Зашто не волим Двери:
Лично познајем врхушку Двери још од 2007. године.
Током 2008. године смо имали и заједнички протест 16.фебруара Еулекс-Окупација.
Тада су Двери била организацијица студената салонских националиста који су правили трибине на Машинцу и издавали часопис.
Без икада претерано изражене жеље за борбом, већ увек умеренији, тек да се одржава национална мисао, а не да се ствари мењају. Затим долази до највеће наше сарадње 2010.године, када је била кампања против Параде Педера. Правимо коалицију тада СНП НАШИ 1389 и Двери иза које стаје још 50 удружења широм Србије. Месецима, поготово задњих месец дана на сав глас позивамо народ да се изађе: 10.10.2010. на улицу. Под слоганом: нећамо параду, срушићемо владу!
Тада смо се на 3 дана виђали Бошко, Глишић и ја и Ивановић. Док је Ного од Двери а Игор Маринковић били задужени за свакодневни контакт у координацији заједничке акције. Бошко О. се на моје очи, крстио и заклињао како је спреман да иде до краја, како се не боји страдања, да ће као Св.Лазар изађи пред силу не гледајући колика је. Притом ја сам годину дана пре тога већ био у затвору због противљења паради педера, и имао суђење у току за дискриминацију педера, и пред уставним судом иницијативу за забрану покрета. И без помпе сам се залагао да изађемо на улицу без изговора за било шта друго.
5 дана пред параду, зову нас из Двери, кажу хитан састанак: „имамо дајаву да ће бити Сабља2, треба нам излазна стратегија". Ми одговоримо да не долази у обзир да се не изађе на улицу када је и парада.
Двери се потом повлаче из позива који смо месецима заједно упућивали, и праве на брзака дан раније породичну шетњу. Што је била чиста издаја. Никада као дотада није национални фронт био тако сабран. Та шетња је била вентил, да се ослаби енергија за 10.10.
И 10.10. буде шта буде, држава (ДС) реагује језивом одмаздом.
Ухапси се око 800 младих људи.
Мени је тада ухапшен рођени брат као и доста младих из 1389. Образу је ухапшена цела 1.постава. Људи су држани у притвору неосновано месецима.
1389 тада покрене кампању са родитељима ухапшених да се праве протести, да се чује да су затвори широм Србије пуни младих родољуба. Двери су и ако смо их 100х звали да учествују/помогну одбијали. Јер је то тада било врло опасно.
Сваки протест за слободу ухапшених је био забрањиван, и родитељи на силу од стране интервентне растеривани.
Како као жртве режимског терора нисмо добили заштиту ни једне опозиционе националне странке. Решили смо да СНП НАШИ 1389 на Сретење 2011. изађе на прве следеће изборе.
Да би Двери то исто обзнаниле 2 недеље касније.
2012.године ето избора, у међувремену се НАШИ 1389 као тада најмасовнији покрет поцепа изнутра интригама службе. Док Двери од Ђиласа добијају енормну суму да глуми патриотску опозицију и тада одвлачи гласове СНСу као јединој опозиционој претњи ДСу. Двери са маргине добијају, лудачки велика новчана средства и огроман медијски простор.
2012.године већина Србије, по први пут и чује за Двери.
Људи који нису смели да изађу на улицу 10.10. Нити да подрже ухапшене, хоће себи да дају за право да воде државу, они би да преговарају са светским силама, а плаше се керова са значкама и мало затвора.
Тада због мојих јавних прозивки да су Двери кукавице на Васкрс 2012.године, испред канцеларија 1389 на НБГД праве мени лично срећом не успешну сачекушу са намером да ме физички повреде, том прилком препознајем људе из Двери који су им и данас на листи кандидата, затим Двери са екипом унајмљених криминалаца вандалирају седиште 1389 у Земуну. Лица су касније по отисцима прстију пронађени и ухапшени. Никада се није водио судски поступак. Једино што је потврђено да су из Двери. Потом јер ми више нису могли прићи, мучки тешко пребијају мог млађег рођеног брата и његовог пријатеља, само јер је Милан брат Мише Вацића.
И да оставим по страни лични сукоб. Када су покрадени избори 2012.године, Двери су рекли нећемо се склонити са улица док се то не разреши. Бошко је дерући се на мегафон позивао народ да спава на улици, али да се правда истера јер се он заклиње да се неће повући. И као што знамо повукли су се.
Исто је било и за Бриселски Споразум, рекли су на улицу докле год га не повуку. И Бошко се са улице повукао, споразум је остао. Тако да кад год се кукавица Бошко заклињао да нешта неће или хоће, касније је урадио супротно. Као што је било Српски Сабор Двери, ми нисмо партија, ми смо породица. Да би Бошкић регистровао СПД.
И себе именовао за председника, управо оног система који је највише пљувао да је паразитски/страначки.
И да, како је ко излазио из Двери, прво екипа око Треће Србије, па потом сви други. Тако су ме контакторали, да се закопају ратне секире, и да ми кажу да је истина све што сам о Дверима говорио. Да их је срамота чега су део били, и да јесте да су од 2012.располагали са енормним прљавим новцем, као што то раде и данас.
Зато за неме Двери су звери. Лажни Срби, гадни људи. И газим их сваком приликом!
Миша Вацић
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.