Захваљујући изузетним војним успесима у борби против тзв. „Исламске државе“, ефикасним мировним инцијативама и тврдој дипломатској позицији у међународној арени, Русија се можда као никад до сада снажно позиционирала на Блиском истоку, и то по свему судећи, за дуги низ година и деценија.
Први заменик руководиоца Савета Федерације за послове безбедности и одбране, Франц Клинцевич, пре неки дан је изјавио да се руске војне базе у Сирији неће расформирати након окончања активне фазе антитерористичке војне операције у овој земљи. Свакако да ће доћи до смањења војних ефектива, али ће те базе и даље остати веома функционалне, напоменуо је Клинцевич. Руско војно присуство ће на том подручју бити трајна категорија – наводи су у тексту који објавила медијска кућа РИА Новости.
Да се руска војна операција налази пред својим завршетком, наговестио је у понедељак и председник Русије Владимир Путин, приликом сусрета са својим сиријским колегом, председником Башаром ел Асадом. Додуше, он је додао да је за потпуни пораз и слом свих терористичких снага на овом простору остало још додатног посла, али да је у целини армија испунила гро кључних задатака из стратешког војног плана када је у питању борба против тероризма.
Сиријска влада сада контролише скоро 98% територије. Пре неколико дана окончана је и операција ослобађања и последњег терористичког упоришта Абу Камала, који се налази на крајњем истоку Сирије, на сиријско-ирачког граници. Том приликом је наглашено да је ситуација на осталим деловима фронта стабилна и мирна, те да је број оружаних формација и група које поштују прекид ватре сваким даном све већи (укупно 234 формације различите јачине поштују прекид ватре).
Према речима првог заменика министра одбране, генерала армије Валерија Герасимова, у држави се већ стварају услови за обнову мирног живота и повратак избеглица. Међутим, многи стручњаци су сигурни да ратни бубњеви на овом простору неће још утихнути.
„Морате схватити, да ће Сирија за дуги низ година наставити да буде жариште напетости, – рекао је за РИА Новости заменик директора Института за политичке и војне анализе Алекандер Храмчикин. Полазећи само од овог закључка, јасно је колико је присуство руских војних и специјалних снага на овом подручју и даље неопходно. Једноставно, својим активним присуством Русија ће директно моћи да утиче на сукобе који се на Блиском истоку, нажалост редовно јављају.
Поред тога, постојање војних база ће знатно повећати могућности наших оружаних снага у иностранству. Међутим, један од основних проблема јесте тај што су Сирија и Русија ипак међусобно удаљене државе, тј. немају заједничку границу, тако да ће снабдевање тамошњих снага увек од некога зависити. На пример, ми смо до сада већину својих транспортно-логистичних линија фокусирали на ваздушне руте које прелазе преко Ирана. Дакле, то се додатно мора обезбедити“, истакао је Храмчикин.
Свакако да ће се после завршетка антитерористичке војне операције у Сирији, смањити руски војни контингент састављен од јединица Копнене војске и Ваздушно-космичких снага. Међутим, Министарство одбране ће наставити да подржава сиријску владу, која се и у будућности може суочити са „локалним тачкама напетости“.
Тренутно, руска армија у Сирији користи два велика војна објекта. Ваздухопловну базу Хмејмим која се налази у провинцији Латакија и поморски пункт материјално-техничког обезбеђења (база логистике) која се налази у луци у граду Тартус, на обалама Средоземног мора. Крајем 2012.године, руско присуство у Тартусу је било веома ограничено. База је имала само док са мањим пристаништем, систем за снабдевање водом, неколико техничких просторија у којима је било особље које се састојало од свега четворо људи. Међутим, већ у септембру 2013. године, Русија је најавила проширење њеног војног поморског присуства на Медитерану. Постало је јасно, да без изградње веће поморске луке која ће бити основна тачка ослонца, било какав већи руски војни ангажман у овом региони једноставно осуђен на науспех.
Велика реконструкција поморске луке у Тартусу започела је 2015. године. Бројно стање у луци се брзо увећано на 1.700 људи. Председник Путин је 3. децембра 2016. потписао налог о ангажовању додатних снага, а који је проистекао из потписивања споразума између Русије и Сирије о проширењу логистичког пункта у луци Тартус како би се осигурало фреквентно присуство великих руских ратних бродова у басену Средоземног мора, а који би обезбеђивали сиријску обалу и поморске логистичке конвоје који кроз Босфорски мореуз долазе из Русије“.
У међувремену лука у Тартусу је оспособљена да прима бродове прве и друге категорије, барже великог капацитета, укључујући у атомске подморнице. Дакле, постала је у пуном обиму права војно-поморска база. Наравно, за такав објекат је потребан и поуздан одбрамбени појас, што значи да су у рејон луке Тартус пребачене јаке снаге ПВО, обалске јединице које штите водено пространство око базе, и најмање један ојачани батаљон поморске пешадије.
