11-01-2016, 04:19 PM
ЦИА СНАЈКА, ЦИА! Бивши директор ЦИА у Србији контролише СББ кабловску, „Гранд продукцију“, интернет издање „Блица“, ТВ Н1…
* Да су се Американци баш намерачили на српске медије било је јасно у октобру 2013, када је ККР инвестиционом фонду МЕП платио невероватних 1,2 милијарде евра за кабловску мрежу СББ.
* Само неколико месеци касније, у фебруару 2014, Петреус и његов „ККР инвестмент“ купују 51 одсто „Гранд продукције“. Цена никада није званично објављена, али је у медијима објављено да су власници „Гранда“ Брена, Боба и Саша Поповић добили укупно 15 милиона евра.
* Американци су у октобру 2014. лансирали и своју ТВ Н1, која ради под окриљем ЦНН.
* У лето 2014. ККР је купио и пакет акција у швајцарској компанији „Рингијер дигитал АГ“. Како је саопштено, ККР је преузео 49 одсто акција у овој фирми која преко повезаних фирми контролише и интернет портал „Блица“ у Србији.
Пре него што је дошао на чело „ККР инвестмента“, Дејвид Петреус је био директор ЦИА, и то од септембра 2011. до новембра 2012. Пре тога обављао је дужност команданта међународних снага у Авганистану и Ираку. У једном тренутку у САД је важио чак и за потенцијалног председничког кандидата.
Међутим, Петреусова каријера у ЦИА окончана је због секс-скандала, када је „проваљен“ да је одавао службене тајне ауторки своје биографије Поли Бродвел, са којом је био у ванбрачној вези.
Агенти су пронашли велики број поверљивих докумената на компјутеру Бродвелове и у њеној кући, а Петреус и Пола су се јавно извинили због љубавне афере. Они су рекли да су романсу почели када је отишао из војске и почео да ради за ЦИА.
Петреус је тренутно у жижи јавности у САД јер се суочава са могућим подизањем оптужнице америчког министарства правде због одавања поверљивих информација Бродвеловој.
![[Слика: dejvid-petreus-aleksandar-vucic-foto-tanjug-790x526.jpg]](http://www.srbijadanas.net/wp-content/uploads/2014/04/dejvid-petreus-aleksandar-vucic-foto-tanjug-790x526.jpg)
Дејвид Петреус и Александар Вучић, фото Танјуг
АМЕРИЧКА ИНВЕСТИЦИЈА: Негде у то време, 16. септембра 2013. године, у Србији је регистрована фирма Адриа Неwс д.о.о., са седиштем у Булевару Зорана Ђинђића на броју 8а. Њена главна делатност је производња и емитовање телевизијског програма. Оснивач и једини деоничар је фирма Adria News S.a.r.l., са седиштем у Луксембургу. Ова фирма је заправо Н1 ТВ, партнер ЦНН-а на Балкану, иза које стоји Унитед група (СББ/Telemach).
Приватни деонички фонд ККР, са седиштем у Њујорку, 15. октобра 2013. године је купио United групу од другог приватног фонда, Мид Еуропа, који је овом продајом утростручио свој новац. ЕБРД је остао мањински деоничар. То је била прва директна инвестиција ККР-а у југоисточној Европи.
Неколико месеци раније, у јануару 2013. године, бивши амерички амбасадор у Србији, Камерон Мантер, почео је да ради као виши саветник Управног одбора СББ–Telemach групе.
Као што је увек случај са страним инвестицијама, и ова инвестиција је морала да иде преко амбасаде. David Krzywda, економски саветник у Америчкој амбасади у Београду, рекао је да владе Сједињених Америчких Држава и Србије имају заједнички интерес да подстакну стварање привлачног пословног амбијента и долазак страних инвестиција у Србију, укључујући повећано инвестирање америчких фирми у ову земљу.
“У случају ККР-а, амбасада се побринула да њен став буде у складу са америчким интересом да подржи напредак Србије ка Европској унији, а посебно да клима за инвестирање у Србији буде привлачна и у складу са стандардима Европске уније у области слободе медија и плуралитета”, рекао је Krzywda.
