у целој Србији врло брзо сазнати 23
Од 29.септембра за 342 дивизију је само и најмања сумња била довољна да се неко стреља 24.
Четници су како се тврдило „емотивно реаговали на константно позивање вођа на стару српску традицију да су у малим ратовима дижу на оружје против осталих“. Као последица свега наведеног и побуњеници и становници били су изненађени суровошћу немачких операција као и одмаздама које су ишле уз њих 25.
Одељење за безбедност је закључило да је Бемеово наређење "сто за једног" поставило јасне смернице за то како треба спроводити одмазду 26.
Занимљиво је да за разлику од предходних операција током операције“ Ужице“ је страдало углавном борачко људство а не недужни цивили. Према немачким извештајима убијено је преко 2000 комуниста а заплењен приближано исти број оружја 27.
Све у свему, у периоду од августа до петог децембра је у борби убијено 11.000 побуњеника а у знак одмазде стрељано преко 22.000 људи док је немачка војска имала мање од 600 погинулих и рањених 28.
Током 1942, Немачко терорисање српског становништва пренело се и на територију тзв „НДХ“. Операцијама у Босни предходило је једно од најстрожих наређење које је издато. То наређење је налагало да се сви српски мушкарци третирају као да су ухваћени у борби са оружјем у рукама што значи да их је све требало стрељати. Српска села требало је спалити осим у случају кад су могла да послуже за смештај 29.
Након што је Хитлер „изразио забринутост што у операцијама које се у НДХ спроводе у борби против побуњеника има превише заробљеника 30, у ратном дневнику команде записано је следеће: „ како би се спречило вршење кажњивих дела, кажњива дела ...уперена против Вермахта ће се кажњавати оштрије а казне ће се извршавати без милости. Пружање помоћи непријатељу и неовлашћено поседовање оружја кажњаваће се смрћу. У случају кад се сумња на шпијунажу морају се примењивати најоштрије мере. Често делује да су наше дивизије превише просрпски настројене.Следити пример СС-а“ 31. Бадер је издао наређење да у складу с потребама ситуације, мере одмазде уведене за мртве и рањене треба да се прошире и на нестале немачке војнике 32.
Похвалио је 7 брдску дивизију „Принц Еуген“ за њене „балканске методе“ које су подразумевале спаљивање сваког села у коме су становници деловали макар мало сумњиво 33.
*******
1. (Маношек, Sebien ist Judenfrei.. 31-32) стр 102
2. (Браунинг, Harald Turner und der Militarverwaltung in Serbien 1941-1942, стр 357).
3. (NARA T-175/233, Der Chef der Sicherherheitzpolizei und des SD Amt IV,6/25/41,str 3)
4. (RW40/4 Befehlshaber Serbien Ia no date, Lagebericht 8/21-8/31/41, стр 2)
5. (K.Schmider, Partisanenkrieg in Jugoslawien, стр 59)
6. (RW40/4 Befehlshaber Serbien Ia, Kriegstagebuch 7/24/41) стр 116
7. (MFB4/72350, 20294/3,1317-1318. 704 Inf-div, Ic 5/29/41.Betr: Stimmungsberichte, стр 1)
8. (MFB4/72350, 20294/3, 1279. 704 Inf-div, Iа 6/5/41.Divisionsbefehl, стр 1) стр98
9. (Маношек, Sebien ist Judenfrei.. 116)
10. (MFB4/72351, 20294/4,439-440.Hoheres Kommando LXV 8/8/41. RW40/4 Befehlshaber Serbien Ia no date, Lagebericht 8/21-8/31/41, стр 1) стр 113
11. (Маношек, Sebien ist Judenfrei.. 41-42)
12. (Исто, стр 53-54, Schmider, Partisanenkrieg.. , стр 63)
13. (Маношек, Sebien ist Judenfrei.. 45)
14. (Маношек, Sebien ist Judenfrei.. 46) стр 117- 118
15. (Ото Диксон и Обри Хајлбрун – Комунистички герилски рат, 85) стр 9
16. (MFB4/72351, 20294/4,125.Hoheres Kommando LXV 8/23/41) стр 127
17. (Maношек, Extermination of Jews in Serbia, National Socialist Extermination Policies..стр 170)
18. (MFB4/72333, 15365/8,650-651. BKG Serbien 10/10/41) стр 141
19. (Маношек, Sebien ist Judenfrei.. 80-83)
20. (NARA T-175/2262, 18951. 717 Inf.Div Ia 10/14/41)
21. (NARA T-175/233, Der Chef der Sicherherheitzpolizei und des SD Amt IV,9/27/41,str 7-8)
22. (MFB4/72332, 15365/7,1191-1193. BKG Serbien 9/22/41)
23. (MFB4/72332, 15365/7,1191-1193. BKG Serbien 9/22/41), стр 146
24. (MFB4/72332, 15365/7,997. 717 Inf.Div Ia 9/21/41)стр147
25. (RW 40/12, Der evollm.Kdr General in Serbien 10/29/41, 10-Tagesmeldung, p 1 )
26. (NARA T-175/234, Der Chef der Sicherherheitzpolizei und des SD Amt IV,10/21/41,pp 1, 5-7) стр 165
27. (Schmider, Partisanenkrieg.. , стр 80)стр 169
28. (Geoffrey Swain, Tito- A Biography, стр 40) стр 170
29. (MFB4/56156, 28326/6,982-983. 717 Inf.Div Ia 2/20/42, Zu Operationsbefehl Nr 4, стр 2) стр 191
30. (Schmider, Partisanenkrieg.. , стр 165-166)стр 231,
31. (IWM, NHT, документ 1722 (превод на енглески ј).Ратни дневник командујућег генарала и команданта за Србију Ia, 10/2/42).
