[Бенито]

Komunisti su, nakon rata, pre svega u manjim sredinama zeleli da dokazu kako su Sokoli bili nazadna organizacija propale burzuazije. Da bi napravili suprotan pol, setili su se fudbala. Poceli su da pisu lazne biografije predratnih fudbalskih klubova, tj sportskih drustava ciji su fudbaleri bili samo deo. Videvsi popularnost fudbala tu su se i najvise ustremili. Brisane su biografije fudbalera koji su kasnije poginuli u cetnicima ili su emigrirali, a dopisivane kasnijim komunistima ili onima koji su nevini stradali, a oni ih prisvajali samo da bi dokazali svoj uticaj u narodu koji nisu imali. To nisu pokusali u Beogradu, makar ne u velikoj meri, jer i laz ima svojih granica. Ali su, zato, to radili masovno u unutrasnjosti Jugoslavije, narocito u srpskim banovinama.
Ako neko zna nesto o tim primerima, neka napise na ovoj temi. Zanimljivi su i Kragujevac, Sabac, Uzice, Cacak, Smederevo, pogotovo jug i istok Srbije, dakle, Nis, Leskovac, Zajecar ili Negotin... Mada koliko vidim, najmanje forumasa ima iz tih krajeva. Ali, posebno je zanimljivo ako neko ima sta da napise o fudbalerima iz Sarajeva, Banjaluke, Mostara, Trebinja, Tuzle, Splita, itd...

[Милослав Самарџић]

Што се тиче Крагујевца, пола тима ФК ''Шумадија'' било је у четницима. Изгинули су током рата или су их поубијали комунисти после рата. ''Шумадија'' је после рата скрајнута, форсиран је ''Раднички'', који су основали раднички синдикати 1923. године. Дакле, не комунисти, који су му после рата прикачили петокраку на грб (скинута пре једно 20 година). Нисам чуо да је неко од фудбалера ''Радничког'' био у четницима или партизанима. Вероватно и није. Стадион ''Чика Дача'' носи име по човеку који је донео прву фудбалску лопту у Крагујевац, почетком 20. века.

[Романија]

Како нису покушали у БГ? Они су све отели од ФК Велике Србије/Југославије и формирали ЦЗ. Због тога су Срби родољуби навијали за ЦЗ одувијек.
У свим нашим крајевима су формирани фк Слобода, Раднички, Јединство и сл. а међу другим народима нису. Самим тим што су наши клубови Партизан и Звезда а хрватски Хајдук, довољно говори о комунистичким намјерама.
У БИХ су формирали ФК Сарајево 1946, без петокраке нити чега слично, а ФК Борцу из Бања Луке, који је основан 20-тих година су прикачили петокраку која је 90-тих скинута. Такође и Војводини из НС су прикачили петокраку и забранили назив стадиона Карађорђе, који је тек враћен 2007.

---

Данас




у Сфрј

[Бенито]

Brate Romanija, mozda nisam bio jasan, a mozda me nisi dobro razumeo.
Biografije fudbalera su lazirane, zamaskirane, brisane, ili sa druge strane glorifikovane, a opet lazne.... To je u manjim sredinama bilo izvodljivije, nego u velikim centrima. Svi klubovi u manjim mestima su osnovani u SHS, a najstariji poput Sumadije, Javora,Slavije iz Sarajeva, BSK ili Jugoslavije jos u Kraljevini Srbiji. Dobro si primetio i to je jasno da su sa tim laznim biografijama predratnih fudbalera, klubovima dodavali komunisticki predznak (obicno znakom petokrake). Tako je bilo u slucajevima Radnickog i iz Nisa i iz Kragujevca( oba osnovana 1923), Zeleznicara iz Sarajeva, Slobode iz Uzica i Tuzle, Borca iz Banjaluke i Cacka, Vojvodine, Leotara iz Trebinja itd.... Sve su to bili predratni klubovi ciji je identitet ukraden~promenjen laznim biografijama fudbalera.
U Beogradu to nisu mogli da urade, zato sto su fudbaleri bili previse poznati pa su jednostavno ukinuli BSK i Jugoslaviju, a na njihovom mestu su osnovani Crvena ZVEZDA i Partizan, a nesto kasnije i Ofk Beograd. Slican slucaj je bio u Sarajevu, koji si pomenuo, jer je trebalo suzbiti srpsku Slaviju, pa je osnovano Sarajevo, a Zeleznicar je prosao skolu promene identiteta. Zanimljiva je paralela sa Zagrebom, jer su fudbaleri i HASKa i Gradjanskog bili vecinom kod ustasa, pa je zbog tog razloga osnovan Dinamo. Hajduk iz Splita je posebna tema i o tome sam pisao na ovom forumu. Samo da te ispravim . Veci deo osnivaca Hajduka bili su Srbi rimokatolici.
Medjutim, tema nije trebala da bude ovo, nego kako su kroz promene biografija fudbalera trebalo da se promene istorije ovih klubova i njihovih clanova za vreme rata, a da klubovi ostanu sa istim imenom. Takodje, i to sto je veliki broj predratnih fudbalera bio aktivan u Sokolima, a to je moralo biti izbrisano.
Zato, ako neko ima neku pricu o igracima, cije su bio biografije brisane, a kasnije zaboravljene, valjalo bi da nesto napise ovde.

