[Брада]

[Брада]

________________________________

Чедомир Антић: Анархисти, фашисти и монтаже
понедељак, децембар 19, 2016

На Филозофском факултету у Београду се прошлог петка (16. 12. 2016.) догодила политичка монтажа. На промоцији књиге Историја Републике Српске дошло је до краткотрајне гужве. Сви ми окупљени смо и очекивали непријатности, претње, насиље и спречавање промоције.

Проблем у свему није била ни књига, ни тема, ни окупљени, а ни двојица од тројице говорника. Групи анархиста, већином пропалих студената или политичких екстремиста, већ више од две године сметам само ја. Њих педесетак током протеклих десет година (толико нам неки међу њима захваљујући лошој регулативи, праве друштво у студентском статусу) тероришу факултет. До 2014. су у неколико прилика успевали да на неколико месеци зауставе наставу. Противно вољи велике већине од 6.000 студената Филозофског факултета у Београду, противно вољи наставника они су ланцима затварали учионице и амфитеатар, терорисали све оне који би им се на било који начин супроставили. Од самог почетка њихови захтеви били су дубоко бесмислени: тражили су продужење студија за вечите студенте, повећање броја испитних рокова, једно време и ограничавање обима градива неопходног за полагање испита, бесплатне пријаве за студенте који више пута пријављују исти испит, привилегије за оне који нису зарадили довољно бодова да би стекли прелазну оцену. Ту групу екстремиста и насилника суштински нису занимали ни слаби студенти, ни студентски стандард на факултету који има свега 10% самофинансирајућих студената. За њих смо били играоница –код нас су вежбали комуну. Такође, њихове вође су се јавно афирмисале, а у сталним сукобима међу професорима знали су да лично профитирају. Тако су неки од њих, иако скоромних студентских и интелектуалних квалитета, доспевали у важне универзитетске одборе.

Сматрао сам да је срамота да најстарији факултет Београдског универзитета буде талац групе силеџија и жртва неодлучности и небриге дела оних који би требало да тај факултет штите. Није моје, као доцента, да водим одбрану факултета. Да су моји студенти већином желели да штрајкују свакако бих њихову одлуку прихватио. Моји студенти долазили су на наставу и чекали испред факултета када су анархисти блокирали њихове учионице, претили им, а неке од њих и физички малтертирали. Одлучио сам да држим наставу, нисам се сукобљавао, пошто сваки контакт са екстремистима на крају заврши измонтиран на друштвеним мрежама и увек је њих наводно неко хтео да нападне, туче или убије. Колике су само муке због таквих лажних оптужби имали декани и продекални факултета, а какве бих тек имао ја кога велики део јавности и данас доживљава као политичара. Ипак, студенти историје и ја смо успели да стоички издржимо. Читав семестар анархистички екстремисти су долазили да урлају, туле, вичу, прете, а неке моје студенте су и физички нападали. Писао сам о томе у новинама, пријављивао сам их узалудно декану, а потом и полицији, али према древним законима који треба да штите слободу и науку а не групу размажених хулигана полицији никада није било дозвољено да разреши нелегалну и нелегитмну блокаду на Филозофском факултету.

Када су разумели да ћемо успети да разбијемо њихову блокаду, а морална победа је била толика да ево већ другу годину нису у стању да поново блокирају факултет, почели су са подметањима. Неке новине су пренеле да сам тешко повредио студентикњу-блокадерку без навођења њеног имена и презимена, објавили су фотографију замућеног лица а извор им је био „Франц К“. Замислите?! То су пренели Курир и Ало! Срамотно! Студенткињу, која ми је непозната, студира на другом одељењу и нисам јој професор, сам једва пронашао, након што ми је неколико пута из даљине добацила како смо „лепо испали у новинама“. Идентификовао сам је захваљујући бахатости блокадера на друштвеним мрежама. Тако сам пронашао и извесног Филипа Вишњића Отовића, који је иако дипломирани политиколог долазио на Филозофски факултет где је покушао да туче мог студента Ненада Константиновића, мене је пљунуо, а држао ми је, када су се уморили од урлања, поред ушију звучнике из којих је трештала прегласна бука. Тужио сам их обоје. Пред судом су тврдили да ме никада у животу нису видели. Нисам могао да на основу замућене фотографије коју су анархисти касније чак и „повукли“ из новина, докажем одговорност Јелене Шишић али сам до осуде довео Филипа Вишњића-Отовића. И тада ме је судиница питала „одакле ми фотографија“. Као да се непријатно изненадила када сам јој објаснио да су се несрећници на друштвеним мрежама хвалили насиљем над професором Филозофског факултета и делили те фотографије. Наравно Вишњића-Отовића, у нашој несрећној земљи која воли леве екстремисте, бранио је адвокат познатих дисидената Никола Баровић.

