[херцеговац]

http://nikodimbogosavljevic.com/susret-p...-franciska

[смедерево]

Хавана – На Куби синоћ су завршени преговори римског папе Франциска и руског патријарха Кирила, после ког су обе стране потписале заједничку декларацију.
По мишљењу многих, историјски тренутак десио се када су папа Франциско и Московски патријарх Кирил потписали заједничку декларацију, 12. фебруара 2016. године, у 22.30 сати, на аеродрому у Хавани.
Декларација је у ствари заједничка изјава која треба да обележи ново доба у односу двеју цркава.
Декларација се састоји из четрдесет параграфа и третира прогон хришћана на Блиском истоку и Африци који покреће огромне народне миграције и уништавања.
– Са пуним разумевањем и одговорношћу за своје цркве, за своју веру и народ, за будућност хришћанства и будућност људске цивилизације. Ово је био веома информативан разговор, који нам је дао прилику да разумемо и осетимо позицију један другог. Резултати овог разговора дају ми прилику да могу рећи, да две цркве могу да раде заједно за добробит хришћана широм света, – рекао је патријарх Кирил.
Према његовим речима, две цркве од данас су спремне да чине заједно у спречавању да се избегну ратови.
Папа Франциско, заузврат, рекао је, да је био у стању да са патријархом у разговору покрене „велики број иницијатива“.
– Разговарали смо као браћа, јер смо оба епископи. Имамо једну веру и у потрази смо за једним путем. Разговарали смо веома искрено. Уверавам вас да сам у овом дијалогу осетио присуство Духа Светога. Захваљујем Његовој Светости на његовој понизности, за његове напоре које је показао како би дошло нашег јединства. Заједно смо разговарали о бројним иницијативама које ће се временом остварити – прокоментарисао је разговор Франциско.
После Кубе и „миленијумског сусрета“, руски патријарх Кирил боравиће у Јужној Америци од 11. до 22. фебруара, док ће истовремено папа Франциско у то време посетити Мексико.
Раскол настао између католика и православаца 1054. године обостраним анатемама повучене су 1965. год., да би сада био учињен још један корак према превазилажењу шизме.
Састанак је организовао кубански председник Раул Кастро, који је папу прошле године угостио на Куби и изјавио, како му се толико допао папа Франциско да би због њега једнога дана, могао опет постати католик.
Са друге стране, Ватикан са папом Франциском на челу, помогли су приближавање званичног Вашингтона и Хаване.
Познаваоци ситуације у вези овог сусрета тврде, да је састанак имао два велика циља: мир у свету и екуменизам.
Теме заједничке декларације изазови су важни за цео хришћански свет. Положај хришћана на Блиском истоку само је један од њих.
„Састајемо се у право време и на правом месту. Желим још једном да нагласим да је то божја воља“, изјавио је московски патријарх Кирил на почетку сусрета са папом.
Папа Франциско са своје стране на свом Твитер налогу написао да сусрет са патријархом московским и целе Русије Кирилом је „Божји дар“ и „Коначно“ и „ми смо браћа“.
На крају састанка, московски патријарх Кирил поклонио је папи копију иконе Богородице Казанске, а папа Франциско је узвратио својим поклоном и поклонио патријарху московском реликвију словенског просветитеља Светог Кирила (Ћирила) чије име и носи руски патријарх Кирило.

[Громовник]

Само још да се објасни када су то анатемисани јеретици постали "хришћански верници", и све добро...

[Vlad Alekš]

Ево шта каже Душанов законик:

" Чл. 6. О латинској јереси. И о јереси латинској, што су се хришћани обратили у азимство, да се опет поврате у хришћанство; а ако се нађе ко да пречује и не поврати се у хришћанство, да се казни, како пише у законику светих отаца."

" Чл. 8. О латинском попу. И ако се нађе латински поп да је обратио хришћанина у латинску веру да се казни по закону светих отаца."

" Чл. 10. О јеретику. И ако се ко нађе да као јеретик живи међу хришћанима, нека се опали по образу и нека се изагна; а ако ће га ко тајити, и тај да се опали."

