[Vlad Alekš]

Ништа није важно, ништа нема везе са темом. У реду, ја се повлачим.

[Бенито]

Нема потребе за љутњом. Стварно мислим да сам Пупинов пример употребио као илустрацију, а не да он постане тема уместо теме. Немојте да се повлачите. Шта Ви мислите о одговорности родитеља и баба и деда у очувању националне културе?

[Громовник]

Громовниче Илија, написао сам у претходном посту о " мекој моћи", да се не понављам. Дакле, то не амнестира родитеље.

Слажем се, само треба утврдити ниво кривице родитеља и то:

1) Што не уче децу Руски језик (а ни сами га не знају)

2) Што поред MTV-ја не терају децу да читају дела Руских класика 18. века

[Бенито]

Сагласан сам, али мени је занимљивија друга ствар. Разговарао сам са групом деце старости од 11 до 14 година, пре неки дан. Наметнуо сам им тему да причамо о епској поезији. Уче њих помало у школи о томе, али код куће немају појма о томе. И онда сам их питао за расправу између Топлице и Косанчића како треба да известе Лазара. Само једно дете и то девојчица је знала за ту расправу, али ни она није знала за вероватно најлепшу метафору средњевековне књижевности у Европи: " ....сви ми да се у со преметнемо....". А та расправа је била, у ствари, око тактике како би одбрана била боља, целисходнија... Сада су у нашој култури расправе како што уносније да се предамо и продамо. Пола деце ми је потврдило да се смејало кад је видело гуслара, а друга половина нису ни знали шта су гусле. Титоизам је био предзиђе пакла, где су родитељи спремљени, да децу која сада расту уведу у само гротло.

[Громовник]

Масовни медији убијају. У Пупиново време их није било.

[Бенито]

Ову тему сам поставио јер је присутна у нашој јавности, али више у субкултури, у народу самом. То је лажна, титоистичка , голооточка дилема дилетаната у политици. Зашто је позиција српских интелектуалаца на крају 19 и почетком 20 века била у већини проруска? Зашто су све странке у Србији од 1894. године биле русофилске? Зато што једино Русија од великих сила према Србији није показивала елементе ни Тврде ни Меке моћи. Зато што је позиција Русије била заштитничка, иза које би могли да наставимо развој и неговање наше сопствене културе, и у политичком и у општем смислу. Ми не би требало да упадамо у хладноратовски дискурс у који лако можемо бити увучени. Али, питање је у снази наше генерације да ли то може да изнесе. Титоизам и шуваризам су нас одвојили од наше културе и питање је да ли ми, уопште, желимо да будемо Срби или да се само тако зовемо. Ако то питање не разрешимо, деца ће нам залутати. Та кривица неће стајати ни на медијима, ни на деци, него на нама који смо "пали, јер смо паду били склони".

[Vlad Alekš]

Нема потребе за љутњом. Стварно мислим да сам Пупинов пример употребио као илустрацију, а не да он постане тема уместо теме. Немојте да се повлачите. Шта Ви мислите о одговорности родитеља и баба и деда у очувању националне културе?

Ма не љутим се. Него се осећам као да сам у школи, па ми наставница свако мало говори да сам добио јединицу, будући да сам промашио тему на писменом из србског језика.

Кључно питање је гласило: "Дакле, шта је ближе нашој омладини, руска или америчка култура?"

Мој експлицитни одговор гласи: америчка култура.

---

Ах, да, умало да заборавим. Наравно да родитељи, бабе и деде имају највећи утицај на формирање личности детета, то јест човека. Па самим тим и на чување и очување националне културе. Државе су настајале и нестајале, умирале и васкрсавале, дочим је породица вечна.

---

Породица је вечна док су јој деца верна!

[luka.luke]

Нема потребе за љутњом. Стварно мислим да сам Пупинов пример употребио као илустрацију, а не да он постане тема уместо теме. Немојте да се повлачите. Шта Ви мислите о одговорности родитеља и баба и деда у очувању националне културе?

Кључно питање је гласило: "Дакле, шта је ближе нашој омладини, руска или америчка култура?"

Мој експлицитни одговор гласи: америчка култура.

---

Ах, да, умало да заборавим. Наравно да родитељи, бабе и деде имају највећи утицај на формирање личности детета, то јест човека. Па самим тим и на чување и очување националне културе. Државе су настајале и нестајале, умирале и васкрсавале, дочим је породица вечна.

---

Породица је вечна док су јој деца верна!

Слажем се да у васпитању дјеце главну улогу има породица.

