[luka.luke 1]

https://www.youtube.com/watch?v=e7i2EVBztfk

Питање за Самарџића (а и остале форумаше),

Да ли се догађај, који описује професор Мастиловић, може сматрати као дизање устанка и почетак отпора окупатору

[Милослав Самарџић]

То јесте била прва масовна акција. Раније је било много мањих акција и борби.
Као Дан устанка током рата четници су обележавали 15. април 1941, дакле Дан када је Дража са својим одредом повео низ борби ван дотадашњег ланца командовања.

[Бенито]

Устанка није ни било.

[Милослав Самарџић]

Устанка није ни било.

Мислиш, био је само наставак рата?
Може се и тако рећи.

[Брада]

ЈЕДАН ПРОГЛАС СРПСКИХ УСТАНИКА ИЗ ДРУГОГ СВИЈЕТСКОГ РАТА

Осећај напуштености од сопствене владе, од савезника и својих првих комшија „браће” Хрвата имао је неретко за последицу рушење свих ауторитета, а понекад и бекство у нихилизам – у тоталан губитак критеријума вредновања. У лутању физичком и духовном, освета се јављала као једини начин да се заустави безумље. Проглас непознатог аутора, који је кружио Босном, Ликом и Славонијом крајем маја и почетком јуна (1941. године), указује на стање духа. Ту се, између осталог, наводи:

„Васкрсли смо и примамо борбу. Нисмо били непријатељи никоме па ипак су нас сатрли и мрцваре нас полуживе. Па нека буде – васкрсли смо и светићемо се непријатељима. Нисмо мрзили никога, нити учинили зла ма коме од вас, непријатељи наши, ти Југославијо, што нам уништи и забрани име; ви династијо, што нас продадосте; ви ‘вође’ сљеповође; ви ‘краљевске владе’ што нас пљачкасте и завађасте; ви чиновници што нас крадосте; ви официри, што нас издасте; ви Јевреји и масони што нас експлоатисасте; ви комунисте лопуже, ви ‘Руси’ и петоколонаши; ви комесари ‘Србије’ што изјависте да су Срби криви за њемачки напад, док сам главни заповједник Србије изјављује да су криви неодговорни елементи; ви ‘комите’, што четујете по мирној Шумадији, а остављате Арнауте и усташе да нас кољу; ви шпијуни и агенти наших спољњих непријатеља и ви остали гробари српског народа; а онда – ви разне интернационале, бијеле, црне, црвене и друге, што нас заведосте и разјединисте; ви Енглези са југомасонима што нас експлоатисасте; ви Нијемци и Италијани што вам дадосмо све што имамо; ви бољшевици, што нам убисте једине пријатеље, руског цара и руски народ; ви ‘браћо’ Хрвати, што вас спасосмо од посљедица пораза и хиљадугодишњег ропства; ви вјечни пријатељи Бугари и Мађари, што вам се не осветисмо за ваше злочине од 1914. до 1918, ви Арнаути, што вас не истријебисмо за ваша звјерства од 1389. до 1918, па чак и ви сифилистичари влашки. Знајте сви ви да ћемо са вама поступати од сад у свему обрнуто; за сваку српску главу пашће педесет, за сваког српског избјеглицу биће ваших десет и за сваки динар нанијете нам штете плаћаћете десет… не очекујмо ничију помоћ. Свјесни смо да САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА. Завјетујмо се да ћемо радити и живјети у слози и љубави – смрт издајницима и непријатељима. Тако нам Бог помогао. Дужност је сваког Србина да овај проглас размножава и растура.”

Проглас је преузет из књиге Смиље Аврамов, „Геноцид у Југославији 1941-1945, 1991…, Књига прва, Београд, 2008, 398-399.

[Шумадинац]

Устанка није ни било.

Интересантна тема. Да. Пошто ЈВ није капитулирала онда устанка није било. Јер ако прихватимо устанак да је био 15. априла онда нужно повлачи за собом прихватање капитулације.

[Николај]

Па капитулација је потписана 17. априла, не може устанак да буде пре ње. И са те стране је то нелогично.

У сваком случају, треба посматрати онако како је и било - Краљевина Југославија и њене оружане снаге су наставиле рат против Сила Осовине али у знатно измењеним условима и са другачијом организационом и кадровском структуром тих снага.

[posmatrač]

Устанак треба посматрати као војно, а не као правно питање.
Укратко, устанак је оружана побуна већих размјера и по величини се разликује од буне. Да не говоримо о герилским акцијама. И устанак и буна су отворене побуне, а не герилске акције.

Ако Краљевину Југославију упоредимо са Пољском и тамо имамо покрет отпора, али и веома значајан дио војске који је избјегао заробљавање и наставио борбу у оперативном саставу савезничких војски. Еквивалент нашој војсци у избјеглиштву. Али нико не негира Варшавски устанак.
Без обзира на правни статус Пољске као државе, њихове војске војске "у избјеглиштву", Армије Крајове у Варшави је био устанак. Није спорно ни да је Варшавски устанак био само дио пољске борбе против окупације. Али је био устанак!

15.04. се може сматрати почетком отпора на окупираној територији. И ако је капитулација потписана касније, али је већ тад било јасно да ће територија бити окупирана. НДХ је проглашена већ 10.04., држање појединих харода је већ било познато.

[Александар Динчић]

Још 11. априла се пуцало на немачке војнике у виду четничке гериле. Тј. неке врсте неконвенцијалног ратовања. А 6. априла, када су Немци прелазили југословенско-бугарску границу код Димитровграда, бугарски герилски одред, који је формирао британски Интелиџенс такође је нападао Немце.

[Шумадинац]

Веома компликовано питање. И јесте и није. Треба га растолковати.

Није - јер је био само наставак рата.

Јесте - или је 15. априла када је Дража са својим одредом повео низ борби ван дотадашњег ланца командовања или што наводи Динча 11. априла у виду четничке гериле или као сам долазак на Равну Гору 11. маја или у виду протеста 27. марта.