Ове године анархисти нису успели у блокади. На те њихове нелегитимне скупове, пленуме-зборове отишао је известан број студената историје спречио их. Имали су идеју да блокирају само мене, пошто ваљда треба да се радујем када ме представљају као насилника, када ме пљују, нападају ме, јашу и пробијају уши прислањајући уз њих звучнике из којих трешти некаква несносна бука, али им ни то није успело.

Прилику за освету препознали су у трибини коју је организовало студентско удружење „Систем вредности“. Трибина је била посвећена књизи Историја Републике Српске. Данима су анархисти најваљивали да ће прекинути и онемогућити одржавање трибине. Знајући како су блокирали факултет организатори су обавестили полицију. Дан пре трибине стигле су вести (из врло индикативних, професорских извора) да ће фашисти упасти на трибину. Трибина је коначно одржан и потпуно је успела. Присуствовао је, не речунајући полицију и изгреднике, 121 заинтересовани студент и грађанин. Током обраћања историчара Немање Девића неколико анархиста, предвођених једним младићем високог раста, сишло је до места где смо седели Девић, Предраг Ј. Марковић и ја. На исти начин као што су пре две године прекидали моја предавања и вежбе, и сада је овај младић, чудног понашања, заносећи као да је под дејством алкохола или наркотика, рекао да је трибина прекинута. У том тренутку појавила су се тројица младића од којих је један показивао некакав мали пластични предмет а други скинуо опасач са панталона. Псовали су изгредника, спомињући да је анархиста. Студенти и гости су стали између њих и ја сам се обратио окупљенима. Анархиста изгредник-анархиста се окренуо према двема саучесницама које су га снимале мобилним телефонима. Рекао је како студенти Филозофског факултета „ово не дозвољавају“ и у другој реченици је споменуо моје име и презиме рекавши да ја то „треба да знам“.

Онда су се обе групе, све заједно их није могло бити више од шесторо-седморо, повукле. Трбина је настављена и трајала је више од два сата. Сутрадан су поједини медији објавили изјаву некакве „Марије Марић“ која је тврдила да су фашисти прекинули трибину, да они имају везе са Гораном Давидивићем званим Фирер из Новог Сада и да је дошло до туче. Иако снимак који су послали, који траје свега 40 секунди, не потврђује ове наводе ове вести су пренели Информер и Ало! а касније и РТС.

Јасна је намера анархиста. Свако ко каже да су они довели до изгреда у одређеним круговима у Београду је сместа виђен као подржавалац фашиста. То је само наставак њихових клевета да сам тешко повредио НН студентињу чију су замућену фотографију послали медијима. Нажалост, ови екстремисти живе у симбиози са још малобројнијим фашистима, због њих су своју установу „пленум“ преименовали у „збор“. Познато је да је “Збор” назив највеће међу иначе историјски маргиналним фашистичким организацијама у Србији и Југославији. Уместо вести о промоцији важне књиге, стигла је вест о фашистима на факултету, од те вести до фашизације аутора и учесника само је корак. Анархистички енстремисти имају своју публику у Србији. Занимљиво је да се одмах јавио Ненад Чанак а за њим и Небојша Стефановић. Њих двојица као посланик и (посебно) као министар представљају државу. Поред интегралног снимка који су објавили организатори промоције, постоји и доступан им је званичан извештај полиције. Али изгледа да им је важнија фашизација професора и студената, као и сатанизација потенцијалних политичких противника.

Остаћу стамен и упоран до краја. До коначне победе демократије, правде и слободе. Као што сам правди привео силеџије и клеветнике од пре две године, довешћу пред суд и до осуђујуће пресуде и главне непосредне виновнике овог изгреда.

http://www.napredniklub.org/3894-2/

Коме су требали фашисти уз Историју Републике Српске?