32. (IWM, NHT, документ 1722 (превод на енглески ј).Ратни дневник командујућег генарала и команданта за Србију Ia, 10/10/42) стр 232.
33. (Schmider, Partisanenkrieg.. , стр 200)стр 182
Наведено према: Бен Х. Шепард, Терор на Балкану, Магелан Прес, Београд, 2014
Овакве мере, што се показало касније, направиле непремостив јаз између Вермахта и широког дела српског становништва. Током лета отпор се нагло ширио па је фелдмаршал Лист приметио да се побуна великом брзином претвара у општи устанак 2.
Још крајем јуна, одељак С је закључио да је више од половине становништва, нарочито у Београду, наклоњено Совјетима 3.
У северозападној Србији где је отпор био најјачи, Немци су фактички предали контролу над сеоским пределима и концентрисали се на то да држе главне градове, најважније путеве и железничке везе . Истовремено су се у страху од тога да ће их непријатељи надвладати већ тада сурово светили. Шездесет пети корпус је тражио формирање већег броја група за потрагу операција ширих размера, бруталну и снажну акцију , спаљивање кућа и села из којих се пуцало на војнике Вермахта и вешање ухваћених саботера 4.
До краја августа је у одмаздама стрељано 1000 грађана Србије 5.
Крајем јула, Команда за Србију је забележила наређење врховне команде оружаних снага коме Фирер иражава очекивање да ће се бруталном акцијом и најстрожијим одмаздама угушити устанак тамо где се појавио 6.
Истовремено, Немци су били врло наклоњени муслиманском становништву 7.
Седамсто четврта дивизија је чак морала да упозорава војнике да није дозвољено упуштати се у приватне и друштвене односе са локалним муслиманским становништвом: “неопходни договори (везано за експедиције) не смеју да се обављају у приватним кућама“ 8.
До почетка августа комунистичка побуна је била мање усмерена на Немце, а више на колаборационистичку Аћимовићеву владу, и то нарочито на њену жандармерију 9 .
Већ почетком августа, комунистичке банде су (према преписци 65 корпуса) „терорисале“ и „пљачкале“ села, нападале српске жандармеријске станице и пуцале на усамљена војна возила. По мишљењу Команде за Србију, већина сеоског становништва није стала уз „бандите“, али није прихватила ни Вермахт, осим у случајевима када је војска успевала да надвлада малобројне побуњенике на терену и .. својим присуством обезбеди заштиту од комуниста 10.
Најчешће жртве одмазди у то време, били су комунисти и јевреји. Још другог априла, Халдер је наредио да припадници СС на тек окупираним територијама похапсе јевреје и комунисте као потенцијално опасне за безбедност 11.
Иако је без сумње постојао идеолошки мотив за одабир ових група главни разлог је био прагматичан - Немци су се плашили да би неселективно и насумично убијање могло неповратно да угрози њихове односе са становништвом у целини. Усмеравањем освете на уске делове популације смањивале су се шансе да дође до побуне осталих 12 .
На тај начин су и даље могли да застрашују локално становништво јер су убијајући јевреје и комунисте показавали за какве облике терора су способни 13.
У Србији је дакле, као и у СССР, Немачка политика јевреје изједначавала са комунистима. Проглашавање јевреја комунистима представљао је згодан начин да се оправда њихово ликвидирање 14 .
Међутим, постојао је и додатни,можда кључни разлог: Југословенски партизани су се често изругивали трећем критеријуму Хашке конвенције из 1907 – мучили су и убијали немачке заробљенике, а поготово локалне сараднике са окупатором, често се оглушујући о све међународно прихваћене начине понашања 15
Током јула и августа одмазде су се прошириле и на остале категорије цивилног становништва Један од узрока све већег степена бруталности је био све већи осећај немоћи и фрустрације. Шездесет пети корпус је крајем августа објавио: „разумљиво је да ће војници на које комунистичке банде пуцају са леђа да показује жељу да се освете у највећем броју случајева се ради о невиним становницима а не о ухваћеним кривцима . На тај начин се лојално становништво из страха или огорчености гура бандитима у наручје“ 16.