Али, уз дужно поштивање, на утицај проруске и проамеричке културе утицај баба и ђедова је миноран у одосу на утицај медија и средине.
Ево, нпр. може се рећи да су бабе на моју генерацију имале битно већи утицај него на остале генерације. Није ту, што се баба тиче било пропагирања ничије културе, осим српске и можда мало и турске. Међутим, медији, пропаганда, музика, филмови су учинили своје, да смо готово сви били под утицајем америчке културе, више него своје, а не руске. Уз напомену да су и Руси изложени снажном утицају Америчке културе.
Чини ми се да цијела словенска култура полако нестаје и своди на фолклорно поимање и обиљежавање.

[Милослав Самарџић]

Сагласан сам, али мени је занимљивија друга ствар. Разговарао сам са групом деце старости од 11 до 14 година, пре неки дан. Наметнуо сам им тему да причамо о епској поезији. Уче њих помало у школи о томе, али код куће немају појма о томе. И онда сам их питао за расправу између Топлице и Косанчића како треба да известе Лазара. Само једно дете и то девојчица је знала за ту расправу, али ни она није знала за вероватно најлепшу метафору средњевековне књижевности у Европи: " ....сви ми да се у со преметнемо....". А та расправа је била, у ствари, око тактике како би одбрана била боља, целисходнија... Сада су у нашој култури расправе како што уносније да се предамо и продамо. Пола деце ми је потврдило да се смејало кад је видело гуслара, а друга половина нису ни знали шта су гусле. Титоизам је био предзиђе пакла, где су родитељи спремљени, да децу која сада расту уведу у само гротло.

То су деца са села, где је ситуација по овом питању много боља.

[Бенито]

Није велика разлика. И та су деца нон-стоп на Интернету, игрицама, Лејди Гагама и глупавим цртаним филмовима. Били су поред школе и пришао сам им. Смејали су ми се у почетку. Временом је већина почела да слуша. Данас сам их поново већину срео и питали су ме кад ћемо поново да причамо. Нисмо, можда, ни свесни колику су деца жељна нечега што и старији мисле да је превазиђено. Наравно, да се први кривац налази у просвети. И у програмима и у професионализму наставника. Искрено ми је жао што се не разумемо. Одавно је ово мени било јасно. Мислим на ту лажну дилему амери- руси. Није лако бити Србин. И то тражи жртву. А модерна култура, ова пост хришћанска, било да је америчка, било руско- совјетска, нас учи да је срамота жртвовати се. Ту је основни сукоб између културе "Нека буде што бити не може", најважнији стих наше културе како су тврдили и Андрић и Црњански, и културе Ке сера сера. Али: " Спаса нам нема,пропасти не можемо."

[Брада]

Амери брате, бургер или пљеска прије него боршч. Али није одговор баш једноставан, више једемо и пијемо ко амери, утицај њихове музике је можда већи, али кад је књижевност у питању то можда и није случај. Амерички филмови су присутнији, али су Руски па и европски знатно бољи.
Мада мислим да ми имамо доста и свога, не треба на њихово. Иако је Америчко па и Руско, туђе је!

[ЛукаЛоко]

не чује се руски језик

Ја се некако слажем са Просветаром када тврди да су Руси и Срби један народ, тако да руски језик не може код Срба да се сматра страним језиком. Млади Срби би требали да схвате изучавање руског као допуну свог матерног језика.

[Милослав Самарџић]

не чује се руски језик

Ја се некако слажем са Просветаром када тврди да су Руси и Срби један народ, тако да руски језик не може код Срба да се сматра страним језиком. Млади Срби би требали да схвате изучавање руског као допуну свог матерног језика.

Јесте страни, не разуме га неко ко није учио, али кад га учиш, у великој мери можеш да разумеш стари српски језик, све до средњег века.
Пре 10-15 година руски је избачен из школа и као други језик, уместо њега је уведен немачки. Мислим да је то велика грешка, јер деца не могу научити немачки као други језик - превише је другачији - а руски могу доста добро.

[Бенито]

Ово није нимало једноставно питање. Учење ова два језика, поред добрих разлога, појачава дуалитет који је наведен у наслову теме. Мислим да много више пажње треба обратити на матерњи језик, а управо се ових година смањује број часова из српског. То није нимало случајно, и потврђује моју тезу да проживљавамо крешендо титоизма. Највећи је мрак пред свитање. ПС Што се тиче страних језика, далеко више пажње треба обратити на француски из више разлога.