Нема сумње да је из пословне перспективе то изгледало као добра инвестиција. Делујући под именом СББ-а и Telemachа, Унитед група има око 1,89 милиона корисника кабловских, сателитских, широкопојасних, фиксних и мобилних услуга на шест тржишта бивше Југославије (Србија, Словенија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска и Македонија), који укупно имају више од 20 милиона становника. Статистички подаци показују да око 60 посто људи у Србији телевизију гледа искључиво кабловским путем. Укупан број корисника кабловске ТВ у Србији износи 1,44 милиона, а тржиште и даље расте. Према подацима РАТЕЛ-а (Агенције за електронске комуникације) из 2013. године, више од половине корисника, готово 800.000, клијенти су СББ-а.
Хенрик Крафт, шеф ККР-овог тима за телекоме и технолошке инвестиције у Европи, у октобру 2013. године је описао ову инвестицију за Financial Times, рекавши да су “њихове операције подједнако модерне и напредне као на западним тржиштима, али фирма делује на тржишту које има ниску раширеност широкопојасних и паy-ТВ услуга”.
“Видели смо како се та прича развијала на западним тржиштима. Потенцијал за раст је велики”, додао је Крафт.
ИНТЕНЗИВНО ЛОБИРАЊЕ: Да би испунила своје циљеве и покренула Н1, фирма се морала побринути да се медијски закони промене како би се дистрибутерима/оператерима омогућило да буду пружаоци садржаја.
Чини се да се борба за ове измене водила на три главна фронта. Један је укључивао Дејвида Петреуса, председавајућег ККР Global Institute, други се односио на јавну расправу у Србији, а трећи на лобирање у Бриселу.
Пензионисани амерички генерал и бивши директор ЦИА Петреус је два пута посетио Београд где се састао са свим битним људима из медија на већем скупу у резиденцији америчког амбасадора у Србији, али и са премијером Србије Александром Вучићем. За време његове друге посете, 15. априла 2014. године, Вучић је, према саопштењу из његовог кабинета, рекао Петреусу да је прва директна балканска инвестиција ККР-а, нова прекогранична ТВ станица Н1, добродошла у Србију.
У изјави се додаје да је Петреус рекао Вучићу да ККР жели да увећа своје инвестиције у Србији и да од Београда направи центар за дигитализацију у региону. Покушаји ступања у контакт са Петреусом нису уродили плодом.
Други облик притиска се могао чути за време јавне расправе. СББ је снажно заговарао измене нацрта Закона о електронским медијима, инсистирајући да је члан 109. Нацрта Закона о електронским медијима исувише рестриктиван и цитирајући праксе у другим земљама ЕУ које омогућавају дистрибутерима/оператерима да буду и пружаоци садржаја информативних програма.
Брент Садлер, директор Н1 и бивши награђивани новинар ЦНН-а, отишао је у јесен 2013. године још даље од СББ-а када је запретио да ће овај случај подићи на европски ниво ако Београд одбије да попусти.
Управо се то и десило. Како је Media Observatory сазнао из више извора, Унитед група је ангажовала бриселску адвокатску канцеларију Gide Loyrette Nouel да лобира код Европске комисије за измене закона које ће омогућити дистрибутерима садржаја/оператерима да буду и пружаоци садржаја.
Media Observatory је набавио копију писма коју је Европској комисији у јануару 2014. године послао Benoit Le Bret, један од партнера у фирми Гиде, у коме каже: “Подсећамо вас да у законима ЕУ у области емитовања не постоји ниједна одредба која би наметнула обавезно раздвајање произвођача и дистрибутера садржаја. Када би такво ограничење било усвојено на државном нивоу, оно би се по свој прилици сматрало рестриктивним и несразмерним.”
Упитан од стране Media Observatory да коментарише савете које је дао Европској комисији у име Унитед групе, Ле Брет је рекао: “Према прописима адвокатске коморе, не могу да откријем ни коментаришем односе ни са једним клијентом.”
Бројни покушаји да добијемо одговарајући коментар од Унитед групе о овом питању су били безуспешни.