[Брада]

Тегоба! У Русе се не уздам у ничему па ни у Вјери. Не чуди ме што и њихов Патријарх прича о римо-католицима као о браћи хришћанима, ал опет то ми свакако смета. Наш Иринеј га је претекао са оном изјавом о два плућна крила. Не може бити више истина и самим тим више цркава Христових, већ само једна. А ко је од кога отпао сви знамо. Питање је само гдје своје стадо воде данашњи Православни оци . . . већина вуче Риму. Дал се боје ислама или је нешто друго?
Тужно је то што је слична ствар и у политици код Срба, нуде се само двије опције, сужањство Западу или Русима. Нико да се држи својих, себе и свога.

[смедерево]

Архимандрит Рафаил Карелин:
КО ЛАЖЕ – ТАЈ НЕ ВОЛИ; КО НЕ ВОЛИ – ТАЈ ЛАЖЕ!
Ако би ме питали кога сматрам за највећег непријатеља Православља, то би ја, проживевши дуг живот, могао рећи: најстрашнијим непријатељем се јавља дух језуитизма, који, налик на болест, невидљиву на први поглед, рањава тело Цркве.

Наравно, говорим о људима који припадају Цркви и који иступају у Њено име. Сама Црква је, као носилац благодати и чиста идеја, Црква, као нека духовна стихија, где се сазидава вечни живот – Вечна, Света, Неизмењива. Али, ми говоримо о видљивој Цркви, о хришћанима…

Дух језуитизма – то је хуманизам, који се у пракси остварује, где је истина замењена илузорном користи, где се циљ, какав год он био: небеско царство или земно благостање задобија било каквим средствима. Боље рећи, циљ се не достиже, али се њим средства оправдавају. Језуитизам – то је скривено неверје. Неверје у то, да је Бог Свемоћан и не потребује помоћ од лажова; неверје да је Бог – Истина, и да свака лаж отуђује човека од Њега.

Губећи истину, човек губи благодат Духа Светога, навикава се на лаж, привикава се на њу и сматра, да је живети и дејствовати другачије немогуће.

Лаж – то је губитак љубави. Кога искрено воле, њега не лажу. Лажју не могу бти сједињена два срца. Лаж претпоставља, да је друга страна – некакво отуђено, непријатељско упориште. Онај ко лаже, у исто време је уништио љубав према човеку. У свакој лажи постоји насиље. Лажов жели да испуни свој план и да заповеда другим кроз обмане.

Једно од најтежих искушења за човека у нашој Цркви је – видети, како кроз отворе дух језуитизма све више продире унутра. Човек у Цркви тражи истину, ради истине је спреман да жртвује много; њему се згадила лаж, која царује у свету, он се дави у њој. У Цркви он хоће да удахне као чисти ваздух, незагађен смрадом лажи.

И ако он тамо сретне ту исту дипломатију у односима, ту исту беспринципијалност у средствима, ту исту обману и неправду, то ће он, не окрепивши се духовно, себи говорити: овде нема онога што сам тражио; овде нема љубави и истине.

Наравно то је преурањени, ужурбани закључак. Црква учи љубави и истини и даје силе човеку да их претвори у живот. Али човек, који тек што је дошао у Цркву, налик је на дете, које је кренуло у школу; њему су неопходне слике и видљива помоћ, иначе неће схватити о чему је реч.

Ако питате припаднике секти шта их је одвојило од Цркве, зашто су отишли од ње, значајни део ће одговорити: јер у Цркви нисмо нашли љубави, нисмо нашли истину, осећали смо се непотребним. Они губе Цркву на таласу протеста, али и у секти сусрећу „госпођу лаж“.
Сваки човек је грешан. „Сваки је човек лаж“ – рекао је Псалмопевац. Али овде је реч не о лажи, као моралној слабости, која се човеку мора чинити сваки пут као његов пад, већ је реч о самозадовољној лажи, када несрећни човек мисли, да кроз лаж он чини добро и чак угађа Богу; о тој лажи, са којим се помирила његова савест, другим речима, о бесавесној лажи, која већ не мучи његову душу.

Хришћански Мученици су они – који су претпоставили Истину самом животу, који су пошли на смрт, зато што нису хтели да лажу. Њима су предлагали да купе живот по цену претварања, па чак и спољашње мале обмане, например, да ћуте, када друга лица са њиховим именима, буду учествовала у паганским ритуалима, али они ни ћутањем нису хтели да издају Бога.

