[Мића Адмирал]

Често је овде на Погледима помињан Жива Ковановић, гимназијалац жртва комунистичког, послератног терора у КГ.
Комунисти су знали, а крили су, да су се у дому Ковановића током рата криле Јеврејке Клариса Леви и Ружа Лихтнер.
Али Јевреји то нису заборавили и Живину мајку, удовицу Дивну Ковановић и Живину сестру Бисерку, уд. Младеновић, 1999 су прогласили Праведницима међу народима.
Живомир Жива је био тек изашао из дечачких дана почетком рата и није носио пушку ниједне војске.
Његова ликвидација може се објаснити само као државно убиство из користољубља.
Породица Ковановић, поред угледа и хуманости, који нису устукнули пред Немцима, била је и богата.
Куће, имање, савремена пољопр.механизација, ауто марке Форд, лични шофер...довољно да се убије и отме имовина Праведника Ковановића

[Мића Адмирал]

рез.сан.капетан I кл. ЈОВАН Ђ. КУСКУТИС
Грк, јеврејског порекла.
Током Првог св.рата прикључио се српској војсци, у оквиру савезн.- лекарске помоћи и остао уз Србе, до краја живота.
14.јан.1918, као контрактуални лекар одликован је Сребрном медаљом за ревносну службу, па истим одликовањем, још једанпут 1920.
Био је трупни лекар 33. пеш.пука и лекар Бањалучког гарнизона, све док му није уважена оставка 1921, када је преведен у резерву и он отпочиње лекарску праксу у цивилству.
1928. унапређен је у чин рез.сан.капетана I кл.
Једно време је општински лекар у Пожаревцу (1925), а потом је у приватној пракси, као лекар у Београду, са ординацији у Масариковој улици. Члан лекарске коморе Београда.
Члан Удружења Грка у Београду, а потом и Југосл.- грчке лиге.Политички активан у Радикалној странци, делу окупљеном око Милоша Бобића.
Окупацију 1941 дочекао је у Београду, на адреси Поенкарева 32. Одмах се нашао на удару окупаторске власти, због јеврејског порекла. Његово име било је под.ред.бр.1401, на Списку Јевреја и супружника Јевреја који су према Наредби војног заповедника у Србији од 30.маја 1941. поднели општини града Београда пријаву о имовини.
Супружници Јован и Марија, каналима Дражине организације одлазе из Београда у Прокупље, где др Јован добија запослење, под ризичним околностима.
И у Прокупљу наставља са контактима из равногорске организације, а његов стан постаје илегално стециште курира и емисара из ГШ.
Ухапшен је од Бугара 17.фебр.1943. у Прокупљу и из бугарског затвора конфиниран у немачки логор у Нишу.
Стрељан је 31.јула 1943. на нишком Бубњу.
Име му је било истакнуто, са осталим присталицама Д.М. покрета, на излепљеним плакатама у Нишу, 5.авг.1943.

Јованова жена МАРИЈА, ухапшена је од Бугара, заједно са мужем, као сарадник ДМ и стрељана када и Јован. Немци јој нису обзнанила име на излепљеним плакатама, кријући да стрељају жене због рада за ђенер. Д.М.

[Мића Адмирал]

СТЕВАН Ј. ТИГЕРМАН
Рођен 13.маја 1905. у Белој Цркви, од оца Јулијуса.
Као избеглица дошао у Ниш и запослио се као бравар у нишкој железн.радионици.
Припадник четн. илег.саботерске организације железничара.
Ухапшен од нишког Гестапоа 2.дец.1942, са св.супругом Христином.
Стрељан 15.дец.1942. на нишком Бубњу.
Име му је било истакнуто на излепљеним плакатама у Нишу, 29.дец.1942.
Његов брат :
Ладислав, р.1906, као Јеврејин убијен је од Немаца 1941.