[Ултрадесничар]

[

[Романија]

[Ултрадесничар]

[ХраброСрце]

Преносим стихове једног мог пријатеља:

РАДОВАНУ КАРАЏИЋУ (Творцу Републике СРБске)


Трпио је ув'јек овај камен тврди
вјековна злочинства и безбожне ћуди
увијек је био узрок за невоље
због којих га туђин без разлога куди.

Подносио многа страдања и туге
ћутке прихватао шта живот доноси
али као пркос Истине и Правде
рађаху се људи ко' цвијет у роси.

У времену таквом народ није знао
да умјесто суза на руменом лицу
подариће Господ васколиком СРБству
човјека за примјер у СРБску Петњицу.

Који ко' дијете за примјера бјеше
без Бога не чека ни ноћ ни свануће
Црном Гором њему школовања не би
само зато што је из четничке куће.

То вријеме неком' бијаше погодно 
без школе и ума дужност дарована
али је због тога јако тешко било
за нашега доброг брата Радована.

Који се обрете граду Сарајеву
да школе изучи,мирном луком ходи
није знао да ће појавом и мишљу
дио СРБског народа морати да води.

Јер кад ратни вихор најавише силе
нико не хтје стати на чело народа
Радован прихвати ову дужност Свету
као некад што је Момчило Војвода.

Прихвати се тешке улоге и својства
попут својих славних Ускочкијех тића
и остаде доследан ученик по свему
"од Крајине ћаће" Јове Рашковића.

У вихору рата што запад наметну
окупљаше људе који СРБству теже
са Ратком,Николом, Момом и Манојлом 
сабираше СРБе што неће да бјеже.

И уради оно што СРБин зажели
одлука му бјеше једнострано дрска
ал' тада настаде 
Божјим благословом 
крвљу зарађена Република СРБска.

То постаде залог вјечне СРБске борбе 
да туђинска зубља по СРБству не тиња
али због неслоге и сујете тешке
против њега бјеше вођа са Дедиња.

Који ван Дедиња и не знаде ништа 
чуваше црвену безбожну доктрину
те у гордости и немоћној сујети, 
постави СРБину блокаду на Дрину.

Ту борбу Радован изгура до краја
схвативши да помоћ мора сам да тражи
питао се често зашто баш по свему
мора бити сличан Ђенералу Дражи.

Када се све ратне спустише завјесе
и свјетски крвници зваше делегате
услове су дали: Радован и Ратко
преговоре њине не могу да прате.

И одоше СРБи које предводише
они што у СРБску никад' нису били
добише крвници преко људских лиша
оно што никада нијесу ни снили.

А Радован братски под притиском тешким
који наметнуше безбожничке силе
повуче се јавно из Тврдоша Светог
да народ не трпи разне камариле.

Тражише га стране службе и агенти
претресаше куће, градове и села
али часни СРБи не одаше вођу
јер цијене њему сва народна дјела.

И у илегали исцијели људе 
болеснима зас'ја осмијех на лица
о дјечаку једном који нијем бјеше
причала је после ц'јела Батајница.

Са народом својим остаде до краја
вјеран Богу,Дражи и Светоме Сави
вријеме уради да невољом братском
неки изрод хоће себе да прослави. 

Ухапсише њега у братској СРБији
органи што неће ни брата за брата
и за Радована отворише хашка
безнадежна тешка и безбожна врата.

Ал' Радован оста што је био вазда
иако тамничен без страха на лицу
јер и даље гледа са поносом људски
своје мило СРБство и родну Петњицу.

Одакле је на пут животни кренуо
понио на себи руно СРБско чисто 
и поред пресуде трибунала лажног
он би сада опет урадио исто.

Не би дао народ,Вјеру, Отаџбину
живио за зоре,да нам љепше свићу
зато епским пером теби почаст дајем:
СЛАВА твоме дјелу Рашо Караџићу !!!!!

Све што имаш ти си жртвовао часно
да би СРБству љепше освитале зоре 
док буде свијета и вијека са њим
памтиће те часне Романијске горе.

Причаће о теби сви који те памте
пренијети причу својим потомцима
како СРБин надвиси врлетне врхове
и припреми мјесто међу хајдуцима.

