19-01-2016, 12:56 AM
На Крстовдан пре 71 годину, 19. 01. 1945. године, у једној кући у Трбушанима погинули су поручници Жарко Боришић и Бојан Ристановић, припадници Другог равногорског корпуса. По сведочењу жене која их је чувала, њихови последњи часови су текли на следећи начин.
Имали су бункер у дворишту те куће, који је на Жаркову молбу ископала његова мајка. Провели су у том бункеру 18 дана. На Крстовдан су изашли да се надишу ваздуха. Били су у кући те жене. Нешто касније озна и кној су окружили кућу. Уследили су позиви на предају. Одмах је отпочела борба. Тада је Ристановић рекао да ће да се преда. Боришић се окренуо и питао га:" Човече, знаш ли шта си радио?" Почело је убеђивање. Жарко му је говрио да ће га мучити, малтретирати и, опет, на крају, убити. И, поред свега, Ристановић је остао упоран да ће да се преда. Тада му је Боришић рекао да му је боље да погледа кроз прозор да комунисти не убаце бомбу. У тренутку док се Бојан наслонио на прозор, Жарко је у њега испалио неколико метака. Мирно се окренуо оној жени и рекао:" Стрина, узми овај прстен и гледај да га даш мојој мајци." На прстену је било угравирано Ж.Ж.Б. Жена је ставила прстен у чарапу. Онда јој је рекао да пређе у другу собу. Чим је затворила врата, зачуо се кратки рафал. Више се ништа није чуло.
Прстен је успео да заврши где је намењено. Иницијали су означавали име Животе Боришића, официра Краљевине Србије који 9 година није долазио кући, између 1912- 1920 године и његовог сина Жарка Боришића који је успео да довезе тенк у центар Краљева 1941. године, да се окрене, убије неколико Немаца и изађе из центра града, јер га пешадија није подржала( издаја комуниста). Жарко Боришић завршио је војну академију 1936. године.
18.01. Дакле,ова слова на телефонима су толико ситна да је то...
Имали су бункер у дворишту те куће, који је на Жаркову молбу ископала његова мајка. Провели су у том бункеру 18 дана. На Крстовдан су изашли да се надишу ваздуха. Били су у кући те жене. Нешто касније озна и кној су окружили кућу. Уследили су позиви на предају. Одмах је отпочела борба. Тада је Ристановић рекао да ће да се преда. Боришић се окренуо и питао га:" Човече, знаш ли шта си радио?" Почело је убеђивање. Жарко му је говрио да ће га мучити, малтретирати и, опет, на крају, убити. И, поред свега, Ристановић је остао упоран да ће да се преда. Тада му је Боришић рекао да му је боље да погледа кроз прозор да комунисти не убаце бомбу. У тренутку док се Бојан наслонио на прозор, Жарко је у њега испалио неколико метака. Мирно се окренуо оној жени и рекао:" Стрина, узми овај прстен и гледај да га даш мојој мајци." На прстену је било угравирано Ж.Ж.Б. Жена је ставила прстен у чарапу. Онда јој је рекао да пређе у другу собу. Чим је затворила врата, зачуо се кратки рафал. Више се ништа није чуло.
Прстен је успео да заврши где је намењено. Иницијали су означавали име Животе Боришића, официра Краљевине Србије који 9 година није долазио кући, између 1912- 1920 године и његовог сина Жарка Боришића који је успео да довезе тенк у центар Краљева 1941. године, да се окрене, убије неколико Немаца и изађе из центра града, јер га пешадија није подржала( издаја комуниста). Жарко Боришић завршио је војну академију 1936. године.
18.01. Дакле,ова слова на телефонима су толико ситна да је то...
