Из новог броја ''Слободе'':
Упокој Господе
Илија „Ели“ Ђуришић
5. јул 1940 – 16. март 2019
Илија „Ели“ Ђуришић, син Војводе Павла Ђуришића, преминуо је у Чикагу у својој 78. години живота.
Рођен је 5. јула 1940.г у Плаву (Црна Гора, Краљевина Југославија), пред почетак Другог св. рата, а имао је непуних пет година када му је отац Павле настрадао у априлу или мају 1945. године у Јасеновцу. Дан и време смрти остали су непознати као и за многе од стотина хиљада Срба доведених на стратишта злогласне НДХ. У збегу са мајком која није хтела да пређе преко реке Врбас на територију НДХ, остао је у Босни где су их словеначки партизани заробили апотом пребачени су у Сарајево па у родно Беране, одакле су. Да им се суди, шта би друго.
Имао је и сестру Љиљану, три године старију, која је умрла 1943.г као дете од упале плућа.
Илија је завршио основну школу Св.Сава и 14. Гимназију у Београду, у који се вратио први пут после 42 године проведене у емиграцији. Каква је опсада била према његовој мајци и њему као сину четничког војводе у послератном комунизму од стране Удбиних агената, није потребно говорити. Стална, упорна и свакодневна шиканирања преживео је Илија као дете. Успео је 1960. године, када се одржавала Олимпијада у Риму, да као олимпијац у стоном тенису тамо и оде и више се није враћао. Мајка Горица (рођена Бакић) му је дошла у Чикаго четири године касније и живели су заједно. У међувремену, Илија упознаје своју будућу супругу Лоес из Филаделфије и ступа у брак, у коме су рођени синови Павле (1965) и Марко (1969), данас обојица дипломирани правници. Старији ради као адвокат, а млађи као државни правни саветник.
Чим је дошао у Америку, Илија увиђа да без америчке школе неће моћи а напредује, уписује машинство у Бафалу, али интерес за ту област није превладао па се уписује у војску где проводи две године. Потом уписује Норт Вестерн универзитет у Чикагу, после кога налази запослење у компанији у којој ће радити наредних 37 година и одатле отићи у пензију. Своје искуство и преданост послу омогућили су му да постане директор компаније, али и сувласник, што је омогућило остварење правог америчког пословног сна.
Али, Илија није ни хтео ни могао да напусти и српску страну живота, где год да био. Одмах по доласку у Америку постао је члан а касније и председник Српског историјско-културног друштва „Његош“, у своје време праве националне институције која је објављивала свеске „Гласник“ у којима је писана историја српског народа од живих сведока, очевидаца Другог светског рата, који су се нашли у емиграцији. Данас, то је велики прилог српској историји. Уз то, у Организацији српских четника Равна Гора, којој је припадао по идеалима, имао је титулу почасног председника. Такође, био је велики подржавалац активности Српске народне одбране у Америци и њеног листа „Слобода“.
Учествујући у раду те значајне националне институције, за Илију није постојала црногорска нација, као што није постојала ни херцеговачка ни шумадијска јер је сматрао да те територијалне одреднице не могу и не смеју да буду изнад Српства, које је основа свима њима, у било ком крају живели. Сматрао је да су животи дати за очување Срба и Српства, а међу њима и свог оца, кога је једва запамтио, залог за уједињену српску државу по мери српског народа. У Отаџбини то се није десило после Другог светског рата већ је завладао сурови комунизам који је Српство делио по сваком основу.
Поред свих сазнања о историјским догађајима у Отаџбини, са правом реалношћу тамошње ситуације упознаје се и на личном примеру, приликом прве иницијативе да се његовом оцу подигне споменик у Црној Гори. Иако у Либертвилу, у садашњем Парку Хероја при манастиру Св. Саве, већ одавно постоји споменик војводи Павлу, народ из Отаџбине желео је и да се тамо обележи његов народни лик и дело, тако да је и син Илија томе дао подршку и учествовао.
Идејаоподизањуспоменикаоцу,ратномкомандантуПавлуЂуришићу,уселуГорњеЗаострокодБеранаактуелнајејошод 2003. годинекадајеутомместубиопостављенпостаментзаспоменикПавлуЂуришићу како би се обележио 13.јул, дан устанка у Црној Гори у коме је Павле био учесник. Међутим, тадајепоналогуМинистарствакултуреЦрне Горе, 7.јула (!), постаментминиран, скуп забрањен алииницијативаодтададоданастраје јер је власт ЦГ увек налазила начина да спречи подизање споменика у командном месту војводе Павла за време рата.И данас се сваког 8. августа у Заостру одржавају парастоси војводи Ђуришићу. Илија је дошао у Црну Гору тим поводом после 51 године ван родног краја.
За својих 78 година Илија је био истински добар супруг, отац, деда и пријатељ. Подржавалац многих родољубивих активности Срба у Америци и широм света. Такви карактери требало је да поживе дуже.
Опело пок. Илији Ђуришићу је одржано 23. марта 2019.г у манастиру Нова Грачаница на Трећем језеру поред Чикага, а сахрањен је на манастирском гробљу. Опело и запажен говор о животу покојника је одржао протојереј-ставрофор Ђуро Крошњар, парох цркве Св. Василије Острошки у Лејк Форесту.
Супрузи Лоис, синовима Павлу (Paul) и Марку са супругама Тамаром и Шени, унучадима Маји, Николи, Луки и Софији, кумовима и родбини изражавамо наше искрено саучешће поводом губитка вољеног Илије, а међу нама да остане сећање на његов лик и све што је за живота урадио. Вечан му спомен међу нама.
Драган Ћирић
Mr. Ilija "Eli" Djurisic
July 5, 1940 - March 16, 2019
Ilija "Eli" Djurisic, 78, husband, father, grandfather, friends to many; Son of the late Vojvoda Pavle Djurisic and the late Gorica (nee Bakic); Beloved husband of Lois; Loving father of Pavle "Paul" (Tamara) and Marko (Sheni); Cherished grandfather of Maya, Nikola, Luka and Sofia. Family and friends to meet for a Celebration of Life Friday, March 22, 2019, 6:00 to 10:00 p.m. at Skadarliya Restaurant, 9237 Ogden Ave., Brookfield, IL. Visitation to be held March 23, 2019, 10:30 to 11:00 a.m. at New Gracanica Serbian Orthodox Monastery, 34520 E. Grant Ave., Third Lake, IL with Opelo (Funeral Service) Internment and Dacha (Lunch) to follow. In lieu of flowers, donations to New Gracanica please.
Published in a Chicago Tribune
![[Слика: Vojvoda-Pavle-i-Ilija.jpg]](https://i.postimg.cc/CxRF0Vm4/Vojvoda-Pavle-i-Ilija.jpg)