Јер хајдуком морам назвати те Рашо
због времена тешког за све СРБске горе
што те изњедрише владичиним стихом
јер си "једна сламка међу вихорове"!

Створио си СРБску Републику нашу
показао роду да нас још'те има
да граница роду СРБском неће бити 
него кичма јака наша р'јека Дрина !

Од Билеће,Гацка па до Семберије 
од Гламоча тврдог право на Чајниче
Мањача и Пале преносиће узвик:
РАДОВАНЕ БРАТЕ ВЈЕЧНИ ПРЕДСЈЕДНИЧЕ !!!!!!


ПЕТАР ГЕНОЦИДНИ

[Mekenzi]

Читали смо много када смо били млађарија студентарија од др. Радовану Караџићу, куповали од џепарца књиге са хаубе на улици још тамо почетком 2000-их па до овогодишњег сајма ђе катена мунди издала књигу адвоката који је бранио др. Радована Караџића.

Елем,

Др. Радован Караџић није имао цара Путина као Денис Пушилин.

Др. Радован Караџић није имао Цара Путина као Председник Сиријске Арапске Републике Башар Ал Асад.

Радован Караџић као и цело руководство САО Крајина су имали трагичног, јадног, млиитавог, импотентног Милошевића.

Срби су имали и ту несрећу да су се залагали за "суууживот"  и "браттттствооо и једддииинннствооо" са својим џелатима (муслиманима и хрватима).

Већина сарајевских Срба, су сматрали да имају живот у Сарајеву са исламистичком влашћу која се продала дубокој нацистичкој држави која данас ратује против Русије. Ту су Ђорђе Сорош, Роштилди, Клинтонови и остала ђаволска екстремно лево либерална гамад.

Када је убијен на башчаршији српски сват, Српска или ти тадашња ЈНА су морали ући и заузети Сарајево. Ухапсити Алију и прогласити своју територију.

Радован Караџић као и цео врх РС се надао мирним решавањем сарајевске и босанске кризе.

Са фашистима и нацистима нема мира него само рат.

Када су терористи били надомак да заузму Дамаск у Сирји и држали 70% града, Башар Ал Асад је отишао код Цара Путина који је истог момента послао сухоје и сву могућу војну помоћ за мање од годину дана не да су повратили Дамаск поготово источну Гуту, Харасту и друго него су сирисјке снаге стигле до реке Еуфрат и повратиле Хомс, Хама, Алепо, Деир Ез Зор. Територију као 10 Србија. 

У Украјини иде доста теже али помало се враћа...

Тако да др. Радован Караџић је жртва импотентне и несрпске већ шугословенске политике.

Република Српска, Република Српска Крајина су морале бити основане 1944 године и морале су бити у саставу Велике Србије.

Срби су морали добити минимум 5-6 аутономних покрајина у Хрватској и Босни и Херцеговини на заседању АВНОЈ-а. Пошто је руковдство АВНОЈ-а било хрватско-муслиманско и словеначко од тога није било ништа.

Пошто се то није десило. Срби су 92-гу дочекали као 1941 годину, нож им је већ био стављен испод грла, јаме ископане био је крај Србима у НДХ и ФБиХ.

др. Радован Караџић и цео војни политички врх РС и РСК је био жртвено јагњр погрешне шугословенске политике која је настала 1944 године без иједне аутономне покрајине у Хрватској и Босној док су Титоисти дали Аутономио то јест касније ће се испоставити Косову Репубљик као и Аутономну Покрајину Војводину ђе ође у Вршцу на свакој њеној институцији стоје две њене заставе. Имате ону Чанкову са Звездицама и имате ону са краљевским грбом! Аутономна Покрајина Војводина је једина покрајина на свету која има две легитимне заставе.!!!. Брате мили....

Да не дужимо,

Читајте књиге писца  СРБИНА из ХЕРЦЕГОВИНЕ новинара Војислава Лубарде ту вам је покојни врстан писац Војислав Лубарда хирушки прецизно описао страдање Срба од усташког и исламског ножа као и поглед књижевног политичке ситуације 90-их у Републици Српској.