* Да су се Американци баш намерачили на српске медије било је јасно у октобру 2013, када је ККР инвестиционом фонду МЕП платио невероватних 1,2 милијарде евра за кабловску мрежу СББ.
* Само неколико месеци касније, у фебруару 2014, Петреус и његов „ККР инвестмент“ купују 51 одсто „Гранд продукције“. Цена никада није званично објављена, али је у медијима објављено да су власници „Гранда“ Брена, Боба и Саша Поповић добили укупно 15 милиона евра.
* Американци су у октобру 2014. лансирали и своју ТВ Н1, која ради под окриљем ЦНН.
* У лето 2014. ККР је купио и пакет акција у швајцарској компанији „Рингијер дигитал АГ“. Како је саопштено, ККР је преузео 49 одсто акција у овој фирми која преко повезаних фирми контролише и интернет портал „Блица“ у Србији.
Пре него што је дошао на чело „ККР инвестмента“, Дејвид Петреус је био директор ЦИА, и то од септембра 2011. до новембра 2012. Пре тога обављао је дужност команданта међународних снага у Авганистану и Ираку. У једном тренутку у САД је важио чак и за потенцијалног председничког кандидата.
Међутим, Петреусова каријера у ЦИА окончана је због секс-скандала, када је „проваљен“ да је одавао службене тајне ауторки своје биографије Поли Бродвел, са којом је био у ванбрачној вези.
Агенти су пронашли велики број поверљивих докумената на компјутеру Бродвелове и у њеној кући, а Петреус и Пола су се јавно извинили због љубавне афере. Они су рекли да су романсу почели када је отишао из војске и почео да ради за ЦИА.
Петреус је тренутно у жижи јавности у САД јер се суочава са могућим подизањем оптужнице америчког министарства правде због одавања поверљивих информација Бродвеловој.
![[Слика: dejvid-petreus-aleksandar-vucic-foto-tanjug-790x526.jpg]](http://www.srbijadanas.net/wp-content/uploads/2014/04/dejvid-petreus-aleksandar-vucic-foto-tanjug-790x526.jpg)
Дејвид Петреус и Александар Вучић, фото Танјуг
АМЕРИЧКА ИНВЕСТИЦИЈА: Негде у то време, 16. септембра 2013. године, у Србији је регистрована фирма Адриа Неwс д.о.о., са седиштем у Булевару Зорана Ђинђића на броју 8а. Њена главна делатност је производња и емитовање телевизијског програма. Оснивач и једини деоничар је фирма Adria News S.a.r.l., са седиштем у Луксембургу. Ова фирма је заправо Н1 ТВ, партнер ЦНН-а на Балкану, иза које стоји Унитед група (СББ/Telemach).
Приватни деонички фонд ККР, са седиштем у Њујорку, 15. октобра 2013. године је купио United групу од другог приватног фонда, Мид Еуропа, који је овом продајом утростручио свој новац. ЕБРД је остао мањински деоничар. То је била прва директна инвестиција ККР-а у југоисточној Европи.
Неколико месеци раније, у јануару 2013. године, бивши амерички амбасадор у Србији, Камерон Мантер, почео је да ради као виши саветник Управног одбора СББ–Telemach групе.
Као што је увек случај са страним инвестицијама, и ова инвестиција је морала да иде преко амбасаде. David Krzywda, економски саветник у Америчкој амбасади у Београду, рекао је да владе Сједињених Америчких Држава и Србије имају заједнички интерес да подстакну стварање привлачног пословног амбијента и долазак страних инвестиција у Србију, укључујући повећано инвестирање америчких фирми у ову земљу.
“У случају ККР-а, амбасада се побринула да њен став буде у складу са америчким интересом да подржи напредак Србије ка Европској унији, а посебно да клима за инвестирање у Србији буде привлачна и у складу са стандардима Европске уније у области слободе медија и плуралитета”, рекао је Krzywda.