За разлику од Тартуса, ваздухопловна база Хмејмим је већ дуже време у потпуности опремљена. Руске експедиционе снаге су се добро скрасиле у провинцији Латакија, а малени локални аеродром, који је пре рата имао свега неколико помоћних објеката, се за две године претворио у прави правцати микро-град. На простору аеродрома је изграђена инфраструктура која обезбеђује комфоран боравак већег броја људи, у условима који често знају да буду тропски.
Изграђени су озбиљни капацитети за лагеровање муниције, лагеровање горива, направљена је читава мрежа техничких станица за одржавање ваздухоплова, изграђени ресторани за исхрану особља, објекти за купање, вешарнице, спортски терени за физичку културу, постројења за производњу хлеба, мини-болница са савременим дијагностичким инструментима, климатизовани објекти за становање итд. Око ваздухопловне базе се налази непробојни прстен у чијем епицентру се налази дивизион ракетног комплекса противваздухоппловне и противракетне одбране С-400 „Триумф“ као и савремена средства за противелектронску борбу. Целу базу обезбеђује изузетно снажна копнена група састављена од специјалних снага која је ојачана оклопним јединицама.
„Чак, и када би се одбацио незаобилазни фактор геополитике и строга војна начела, присуство ових база ће ићи само у нашу корист, – рекао је руководилац Центра за војне прогнозе Анатолиј Цјигањок. Ове базе ће обезбедити даљи замајац у сарадњи између Русије и Сирије. На првом месту, наши војници и официри могу бити од велике користи у чишћењу Сирије од заосталих мина и других убојних средстава који су посејани у милионима комада. Само за против-диверзионе јединице ту има посла за следећих неколико година, ако не и деценија. Друго, наши инструкторски састави, који ће бити распоређени у тим базама, могу се употребити на плану квалитетног обучавања сиријских војника у употреби модерних средстава наоружања и војне технике руске производње, који ће се свакако наћи у саставу сиријске армије. Укратко и после завршетка рата очекује нас још пуно, пуно посла-истакао је Цјигањок.
Ипак, не треба заборавити фактор геополитике. Он је на простору Блиског истока, преко којег се укрштају готово сви светски путеви, од прворазредног значаја. Блиски исток и даље остаје у зони кључних интереса САД и њених савезника у оквиру НАТО савеза. Појава новог играча, а посебно Русије на овом веома важном простору, никако не одговара планерима који руководе Северноатлантским војним савезом НАТО. Из ове организације је у више наврата демонстрирана велика забринутост, да би Русија на овом простору могла додатно да рашири своје војно присуство, што је за ову организацију апсолутно неприхватљиво!
Захваљујући повољном расплету ситуације око Сирије, и по свему судећи успешно окончаној војној операцији против терористичке интернационале, посложиле су се коцкице да Москва на овом простору, после дужег времена, стекне стратешку иницијативу. И наравно да ће овакву ситуацију и да искористи, уколико буде било потребе. Јер не заборавимо, непријатељи мултиполарног света су спремни да створе и најцрњег ђавола (мисли се на Исламску државу) и да га бескруполозно употребе у контексту свог централног геополитичког циља. А то је да Русија по сваку цену мора да буде искорењена са овог простора, да се геополитички фронт мора што пре померити на њене границе, а све у циљу њеног даљег слабљења и дефинитивог уништења.
Треба напоменути да је у међувремену аеродром Хмејмим постао изузетно снажна ваздухопловна база, која може да прими готово све врсте борбених и транспортних авиона, укључујући и оне највеће који се налазе у оперативној употреби. Њеним даљим развојем ова база неће бити резервисана искључиво за ловце, ловце-бомбардере и тактичке јуришнике. Она већ данас може да послужи као основица и за дејства бомбардера великог долета какав је нпр. Ту-22М3, па чак и стратегијских бомбардера који углавном носе нуклеарно ракетно оружје Ту-95 и Ту-160. Ово повећава стратешке могућности Русије да одговори на читав спектар различитих претњи. Крстареће ракете ваздух-земља Х-101 могу да досегну било који циљ у ширем региону, покривајући добар део два континента, Афрички и Евроазијски.
Исто то важи и за крстареће ракете „Калибр“ које се налазе у наоружању ратних бродова, који ће да оперишу у неутралним водама Средоземног мора, са јаким ослонцем на велику војно-поморску базу у Тартусу. Са једне стране, одлучним стратегијским вођством и интелгентним и правовременим повлачењем геополитичких потеза, Русија има могућност да у потпуности успостави контролу над овим простором, док са друге стране, што је много важније за Русију и рекао би њен првенствен циљ, да се својим снажним позицинирањем на Блиском истоку одбрани од евентуалних претњи које би могле да угрозе њене јужне границе, тј. „меки“ стомак Руске Федерације, који је једно време био потпуно непокривен и озбиљно угрожен (Кавказ).
Извор: rbth.com