[luka.luke 1]

Brate Romanija, mozda nisam bio jasan, a mozda me nisi dobro razumeo.
Biografije fudbalera su lazirane, zamaskirane, brisane, ili sa druge strane glorifikovane, a opet lazne.... To je u manjim sredinama bilo izvodljivije, nego u velikim centrima. Svi klubovi u manjim mestima su osnovani u SHS, a najstariji poput Sumadije, Javora,Slavije iz Sarajeva, BSK ili Jugoslavije jos u Kraljevini Srbiji. Dobro si primetio i to je jasno da su sa tim laznim biografijama predratnih fudbalera, klubovima dodavali komunisticki predznak (obicno znakom petokrake). Tako je bilo u slucajevima Radnickog i iz Nisa i iz Kragujevca( oba osnovana 1923), Zeleznicara iz Sarajeva, Slobode iz Uzica i Tuzle, Borca iz Banjaluke i Cacka, Vojvodine, Leotara iz Trebinja itd.... Sve su to bili predratni klubovi ciji je identitet ukraden~promenjen laznim biografijama fudbalera.
U Beogradu to nisu mogli da urade, zato sto su fudbaleri bili previse poznati pa su jednostavno ukinuli BSK i Jugoslaviju, a na njihovom mestu su osnovani Crvena ZVEZDA i Partizan, a nesto kasnije i Ofk Beograd. Slican slucaj je bio u Sarajevu, koji si pomenuo, jer je trebalo suzbiti srpsku Slaviju, pa je osnovano Sarajevo, a Zeleznicar je prosao skolu promene identiteta. Zanimljiva je paralela sa Zagrebom, jer su fudbaleri i HASKa i Gradjanskog bili vecinom kod ustasa, pa je zbog tog razloga osnovan Dinamo. Hajduk iz Splita je posebna tema i o tome sam pisao na ovom forumu. Samo da te ispravim . Veci deo osnivaca Hajduka bili su Srbi rimokatolici.
Medjutim, tema nije trebala da bude ovo, nego kako su kroz promene biografija fudbalera trebalo da se promene istorije ovih klubova i njihovih clanova za vreme rata, a da klubovi ostanu sa istim imenom. Takodje, i to sto je veliki broj predratnih fudbalera bio aktivan u Sokolima, a to je moralo biti izbrisano.
Zato, ako neko ima neku pricu o igracima, cije su bio biografije brisane, a kasnije zaboravljene, valjalo bi da nesto napise ovde.

Да Бенито. Славија као просрпски клуб након рата бива угашена. Формира се Сарајево, те више нижеразредних клубова са комунистичким предзанаком. Сарајевски Партизан, Сарајевска Искра, Слога итд. Занимљив је случај са Жељезничаром. Опште је познато да је Жељо од оснивања био прохрватски клуб, као уосталом и сама жељезница у БиХ. Јак хрватски утицај у Жељи се није губио ни за вријеме титоизма, наравно са другим предзнаком. Па и сада, у Жељи је примјетан хрватски утицај

[Романија]

Што Неле Карајлић каже, у БиХ током СФрј, за који клуб ко навија је био уствари попис становништа.