Наша Црква је – Црква Мученика. Девет јеванђелских блаженстава – то је призив ка мучеништву. Савремени хришћани су такође ишли и иду на мучеништво, али дух језуитства све више даје себе на познање чак и у обичном животу.

Кроз лаж, слабић хоће да се учини силним. Кроз лаж су револуционари хтели да остваре своје утопије. Кроз лаж неки хришћани мисле да да донесу успокојење и мир, како сада често говоре, „да утеше човека“.

Посебно је тешко, када духовни оци лажу своја духовна чеда. Несхватљиво је сматрају ли ти препредењаци да је могуће дуго скривати лаж, или, користећи се својим положајем знају, да ће их тешко у лице назвати лажљивцима и обмањивачима. Али духовно чедо осећа у лажним речима задах гноја.

Овде могу бити најтрагичније последице: човек губи поверење и затвара се сам у себе, душа му је разбијена, и лаж га доводи у стање некаквог беспућа, налик на психичку болест. Друго, он сам почне да лаже свог духовног оца. И треће, што је најгоре, почиње да сматра да је лаж – добро дело, и ставља је на себе као оружје, чини „стратегијом живота“.

Тако се посредством „добре“ лажи стварају језуите и оформљени ниткови, који при томе употребљавају насветије речи и обмањујући човека, гледају га у очи јасним погледом. Лаж – то је мочвара, која постепено усисава човека. Она почиње са малим. „Мало ћу попустити душом и тиме ћу постићи добар циљ“ – говори човек себи, а затим све дубље и дубље упада у ту мочвару. Зато духовни оци морају знати, да се од њих тражи не утеха, већ истина. Сама истина ће боље утешити човека, од ласкавих речи, које се завршавају разочарењем.

Човек који говори истину, биће гоњен и прогоњен. Али наша Црква је – Црква мучеништва, којој су потребне жртве. Господ је дао велико обећање: „Гладни правде – ће се наситити“, чиме?

Благодаћу Божијом. „Блажени чисти срцем – јер ће Бога видети“.

Лажов не види Бога, лик Христов се не светли у његовом срцу. Свака лаж је – раширење царства сатане, како на земљи, тако и у срцу човека.

Црква ће бити толико јака, колико ће њени служитељи да буду привржени истини. Ми говоримо о јереси, као догматској заблуди, али је језуитизам сам по себи морална јерес, која отуђује човека од Духа Светога, Духа истине, и та јерес ће се открити на Страшном Суду.
Много је разлога за лаж: кукавичлук, корист, жеља да се не увреди итд. Али какви год били разлози, овде долази до заборављања Бога, Који је рекао: „Ја сам Истина, Пут и Живот“. Сама Голготска Жртва Христова је сједињење љубави и истине.

Христос је могао сатану победити једном Својом Божанском Силом. Али Он је пошао на Крст не само ради истине, већ јер је Он Сам – Истина. Господ је за сатану рекао: „он је лажов и човекоубица од почетка“.

Сатана помоћу лажи убија човека, и они, који хоће да чине добро кроз лаж, морају да схвате, да сами себе чине савезницима сатане – древне лажи, која никада неће постати ново добро, да ће све, засновано на лажи, погинути.

[Капетан]

Сећам се једне истините анегдоте између Папе и Стаљина.Када су Рузвелт и Черчил скренули пажњу Стаљину на једном скупу да Папа име неке захтеве у вези вере, политике итд жели да разговара са Стаљином.Стаљин је овако рекао"Папа?, колико има дивизија"?, настао је мук.Стаљин поново"а колико он има дивизија?"У том контексту видим овај сусрет.Зна Папа да муслимани Европу нагризају, губе вернике, многи прелазе у ислам, много чак и званични подаци показују, католицизам губи, католици се осипају у Европи, много емиграната са Истока, све то иде на штету католичке цркве., мисионарска удружења све слабија..Зна Папа колико Путин има дивизија, научио?!Једина права моћ долази из пушке!Ватикан је то, није Кирил самостално одлучио да се састане а да не добије дозволу Свете Горе.А просеравање некаквих лудака, фанатика, владика, архимандрита прича о екуменизму, колико ви имате дивизија?Кога ћете ви бранити од Ислама и како?Нема поверења нико у Ватикан није Кирил сам одлучио да се састане.