Ако је пред више од стотину свједока у сред Беогада могуће исконструисати такву лаж коју су пренијели сви медији, без икакве провјере, шта је све могуће слагати на другој страни свијета?
Промоцију књиге Историја Републике Српске, на којој су били један од аутора Чедомир Антић, те историчар Предраг Марковић и Немања Девић, упали су припадници екстремних анархистичких и љевичарских организација АСИ и Маркс 21. Стали су испред катедре, почели се уносити у лице говорницима (у том тренутку ријеч је имао Девић), смијати се и реметити излагање.

Девић је упркос томе наставио са говором, јер је претпоставио да анархисти желе повод за крупнији инцидент, провоцирајући његову реакцију. Прије почетка промоције нешто овог типа је најављено од стране ових опскурних организација, па је упућен позив полицији да обезбјеђује скуп. Са клупа амфитеатра је сишло пар младића који су покушали да изгурају провокатора. До сукоба није дошло, а пар анархиста из гледалишта је добацивало да се они противе оваквом скупу на Филозофском факултету.

Према Девићевим ријечима, све се окончало тако што су два полицајца у цивилу извели провокаторе, а промоција је након кратког прекида настављена и трајала је још два сата.
А онда креће прича...

Међутим, следећи дан у медијима се могло присуствовати не паралелној стварности, већ очигледној фантазији. Портали Блица, Курира, Еспресо (власништво Курира), Б92, Информера, потом Танјуга, РТС, Спутњика, а затим и небројених других, стајало је да су на трибину(?!) упали десничари, те да су напали студенте и узвикивали „Хајл Хитлер“, „Зиг Хајл“ и слично. Углавном су се позивали на неименовану студенткињу, која је „касније од колега сзнала да су у питању припадници Националног српског фронта.“

Да ствар буде стравичнија, сви медији су постављали наслове у коме су спомињали фашисте и фашистички поздрав, а све то пропратили кратким видеом инцидента, на коме се ништа од тога не види и не чује. При томе, медији за које не можемо рећи да немају потребна средства попут телефона и контаката прилично уважених професора Антића и Марковића, нису позвали учеснике да питају шта се заиста десило.

Од таблоидних медија попут Блица, Курира и Б92 се ни не очекује боље, али занимљива је реакција Танјуга, РТС и очигледно совјетсконосталгичног Спутњика. Нико није посумњао у оно што је прочитао, није погледао видео, или јесте и ништа им се није учинило нелогичним, нити им је кликнуло како се, и коме и од стране кога лијепе етикете „фашиста“, па нису ни тражили изјаву очевидаца, већ су вјеровали „анонимној студенткињи“.

Први медиј који је почео да поправља брљотине биле су Новости, које су прве контактирале учеснике, и већ је било јасно шта је у питању. Међутим, добар дио других медија прелази на другу, подмуклију фазу лагања. На страницама са старим линковима мијењају наслове и детаље претходно објављене вијести, те сад говоре о сукобу љевичара и десничара на Филозофском факултету.
А кад је свануло...

На то се надовезују добро познати злоупотребитељи ових тема, па пред јавност у црнокошуљашком издању излази Ненад Чанак, вођа екстремистичке Лиге социјалдемократа Војводине. Чанак тражи од полиције да се обрачуна са фашистима, „или ће се они побринути за то.

Агенција Спутњик не мијења првообјављену вијест која врви од произвољности и нелогичности о „следбеницима Фирера“ који прекидају промоцију књиге, али објављује текст са изјавама Чедомира Антића, који жали што је минут и двадесет секунди, колико је трајао инцидент, засјенило два и по сата читаве промоције. Он сумња на намјештаљку, истичући да никакве фашистичке повике није чуо, те да су одређени медији пренијели управо то што су хтјели они који су жељели да прекину трибину.

- На промоцији је био присутан и декан Филозофског факултета и мислим да је то све јасно, белодано, али да је суштина у томе да је тако тумачена и спакована вест дошла до одређеног броја грађана. Ти грађани ће сматрати да је трибина посвећена историји Републике Српске фашистичка и да то организују фашисти и да су фашисти главни на Филозофском факултету. Ја те узвике ’Зиг хајл‘ нисам чуо и морам да кажем да ми све то делује као једна велика намештаљка“, нагласио је Антић.

Он је оцијенио да је прекидање трибине било данима најављивано по медијима и друштвеним мрежама. Идеја оних који су хтјели да је прекину била је да пошто их нема довољно да прекину трибину, онда су ријешили да фашизују њене учеснике.

http://www.frontal.rs/index.php?option=b...vost=59844