Од септембра немачке одмазде почеле су да попримају застрашујуће димензије. Више није ни било покушаја да се направи разлика између кривих и невиних. Наређење које је Беме издао 25. септембра сведочи о томе да је позивањем на деценијама стару мржњу према Србима настојао да инспирише своје људе на то да његова очекивања спроведу у дело. Оно гласи: „ Циљ треба да постигнете у земљи у којој су 1914 реке немачке крви текле због подмуклости Срба, мушкараца и жена, подједнако. Ви сте они који ће осветити те мртве. Читавој Србији мора да се стави до знања да отпор не води ни чему и то на начин који ће најјаче деловати на целокупно с тановништво. Ко код буде у обављању дужности буде показивао милост биће позван на одговорност пред војним судом“ 17
Десетог октобра је издао наређење у коме је писало да „војници морају да стрељају 100 српских талаца за сваког погинулог Немца и 50 за сваког рањеног“ 18.
Ову своју антисрпску политику Беме је први пут применио као одговор на убиство немачких војника у Тополи неколико дана раније, како би оправдао њену примену. Беме је изменио опис напада -када је аутопсијом утврђено да војнике нико није сакатио - он је тај налаз сакрио. Прикривање тих чињеница дало је могућност да се слике осакаћених немачких војника искористе како би војници пооштрили бруталне мере и како би се одговорили од предаје 19
717 дивизија је 14. октобра посебно забележила инструкције Бемеа да за таоце треба узимати комунисте,националисте, демократе, и Јевреје 20.
Команда 342 дивизије била је прожета антиспским предрасудама које су посебно биле својствене Аустријанцима. Током операције чишћења Шапца, 342 дивизија требало је да евакуише читаву област између Шапца и Богатића. Мушкарце је требало одвести у концентрационе логоре а жене и децу отерати из домова на планину Цер и препустити их судбини 21
За време операције област је требало очистити елиминацијом свега на шта се наиђе како би се „бандитима“ дугорочно онемогућило снабдевање 22.
Беме је сматрао да ће сурове мере послужити као застрашујући пример за који ће се у целој Србији врло брзо сазнати 23
Од 29.септембра за 342 дивизију је само и најмања сумња била довољна да се неко стреља 24.
Четници су како се тврдило „емотивно реаговали на константно позивање вођа на стару српску традицију да су у малим ратовима дижу на оружје против осталих“. Као последица свега наведеног и побуњеници и становници били су изненађени суровошћу немачких операција као и одмаздама које су ишле уз њих 25.
Одељење за безбедност је закључило да је Бемеово наређење "сто за једног" поставило јасне смернице за то како треба спроводити одмазду 26.
Занимљиво је да за разлику од предходних операција током операције“ Ужице“ је страдало углавном борачко људство а не недужни цивили. Према немачким извештајима убијено је преко 2000 комуниста а заплењен приближано исти број оружја 27.
Све у свему, у периоду од августа до петог децембра је у борби убијено 11.000 побуњеника а у знак одмазде стрељано преко 22.000 људи док је немачка војска имала мање од 600 погинулих и рањених 28.
Током 1942, Немачко терорисање српског становништва пренело се и на територију тзв „НДХ“. Операцијама у Босни предходило је једно од најстрожих наређење које је издато. То наређење је налагало да се сви српски мушкарци третирају као да су ухваћени у борби са оружјем у рукама што значи да их је све требало стрељати. Српска села требало је спалити осим у случају кад су могла да послуже за смештај 29.
Након што је Хитлер „изразио забринутост што у операцијама које се у НДХ спроводе у борби против побуњеника има превише заробљеника 30, у ратном дневнику команде записано је следеће: „ како би се спречило вршење кажњивих дела, кажњива дела ...уперена против Вермахта ће се кажњавати оштрије а казне ће се извршавати без милости. Пружање помоћи непријатељу и неовлашћено поседовање оружја кажњаваће се смрћу. У случају кад се сумња на шпијунажу морају се примењивати најоштрије мере. Често делује да су наше дивизије превише просрпски настројене.Следити пример СС-а“ 31. Бадер је издао наређење да у складу с потребама ситуације, мере одмазде уведене за мртве и рањене треба да се прошире и на нестале немачке војнике 32.
Похвалио је 7 брдску дивизију „Принц Еуген“ за њене „балканске методе“ које су подразумевале спаљивање сваког села у коме су становници деловали макар мало сумњиво 33.
*******
1. (Маношек, Sebien ist Judenfrei.. 31-32) стр 102
2. (Браунинг, Harald Turner und der Militarverwaltung in Serbien 1941-1942, стр 357).