[херцеговац]

Фулаш ово за Свету Гору и причу око екуменизма. Добро си промашио.

Нема ово везе са исламом. По митрополиту Илариону састанак је почео да се планира 1997. године, тада није била на помолу прича око Либије, Сирије...

[Капетан]

Видећемо у наредном периоду али видим да Васељенски патријарх није реаговао као и други..Ми смо православци а они католици и то се не може променити.Што се мене лично тиче, већ сам завештао кремирање да деца немају обавезу према поповима.

[херцеговац]

Па Фанар је извор свега што тежи да уништи Православље, шта да очекујеш од њега?

Стојиш на предрасудама и чини ми се да ниси довољно упућен у ово.

Још ће радити ПАП-овка, бјежи тамо.

[Капетан]

Кирил има дивизије Папа је го курац.

Паповка за за опуштање а арсенал чека боља времена.

[херцеговац]

ПАП-овка '91-ве била 1000 ДМ, послије било и тенак џаба да узмеш ако имаш категорију...

[Громовник]

Кирил има дивизије Папа је го курац.

Баш зато се и поставља питање чему овај састанак?

Шта поглавар Једине Васељенске Православне Цркве има да прими или да се договара са јеретиком иза ког не стоји ни једна дивизија.

[смедерево]

„Православни фронт“: Обраћање православном народу Русије, ближег и даљег заграничја

Пред нашим очима се одвија мистичка катастрофа, пасивност је преступ: Обраћање православним хришћанима


+++

Браћо и сестре у Христу!

Последице екуменистичких активности низа јерараха Руске Православне Цркве последњих деценија, довеле су до трагедије. До трагедије која прети да се заврши духовном катастрофом у виду такозваног Свеправославног сабора, који је у одлукама Светог архијерејског сабора РПЦ назван „Свети и Велики Сабор Православне Цркве“.

Исти тај Архијерејски сабор је одобрио „позицију патријарха московског и целе Русије Кирила на сабрању поглавара Помесних Православних Цркава у Шамбезију од 21-28. јануара 2016. године, као и делегација Руске Православне Цркве на заседањима Међуправославне припремне комисије, Специјалне међуправославне комисије и Свеправославног предсаборског саветовања, ангажованих у припреми докумената са дневног реда Светог и Великог Сабора Православне Цркве“, – и засведочио „да у свом садашњем облику пројекти докумената Светог и Великог Сабора не нарушавају чистоту православне вере и не одступају од канонског предања Цркве“.

Међу документима којима се бавила Предсаборска комисија, и који су били одобрени и усвојени на Сабрању поглавара Правосланих Цркава у Шамбезију, најглавнији и централни јесте докуменат под насловом „Однос Православне Цркве према осталом хришћанском свету“. Овај докуменат служи као својеврсно еклисиолошко оправдање учешћа Православне Цркве у екуменистичком покрету. То јест, овим документом се чини покушај да се НА САБОРСКОМ НИВОУ запечате форме и методе вођења екуменистичког дијалога које су биле разрађене и делимично усвојене од стране Помесних Православних Цркава.

Свети оци Православне Цркве: Свети Серафим (Собољев) и Преподобни Јустин (Поповић) директно говоре да је екуменизам јерес: „Екуменизам је заједничко име за псевдохришћанства и за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим сви европски хуманизми са папизмом на челу. А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве нису друго већ јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес.“ Али, потпуно другачије мишљење има део јерархије РПЦ. Архијерејски сабор РПЦ „одобрио је позицију“ патријарха и делегације РПЦ, који су учествовали у изради пројекта документа Свеправославног сабора, чија прва тачка отворено каже да Православна Црква „заузима главно место у процесу кретања ка јединству хришћана у савременом свету“.

У том контексту, званична изјава представника Московске Патријаршије о предстојећем сусрету патријарха московског и целе Русије Кирила и римског папе Фрање је сасвим логична.