Нема сумње да је из пословне перспективе то изгледало као добра инвестиција. Делујући под именом СББ-а и Telemachа, Унитед група има око 1,89 милиона корисника кабловских, сателитских, широкопојасних, фиксних и мобилних услуга на шест тржишта бивше Југославије (Србија, Словенија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска и Македонија), који укупно имају више од 20 милиона становника. Статистички подаци показују да око 60 посто људи у Србији телевизију гледа искључиво кабловским путем. Укупан број корисника кабловске ТВ у Србији износи 1,44 милиона, а тржиште и даље расте. Према подацима РАТЕЛ-а (Агенције за електронске комуникације) из 2013. године, више од половине корисника, готово 800.000, клијенти су СББ-а.
Хенрик Крафт, шеф ККР-овог тима за телекоме и технолошке инвестиције у Европи, у октобру 2013. године је описао ову инвестицију за Financial Times, рекавши да су “њихове операције подједнако модерне и напредне као на западним тржиштима, али фирма делује на тржишту које има ниску раширеност широкопојасних и паy-ТВ услуга”.
“Видели смо како се та прича развијала на западним тржиштима. Потенцијал за раст је велики”, додао је Крафт.
ИНТЕНЗИВНО ЛОБИРАЊЕ: Да би испунила своје циљеве и покренула Н1, фирма се морала побринути да се медијски закони промене како би се дистрибутерима/оператерима омогућило да буду пружаоци садржаја.
Чини се да се борба за ове измене водила на три главна фронта. Један је укључивао Дејвида Петреуса, председавајућег ККР Global Institute, други се односио на јавну расправу у Србији, а трећи на лобирање у Бриселу.
Пензионисани амерички генерал и бивши директор ЦИА Петреус је два пута посетио Београд где се састао са свим битним људима из медија на већем скупу у резиденцији америчког амбасадора у Србији, али и са премијером Србије Александром Вучићем. За време његове друге посете, 15. априла 2014. године, Вучић је, према саопштењу из његовог кабинета, рекао Петреусу да је прва директна балканска инвестиција ККР-а, нова прекогранична ТВ станица Н1, добродошла у Србију.
У изјави се додаје да је Петреус рекао Вучићу да ККР жели да увећа своје инвестиције у Србији и да од Београда направи центар за дигитализацију у региону. Покушаји ступања у контакт са Петреусом нису уродили плодом.
Други облик притиска се могао чути за време јавне расправе. СББ је снажно заговарао измене нацрта Закона о електронским медијима, инсистирајући да је члан 109. Нацрта Закона о електронским медијима исувише рестриктиван и цитирајући праксе у другим земљама ЕУ које омогућавају дистрибутерима/оператерима да буду и пружаоци садржаја информативних програма.
Брент Садлер, директор Н1 и бивши награђивани новинар ЦНН-а, отишао је у јесен 2013. године још даље од СББ-а када је запретио да ће овај случај подићи на европски ниво ако Београд одбије да попусти.
Управо се то и десило. Како је Media Observatory сазнао из више извора, Унитед група је ангажовала бриселску адвокатску канцеларију Gide Loyrette Nouel да лобира код Европске комисије за измене закона које ће омогућити дистрибутерима садржаја/оператерима да буду и пружаоци садржаја.
Media Observatory је набавио копију писма коју је Европској комисији у јануару 2014. године послао Benoit Le Bret, један од партнера у фирми Гиде, у коме каже: “Подсећамо вас да у законима ЕУ у области емитовања не постоји ниједна одредба која би наметнула обавезно раздвајање произвођача и дистрибутера садржаја. Када би такво ограничење било усвојено на државном нивоу, оно би се по свој прилици сматрало рестриктивним и несразмерним.”
Упитан од стране Media Observatory да коментарише савете које је дао Европској комисији у име Унитед групе, Ле Брет је рекао: “Према прописима адвокатске коморе, не могу да откријем ни коментаришем односе ни са једним клијентом.”
Бројни покушаји да добијемо одговарајући коментар од Унитед групе о овом питању су били безуспешни.
![[Слика: 6LzSCUJ.gif]](http://i.imgur.com/6LzSCUJ.gif)
MAKE SERBIA GREAT AGAIN!!! НАПРАВИМО СРБИЈУ ВЕЛИКОМ ОПЕТ!!! С' ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ-СЛОБОДА ИЛИ СМРТ ✞✞✞