26-02-2016, 02:58 PM
Нешто више од године дана, пре него што ће се избори одржати, покрећем ову тему.
Ради се о кључним изборима за судбину ЕУ. Читам ово око Трампа, па видим да многи анти-глобалисти ту виде шансу за промену. Кључна тачка Трампове председничке кампање је враћање САД на изолационистичку политику. Мислим, да је историја спољне политике САД од председника Вилсона па до данас толико бурна и компликована, да би било потребно најмање 4 мандата Трампу да испуни то обећење. Такође, то би повукло велике ломове унутар САД. За то обећање нема реалне основе и Трамп или лаже, у шта верујем, или не разуме неке ствари. Остала обећања, о подизању зида према Мексику или забрани уласка емигрантима у САД су не само могућа, него и потребна САД и њеној посрнулој привреди и интересима моћних лобија.
Што се тиче Француске, ради се о другачијој ситуацији. Француска добро памти време када није била чланица НАТО-а и кад није била у ЕУ. То је по помћењу Француза златно доба њихове индустрије, па и демократије. Не треба заборавити и национални порив који је код Француза увек био јак из многих и разних разлога. Поред тога, међународна ситуација иде на руку повратку Француза на политику са реалнијим и националнијим призвуком. Али, то све не би било довољно да се није појавио један кандидат који се дуго и кроз тешку борбу спремао за једну такву улогу. И који је сада сазрео и спреман да и Француску и европске односе постави на другу основу. Што је још специфичније тај човек је жена. Победа Марин Лепен би довела до тектонских промена у Европи, па и целом свету. Да не говорим што ће јој оперативне могућности бити велике.
Парадокс је у томе што се ми можемо заглибити у велике проблеме, ако тада будемо држали страну Бриселу. Чак би нас и пасивна политика коју оличује овај режим тотално неспособних типова скупљених из разних распаднутих служби титове номинклатуре са недићевским схватањима спољне политике, могла јако скупо коштати. Због тога ови избори у Србији добијају сасвим другу контуру. Од 1990. године, сви избори у Србији су били у тесној вези са председничким изборима у САД, а понекад и за Конгрес. По овом основу, ово су судбоносни избори за Србију. Сличан случај, али само сличан, је био када је одлазио Митеран, а долазио Ширак у Јелисејску палату. Милошевић се, комунистички апартчик какав је био, понадао у неке удбаше који су били у блиском окружењу Ширака и чекао је да овај настави политику Митерана поводом рата у Босни, па се умало не догоди да нестане Република Српска.
Сада се ради о већој промени и ми не смемо дозволити да се француски интереси са Великом Британијом, Немачком и САД намирују преко Балкана и Србије. Исто важи и за односе Француске и Русије које ће Лепен, ако победи, сигурно радикално поправити. Поготово, што се Хрвати очигледно спремају за рат у који их гура англо-саксонски елемент, да би Вучићу укинуо сваку жељу за било какву сарадњу са Русијом. Тако треба гледати и ово што се догађа у тзв парламенту тзв Косова, где се из истих извора гура нестабилност да би се купило време и да на крају од целог Бриселског споразума нестане једина ствар која одговара Србима, а то је заједница српских општина.
Можда је мало рано за ову тему, али да погледамо будуће догађаје и кроз ову призму.
Ради се о кључним изборима за судбину ЕУ. Читам ово око Трампа, па видим да многи анти-глобалисти ту виде шансу за промену. Кључна тачка Трампове председничке кампање је враћање САД на изолационистичку политику. Мислим, да је историја спољне политике САД од председника Вилсона па до данас толико бурна и компликована, да би било потребно најмање 4 мандата Трампу да испуни то обећење. Такође, то би повукло велике ломове унутар САД. За то обећање нема реалне основе и Трамп или лаже, у шта верујем, или не разуме неке ствари. Остала обећања, о подизању зида према Мексику или забрани уласка емигрантима у САД су не само могућа, него и потребна САД и њеној посрнулој привреди и интересима моћних лобија.
Што се тиче Француске, ради се о другачијој ситуацији. Француска добро памти време када није била чланица НАТО-а и кад није била у ЕУ. То је по помћењу Француза златно доба њихове индустрије, па и демократије. Не треба заборавити и национални порив који је код Француза увек био јак из многих и разних разлога. Поред тога, међународна ситуација иде на руку повратку Француза на политику са реалнијим и националнијим призвуком. Али, то све не би било довољно да се није појавио један кандидат који се дуго и кроз тешку борбу спремао за једну такву улогу. И који је сада сазрео и спреман да и Француску и европске односе постави на другу основу. Што је још специфичније тај човек је жена. Победа Марин Лепен би довела до тектонских промена у Европи, па и целом свету. Да не говорим што ће јој оперативне могућности бити велике.
Парадокс је у томе што се ми можемо заглибити у велике проблеме, ако тада будемо држали страну Бриселу. Чак би нас и пасивна политика коју оличује овај режим тотално неспособних типова скупљених из разних распаднутих служби титове номинклатуре са недићевским схватањима спољне политике, могла јако скупо коштати. Због тога ови избори у Србији добијају сасвим другу контуру. Од 1990. године, сви избори у Србији су били у тесној вези са председничким изборима у САД, а понекад и за Конгрес. По овом основу, ово су судбоносни избори за Србију. Сличан случај, али само сличан, је био када је одлазио Митеран, а долазио Ширак у Јелисејску палату. Милошевић се, комунистички апартчик какав је био, понадао у неке удбаше који су били у блиском окружењу Ширака и чекао је да овај настави политику Митерана поводом рата у Босни, па се умало не догоди да нестане Република Српска.
Сада се ради о већој промени и ми не смемо дозволити да се француски интереси са Великом Британијом, Немачком и САД намирују преко Балкана и Србије. Исто важи и за односе Француске и Русије које ће Лепен, ако победи, сигурно радикално поправити. Поготово, што се Хрвати очигледно спремају за рат у који их гура англо-саксонски елемент, да би Вучићу укинуо сваку жељу за било какву сарадњу са Русијом. Тако треба гледати и ово што се догађа у тзв парламенту тзв Косова, где се из истих извора гура нестабилност да би се купило време и да на крају од целог Бриселског споразума нестане једина ствар која одговара Србима, а то је заједница српских општина.
Можда је мало рано за ову тему, али да погледамо будуће догађаје и кроз ову призму.


![[Слика: 6LzSCUJ.gif]](http://i.imgur.com/6LzSCUJ.gif)