[Бенито]

Ова песма Јована Дучића представља метафору геноцида који су Хрвати извршили над Србима. Имам молбу за форумаше који успешније од мене лутају путевима интерњета. Наиме, ова песма, као и кнез српских песника, дуго су били забрањени у сфрјот. И због подршке Чичи и због приче око геноцида. Међутим, почетком 90-их РТС је посветио једну емисију Дучићу, а у њој је Пера Краљ на незабораван начин изговорио ову потресну песму. Ако неко има тај снимак, молим да постави овде, пошто је песма у међувремену изгледа поново забрањена, па не могу да нађем тај снимак.

[Романија]

Тешко да можеш наћи било какав старији снимак Ртс на интернету.

Носи, српска реко, крв наших синова,
јер крваве реке свуд су наше међе;
Мачеви убица сви су истог кова –
Сад носи унуке куд носаше пређе.

Прими крв нејачи у светле ти пене,
Сто пута је за те и пре умирале:
Да је не полочу погане хијене,
Да не метну у њу отрова и кала.

Наше су победе и заставе наше
Твој велики завет гордости и беса –
Једине у теби што се огледаше,
И једине овде дигле до небеса.

Беше тада славна а сад си и света,
Певај сва крвава кроз њиве и луге.
Наша звезда славе сад и даље цвета:
Пре свачији сужњи нег ичије слуге.

Носи мора крви да их не покраду,
Носи реко српска, крв невиних жртви:
Радосне победе хероји нам даду,
Али страшну правду извојују мртви.