28-11-2017, 08:48 PM
У одсуству припадника лепшег пола дужни смо да повремено посветимо пажњу и овом ПФ-у. За разлику од народа који су приморани да измишљају своју историју, народи са богатом историјом треба само да јој посвете мало пажње. Кроз вековну историју, наше мајке, баке и прабаке рађале су јунаке или су саме бије једне од њих. Ово је кратка прича о једној јунакињи Великог рата. Како је о поменутој јунакињи све, мање-више, познато и доступно на интернету поставићу један текст из Ратног дневника потп. Туцовића који описује долазак Чакаревићеве међу српске борце.
![[Слика: IMG.png]](https://s17.postimg.org/hdfxoxg4f/IMG.png)
Љубица Чакаревић по доласку на фронт
Љубица Чакаревић по доласку на фронт
Данас смо имали једно пријатно изненађење на нашем фронту, а на отсеку 4. пеш. пука наше дивизије.
На фронту нашега пука прешли су на нашу страну четири Србина добровољца и са њима једна девојка, учитељица Чакаревић из Ужица, моја земљакиња.
Причали су нам тешкоће, које су на путу из Србије довде поднели, који су прешли за 30 дана. За време овога пута ужасно су се намучили јер су путовали само ноћу, а дању су се крили по шумама и забаченим местима. Храну су тешко добијали, али су ипак умели да се довију, јер су неки од њих знали бугарски да говоре и издавали су се за Бугаре. Учитељица Чакаревићева такође је била обучена у мушко одело. То је направило читаву узбуну на нашем фронту, што се брзо разгласило по целом Солунском фронту.
Причају да им је било најгоре када су пришли нашим линијама, јер је тада наша артиљерија бомбардовала непријатељске положаје и они су морали све то време остати у заклонима и сачекати прекид нашег дејства. И они су нам посведочили о страшном дејству наше артиљерије, прилом кога се сви бугарски војници повлаче у рупе и не смеју главе да помоле. То им је доста и помогло да се приближе неопажено нашим рововима пролазећи кроз бугарске предње линије.
И од госпођице Чакаревићеве добио сам извештај из Ужица да су сви моји у неповољном стању и да ми је једна тетка умрла. За сваку је похвалу овај корак ових пребеглица, у чему је најјаснији пример г-ђица Чакаревићева, која је показала овим кураж најхрабријег човека, што је за чест и поштовање.
На фронту нашега пука прешли су на нашу страну четири Србина добровољца и са њима једна девојка, учитељица Чакаревић из Ужица, моја земљакиња.
Причали су нам тешкоће, које су на путу из Србије довде поднели, који су прешли за 30 дана. За време овога пута ужасно су се намучили јер су путовали само ноћу, а дању су се крили по шумама и забаченим местима. Храну су тешко добијали, али су ипак умели да се довију, јер су неки од њих знали бугарски да говоре и издавали су се за Бугаре. Учитељица Чакаревићева такође је била обучена у мушко одело. То је направило читаву узбуну на нашем фронту, што се брзо разгласило по целом Солунском фронту.
Причају да им је било најгоре када су пришли нашим линијама, јер је тада наша артиљерија бомбардовала непријатељске положаје и они су морали све то време остати у заклонима и сачекати прекид нашег дејства. И они су нам посведочили о страшном дејству наше артиљерије, прилом кога се сви бугарски војници повлаче у рупе и не смеју главе да помоле. То им је доста и помогло да се приближе неопажено нашим рововима пролазећи кроз бугарске предње линије.
И од госпођице Чакаревићеве добио сам извештај из Ужица да су сви моји у неповољном стању и да ми је једна тетка умрла. За сваку је похвалу овај корак ових пребеглица, у чему је најјаснији пример г-ђица Чакаревићева, која је показала овим кураж најхрабријег човека, што је за чест и поштовање.
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."