[Маша]

Слушала сам много пута сјајног др Владету Јеретића кога сматрам за врсног стручњака и говорника; слушала сам многа предавања теолога, свештеника; читала многа штива и размишљала.

А онда сам "дошла" до монаха Арсенија. О себи је најбоље сам казао али и о другим стварима, чини ми се да ништа није прескочио.

Монах Арсеније се слуша у даху а онда поново и све тако докле из њега теку бисерне речи као буквар за оне од 7 или 77 година.

[Маша]

О православној психотерапији

[херцеговац]

Машо,
Владета ЈерЕтић је поодоста искочио из учења светих отаца. Не би да разбијам илузије, али он је вук у обландама. А са Православљем је у жестокој завади са своје стране.

Примјер:

Водитељ поставља саговорнику сугестивно питање: „Докторе Јеротићу, да ли је православнима, у неким одређеним тренуцима..., таквим неким околностима, дозвољено, ако, на пример, у неком окружењу, од неколико стотина километара, не постоји нигде православни храм, да он недељом оде на мису уместо на Литургију и да буде конкретни учесник тога?"

Јеротић одговара: „То је остављено сваком појединцу да одлучује. Нема правила... Међутим, још је теже питање причешћивања... Опет тако 100, 200 километара нема друге цркве осим католичке... Да ли може да иде да се причести у католичкој цркви? Не, то Православна Црква, за сада, не дозвољава. Код католика, мислим, да је друкчије, да се може. Дакле, у случајевима да нема никакве католичке цркве близу, него православне – да се може ићи у православну.“

Познато је да је најопаснија она лаж која се меша са истином. А то управо чини Јеротић. Јер истина је да православац не сме да се „причести“ код римокатолика, али је лаж да православац сме да учествује у римокатоличкој миси, односно да се моли са јеретицима. И сад би православни, првенствено они у расејању, требали, ваљда, да загрле и захвале се овом „ученом православцу“ што их је „просветлио“, јер неће морати далеко да путују до својих богомоља. Колико ће пара уштедети! Међутим, иронију на страну, својом опаком манипулацијом Јеротић наводи православне на странпутицу, која води у духовну смрт. Његов грех је утолико већи, што он зна истину, али, вршећи своју антиправославну мисију, говори лаж.

[Маша]

Машо,
Владета ЈерЕтић је поодоста искочио из учења светих отаца. Не би да разбијам илузије, али он је вук у обландама. А са Православљем је у жестокој завади са своје стране.

Направих lapsus calami у презимену, није грех.

Управо сам пронашла видео снимак на ЈТ и чула текст који сте ви навели. Морам признати да сам пренеражена али не само овим што је Јеротић рекао већ људима који су таква питања постављали. - Да ли могу...? Па наравно да не можеш, одакле ти таква потреба? Направи у свом стану своју богомољу ако је већ немаш у близини. Мени је то поражавајуће више него што Јеротић изговара лаж на коју му нико, сем вас овде, не указује (моја је претпоставка јер је први пута чујем). Рекла бих да није увек тако говорио јер бих се запитала.

[херцеговац]

Ниси ти, ја сам направио игру ријечи па од Јеротић испаде Јеретић. Један монах се благо, опет указујући на проблем, тако нашалио.

Прије неколико година, МС каже има већ седам или чак више како сам на сајму, узео сам Црква и нација. Послије неколико десетина страна морао сам да одустанем. Књига је испуњена толико нездравим екуменизмом, далеким од Православног икуменизма, да је даље читање уносило само немир.

Јеротић се често враћа на снове, што је опет дискутабилно. Знамо шта Свети Оци говоре о њима.

Ту је и гријех софизма, тачније јерес. Сада ће С ума динац да налети у опозицију.

Далеко је Јеретић од учења Светих Отаца.

[Маша]

Касно је и за површну анализу или размишљање.

Јеротић је неуропсихијатар па од њега и не очекујем да преноси учење светих отаца али ни да заступа став који се коси са истима.

Истина је да нека штива једноставно не годе и одбијају и онда несвесно бирам и добро одаберем макар што се читања тиче (Јеротића сам слушала). Добро ће бити ако до краја овог разговора колико год трајао потпуно не одбацим Јеротића а ја баш кренула са њим. Хм!

Монах Арсеније је у својим предавањима помињао модерне психоаналитичаре (Фројда, Јунга...) и то у врло негативном контексту, а Владета Јеротић свој став базира углавном на Јунгу.

П.С. Ипак сам Јеротића несвесно назвала ЈерЕетића. Погледајте то. То је била опомена самој себи али нисам се чула.

[Vlad Alekš]

Јересић!

Јеротић је за мене фолирант и шмирант. Прочитао сам пар његових књига, и право да вам кажем он је понајпре досадан. Нема никакав стил писања, а изводи неке силне интелектуалне параде и егзибиције.
И некултуран је. У есеју о Милану Кашанину он пише како је Кашанин имао други или трећи мождани удар "калфу". Какво је то изражавање? Човек се шлогирао а он спомиње "калфу". У есеју о Црњанском он тврди како је Милош имао манију гоњења. Ајде?
У есеју о Францу Кафки тврдио је да Кафка није велики писац. То је написао 1995. На једном предавању 2005. устврдио је како је Кафка велики писац, један од највећих на свету.
Он често пише о Јунгу, Јунг му је идол, али нема храбрости да то себи призна. И чини ми се, онако лаички посматрано, да се не разуме баш најбоље ни у своју струку.
Да скратим - наслућај ми вели да је Јеротић удбаш. У младости је био запослен у удби, оне форе као социјално, здравствено и пензионо. А онда је отишао у пензију, па сада волонтира.

[Маша]

Шта је од свега истина само Бог зна. Знам да је доста радио у иностранству па је вероватно то један од сумњивих момената који наводе да је био удбаш уз све што сте издвојили читајући његове књиге.

Како је могао бити или је још увек ванредни професор на Теолошком факултету? Ваљда се СПЦ пита може ли или не? Ако је све тако, онда имам право и на сумњу у СПЦ у вези Јересића

Волела бих да чујем нешто и о монаху Арсенију а не желим да и у вези њега имам заблуда, а мислим да немам.

Нешто се мислим, да Јеротић није мало престар за такве активности. лол

[Павле]

лол

Шта?

[Маша]

Ништа, само сам се насмешила.