3. (NARA T-175/233, Der Chef der Sicherherheitzpolizei und des SD Amt IV,6/25/41,str 3)
4. (RW40/4 Befehlshaber Serbien Ia no date, Lagebericht 8/21-8/31/41, стр 2)
5. (K.Schmider, Partisanenkrieg in Jugoslawien, стр 59)
6. (RW40/4 Befehlshaber Serbien Ia, Kriegstagebuch 7/24/41) стр 116
7. (MFB4/72350, 20294/3,1317-1318. 704 Inf-div, Ic 5/29/41.Betr: Stimmungsberichte, стр 1)
8. (MFB4/72350, 20294/3, 1279. 704 Inf-div, Iа 6/5/41.Divisionsbefehl, стр 1) стр98
9. (Маношек, Sebien ist Judenfrei.. 116)
10. (MFB4/72351, 20294/4,439-440.Hoheres Kommando LXV 8/8/41. RW40/4 Befehlshaber Serbien Ia no date, Lagebericht 8/21-8/31/41, стр 1) стр 113
11. (Маношек, Sebien ist Judenfrei.. 41-42)
12. (Исто, стр 53-54, Schmider, Partisanenkrieg.. , стр 63)
13. (Маношек, Sebien ist Judenfrei.. 45)
14. (Маношек, Sebien ist Judenfrei.. 46) стр 117- 118
15. (Ото Диксон и Обри Хајлбрун – Комунистички герилски рат, 85) стр 9
16. (MFB4/72351, 20294/4,125.Hoheres Kommando LXV 8/23/41) стр 127
17. (Maношек, Extermination of Jews in Serbia, National Socialist Extermination Policies..стр 170)
18. (MFB4/72333, 15365/8,650-651. BKG Serbien 10/10/41) стр 141
19. (Маношек, Sebien ist Judenfrei.. 80-83)
20. (NARA T-175/2262, 18951. 717 Inf.Div Ia 10/14/41)
21. (NARA T-175/233, Der Chef der Sicherherheitzpolizei und des SD Amt IV,9/27/41,str 7-8)
22. (MFB4/72332, 15365/7,1191-1193. BKG Serbien 9/22/41)
23. (MFB4/72332, 15365/7,1191-1193. BKG Serbien 9/22/41), стр 146
24. (MFB4/72332, 15365/7,997. 717 Inf.Div Ia 9/21/41)стр147
25. (RW 40/12, Der evollm.Kdr General in Serbien 10/29/41, 10-Tagesmeldung, p 1 )
26. (NARA T-175/234, Der Chef der Sicherherheitzpolizei und des SD Amt IV,10/21/41,pp 1, 5-7) стр 165
27. (Schmider, Partisanenkrieg.. , стр 80)стр 169
28. (Geoffrey Swain, Tito- A Biography, стр 40) стр 170
29. (MFB4/56156, 28326/6,982-983. 717 Inf.Div Ia 2/20/42, Zu Operationsbefehl Nr 4, стр 2) стр 191
30. (Schmider, Partisanenkrieg.. , стр 165-166)стр 231,
31. (IWM, NHT, документ 1722 (превод на енглески ј).Ратни дневник командујућег генарала и команданта за Србију Ia, 10/2/42).
32. (IWM, NHT, документ 1722 (превод на енглески ј).Ратни дневник командујућег генарала и команданта за Србију Ia, 10/10/42) стр 232.
33. (Schmider, Partisanenkrieg.. , стр 200)стр 182
Наведено према: Бен Х. Шепард, Терор на Балкану, Магелан Прес, Београд, 2014
![[Слика: 311698504_2317115785161800_3142995861807...e=63652082]](https://scontent.fbeg5-1.fna.fbcdn.net/v/t39.30808-6/311698504_2317115785161800_3142995861807953029_n.jpg?_nc_cat=108&ccb=1-7&_nc_sid=730e14&_nc_ohc=Y1hoKa90VqYAX95TbuS&_nc_ht=scontent.fbeg5-1.fna&oh=00_AfAraDwzA7Am6Tug6HKzR2JEMtntmwr6yXmoxPYrTG74mA&oe=63652082)
![[Слика: 312252129_2317115441828501_1518868756034...e=63655096]](https://scontent.fbeg5-1.fna.fbcdn.net/v/t39.30808-6/312252129_2317115441828501_1518868756034728292_n.jpg?_nc_cat=108&ccb=1-7&_nc_sid=730e14&_nc_ohc=GDxCWxWXVZsAX-cDAzh&_nc_ht=scontent.fbeg5-1.fna&oh=00_AfD5JSGTqJfK2dFj47fM9ZeJdkVuuvkferq8ZDDcXg4piQ&oe=63655096)