/…/Из званичних изјава митрополита Илариона сазнајемо да се сусрет планира одавно – још од 1994-1996. године. Истовремено, председник ОВСЦ-а саопштава да је хитност сусрета изазвана претњом међународног тероризма. Међутим, у периоду 1994-1996. проблем тзв. „међународног тероризма“ још увек није постојао. Такође, митрополит изјављује да принцип сарадње РПЦ и папског престола „нису толико богословска питања која нас сада деле, колико стварни живот људи“. Дакле, митрополит Иларион не сматра да је живот људи директно повезан с богословским питањима, то јест са питањима Вере. Међутим, Свети Оци, Учитељи и Исповедници Православља сматрају сасвим другачије.

Сам сусрет патријарха РПЦ с римским папом у суштини већ означава званично признавање Римокатоличке „цркве“ „црквом сестром“, као и признавање благодатности њених тајни и путева псеудо духовног живота. Шта више, у декларацији, коју ће потписати у Хавани, без обзира какав био њен садржај, стајаће потписи патријарха РПЦ и римског папе чија званична титула гласи: „епископ Рима, намесник Исуса Христа, кнез апостола, намесник Светога Петра, врховни првосвештеник Васељенске Цркве, примус Италије, архиепископ и митрополит Римске покрајине, суверен државе Града Ватикана и слуга слугу Божјих“. Потпис патријарха РПЦ значиће да он признаје званичну папину титулу, такође и статус римског папе као „врховног првосвештеника Васељенске Цркве“, а самим тим и свој подређени положај као поглавара РПЦ МП.


ПРЕЧАСНИ АРХИЈЕРЕЈИ, ПРЕПОДНОБНИ ОЦИ, БРАЋО И СЕСТРЕ У ХРИСТУ,

Наши Свети Оци, као што су Преподобни Теодосије Кијево-Печерски, Свети Игњатије Брјанчанинов, Преподобни Амвросије Оптински и Свети Праведни Јован Кронштатски изобличавали су римокатоличко учење као душегубну латинску јерес. Но, савремена јерес папизма још је страшнија него у време Преподобног Оца нашега Теодосија. Она је данас чврсто прожета с антихришћанском јересју јудаизма. Њихово зближавање је почело у време Другог ватиканског концила, који је прокламовао да су „јудеји до данас остали драги Богу“, а завршило се признањем папе Бенедикта ХVI да се јудеји и хришћани “моле једном истом Господу“. Изјаве јеретика понтифа Фрање и представника талмудској јудаизма последњих неколико година то такође потврђују. Још у време своје прве писмене проповеди – апостолском обраћању «Evangelii Gaudium» („Јеванђељска радост“), објављеном у новембру 2013. године, папа је посветио посебну пажњу једејима, написавши, између осталог: „Као хришћани, ми не можемо посматрати јудаизам као туђинску религију, као што јудеје не можемо сматрати за идолопоклонике који треба на напусте своје идоле, како би се обратили ка истинитом Богу (1. Кор. 1,9) „Ми верујемо у једног Бога, Који дејствује у историји, и ми скупа са њима примамо Богом откривену заједничку реч“…

Изводећи закључак, смело можемо рећи: данас се – од стране дела владајуће јерархије Московске Патријаршије – догађа отворена издаја без преседана за Русију. Тачка без повратка је пређена. Пред нашим очима се одвија мистичка катастрофа, која ће имати непоправљиве последице у свету, које ће несумњиво дотаћи сваког од нас. Даља пасивност православног народа је преступ саучесништва у јереси јудео-папизма и уопште – у богоборачкој свејереси екуменизма и глобализма.

Уједињујте се око стојећих у Истини ПРАВОСЛАВНИХ архипастира, пастира, обитељи и друштвених покрета на терену, и стојте у Истини! „И немојте узимати учешћа у бесплодним делима таме, него их још разоткривајте“ (Еф.5,11).

„Пазите, стражите и молите се Богу; јер не знате кад ће време настати!“ (Мар.13,33)

Пратите даље информације. Ширите ово обраћања што је могуће активније и даље. Правила Светих Отаца и Канони Православне Цркве су на нашој страни. Припрема се сазив Православног Народног Сабора (Помесног)!



Извор: „Стояние в Истине – Антиэкуменизм