[смедерево]

Smederevo,

Клуб је 6. маја 1924. године основало Српско акционарско рударско топионичарско индрустријско друштво (САРТИД), на предлог инжењера Ернеста Радлинског. Његове боје су у почетку бранили углавном професионални играчи из Мађарске, Аустрије и Немачке.У периоду од 1944. па до данас, клуб је често мењао своје име: „ФК Металац“ (1944–1946), затим „ФД Јединство“ (1946–1949), „ЖСД Смедерево“ (1949–1952), па „ФК Смедерево“ (1952–1958), па фузијом ФК Смедерева и ФК Металца настаје „ОФК Будућност“ (1958–1962), па опет „ФК Смедерево“ (1962–1967), „ФК Металург“ (1967–1976), па опет „ФК Смедерево“ (1976–1992), па „ФК Сартид“ (1992–2004), па опет „ФК Смедерево“ (15. јул 2004-2014), па фузијом ФК Смедерева и ФК Сељака из Михајловца настаје „ФК Семендрија 1924“ (лето 2014–2015) и од 18. јануара 2015. године назив клуба је поново „ФК Смедерево 1924“ (само је додата година оснивања клуба).

У Смедереву је 1912. године основано Сокослко друштво у тадашњој кафани "Таково", на углу данашњих улица Деспота Ђурђа и Немањине. Малобројни чланови вежбају на импровизованим гимнастичким справама, одржавају се први тренинзи мачевања, бокса, стрељаштва и др. Временом се чланство повећава, секције проширују да би касније прерастале у спортске клубове као што су руколметни, стрељачки, боксерски. Друштво, предвођено чешким и немачким тренерима, без прекида ради до 1941 год. када због почетка ДРУГОГ светског рата прекида са окупљањем својих чланова и систематским вежбањем. Соколи су представљали велики ослонац домовини у организовању мобилизације и покрета отпора против надмоћног окупатора.Тако је и у Смедереву настало Соколско спортско Друштво које је имало видне резултате и било активно све до почетка Другог светског рата. Посебно се истичу спортски резултати у току 1932. и 1938. год.

[Милослав Самарџић]

Голман Војводине убијен после рата као четник:

– Када сам почео да истражујем “Рајину шуму”, прво ме је привукла прича о Милошу Косићу, легендарном голману Војводине. Најпре сам мислио да се он партизанским властима замерио јер је својевремено био капетан полиције. Показало се, међутим, да је, као заклети монархиста који је остао веран краљу, стао уз Југословенску војску у отаyбини. Тако су се он и његови истомишљеници први нашли на удару Озне.

http://www.dnevnik.rs/drustvo/za-novosad...lo-milosti

[Бенито]

Мирослав Радојчић, звани Миро, послератни уредник спољнополитичке рубрике Политике и дописник из Њујорка и Лондона, рођен је у Сарајеву. Био је први голман Славије до почетка ДСР, када је породица избегла у Београд.
Много је волео фудбал и тенис, па је и писао доста о томе. Тако је више запамћен као спортски новинар. Остао је упамћен по хвалоспевима голманима Љуби Ловрићу, Срђану Мркушићу, а посебно Владимиру Беари који је 1950. године , невероватним одбранама, донео резултат 2-2 у Лондону. Тако је Југославија била прва репрезентација у историји која се са острва вратила непоражена. Тада је у Политици написао да је " објективна лондонска штампа Беару прогласила Великим Владимиром". Много година касније, неко је провалио да то није истина, него да је Миро назвао Беару тим именом, па се уплашио цензора и онда смислио штос.

[Vlad Alekš]

Мирослав Радојчић, звани Миро, послератни уредник спољнополитичке рубрике Политике и дописник из Њујорка и Лондона, рођен је у Сарајеву. Био је први голман Славије до почетка ДСР, када је породица избегла у Београд.
Много је волео фудбал и тенис, па је и писао доста о томе. Тако је више запамћен као спортски новинар. Остао је упамћен по хвалоспевима голманима Љуби Ловрићу, Срђану Мркушићу, а посебно Владимиру Беари који је 1950. године , невероватним одбранама, донео резултат 2-2 у Лондону. Тако је Југославија била прва репрезентација у историји која се са острва вратила непоражена. Тада је у Политици написао да је " објективна лондонска штампа Беару прогласила Великим Владимиром". Много година касније, неко је провалио да то није истина, него да је Миро назвао Беару тим именом, па се уплашио цензора и онда смислио штос.

Онако узгред. Интересантна фотографија из Орвелове године:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%...%D0%BA.jpg