[ПРОСВЕТАР]

СРБСКОМ ЧИЧИ

и

СВЕТОМ ЦАРУ НИКОЛАЈУ

и

СВЕТОЈ ЦАРСКОЈ ПОРОДИЦИ

ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!

ЂЕНЕРАЛУ
.
Ни једна улица нема Твоје име, Ђенерале!
Ни један трг, ни сокак.
Твој булевар био је мрак,
у неком затвору.
.
А Равну Гору ко ће да тамничи?
Истину о ЧИЧИ крију по музејима војним…
Кажу, на бојним пољима падоше други војници…
.
Нема Те на слици у алеји великана,
не гори Ти вечни пламен.
Твој гроб је неки случајни камен поред пута…
Само ко залута ода Ти пошту…
јер не знамо где је?
.
Немаш маузолеје, ни почасне страже,
а историја лаже као брбљива жена,
зато Твог имена у читанкама нема,
мртвог Те крију:
.
За Србију изгибоше други кажу,
ми знамо да лажу,
Ђенерале, још се плаше!
Деле вас на њихове и наше,
мртве вас криве.
.
Ти немаш споменицу четрдесетпрве
а био си први!
.
Зато Те „повјест“ мрви на комаде.
Без марша, параде, плотуна, лафета,
почиваш испод случајног дрвета,
поред реке…
.
Твоји су венци коров и клеке,
Чича, прича спутана ланцима,
без Крста носиш свој Крст,
Ђенерале у опанцима.
.
Љиљана Лашић

[Ројалист]

БЕСЕДА О ДРАЖИ

(Свети владика Николај у цркви Христова Васкрсења у Чикагу, 18. јула 1954.)

Рече Господ: „Од ове љубави нико нема веће него кад ко живот свој положи за пријатеље своје.” (Јован, XV, 13)

Поштована Господо српска, браћо и сестре,

У свим временима и народима слављени су као велики људи, изнад свих других, они који су положили живот свој за пријатеље своје или ближње своје. Такву љубав, показану жртвовањем себе за пријатеље и ближње, назвао је Спаситељ наш највећом љубављу.

У ширем обиму, таква се љубав може односити на оне велике људе који полажу живот свој за цео један народ. У најширем обиму она се односи искључиво на Сина Божијег Исуса Христа, који је положио живот свој на крсту за васцели род људски.

Према томе, Божије је, а не човечије, положити живот свој за све човечанство; док је за обичне велике људе: положити живот свој за пријатеље и ближње, а за највеће синове човечије: положити живот свој за цео један народ. Покојни Дража Михаиловић показао је највећу љубав доступну синовима човечијим тиме, што је положио живот свој за народ свој. Љубав која премаша и ту љубав, није за човека него за Бога…

Покошен је Дража косом смрти после петогодишње мучне одбране живота свога народа, осуђеног на смрт и напотпуно истребљење. Покошен је косом неправде у борби за правду свога српског народа, или речено видовданским језиком: за крст часни и слободу златну. Увек и за увек два узвишена и непроменљива начела у свим великим српским борбама од св. Саве до наших дана. У борби коју је усуд досудио њему и његовој генерацији, он није могао дати ништа веће него што је дао, тј. живот свој. Зато ће правична историја ставити њега на равно са косовским витезима, како њега, тако и сву његову изгинулу војску, све његове храбре војводе, барјактаре, капетане и ратнике. Јер, сви они са својим вођом остварише ону љубав коју Христос назива највећом, положивши живот за народ свој, исто као и велики Кнез на Косову са својом крстоносном војском и Карађорђе са својим устаницима. Увек и за увек иста војска, исти народ, иста начела.

Но застанимо у данашњи дан, и учинимо једно сравњење себе са народним јунаком коме чинимо овај помен.

По свим описима, Дража је био народни човек у буквалном смислу. Да ли су сви они који њега сада славе, народни људи, или пак туђинци српском народу у свему осим српског имена?

Дража је био дубоко побожан човек, молио се Богу дан и ноћ, постио, причешћивао се и држао крсну славу. Да ли тако чине сви они који се крепко држе за његов шињел и диче негдашњим познанством с њим?

Дража је био у законитом браку с венчаном женом. Како се могу онда хвалити Дражом неки који се жене (или полужене) туђинкама, док њихове законите супруге у Отаџбини, верне и чисте као весталке, чувају огњиште, пале крсне свеће, васпитавају децу и очекују састанак са њима?

Дража је чинио сва усиља да уједини и сложи српски народ. Шта, дакле, имају заједничкога са Дражом они који раздиру организам српског народа, цепају Српство и разбијају га у ситно иверје, које није ни за какву зидарију, него само за огањ, а све вичу: „Дража, Дража!“, „Ја и Дража!“, „Ми и Дража!“.

Дража, да је избегао у иностранство (хвала Богу те није!), свакако би се срцем прибио уз све српске националне организације у слободном свету. Како, онда, да схватимо оне који одричу свој дуг Српској народној одбрани и нису учлањени ни у Српску православну цркву, нити у једну српску родољубиву организацију?

Тешко ми је, заиста тешко, што морам да упутим са олтара ову оштру опомену (не само ради Српства, него и ради тих самих) онима који морално поклекнуше у страном свету, који надвладаше у рату већа зла, док сада у миру подлегоше мањим. Њима довикујем: „На прави пут, браћо! Ваш Командант је жив, и он вас из оног света види на странпутици и жалости се! Но, колико ми је тешко учинити ову опомену неколиким, толико ми чини радост што са овога места могу да похвалим сву ону огромну већину српских ратника који до данас не поклекнуше, него осташе на висини Дражине побожности, родољубља и поштења. То су Дражини јунаци, који са својим славним Командантом пођоше кроз крв и огањ; којима су ране једино одликовање, а Дражин пример звезда светиља на путу живота. Њима припада првенство, али не искључиво, у прослављању великог српског сина мученика. Јер, Дража Михаиловић припада целом српском народу, никако једној партији, и не само једној нашој генерацији, него и будућим.

Народ који у страховитом мраку робовања и страдања, издиже из своје средине велике људе, велике по љубави, праведности и храбрости, који му светли у ноћи, далек је од пропасти а близак васкрсењу, већој слави и пунијем животу такве људе, многе и многе, на челу са Дражом Михаиловићем, даровао је Бог Србима у овој мученичкој генерацији.

Да се радујемо и веселимо с благодарношћу Свевишњем. Јер, док су код неких других народа у прошлом светском рату вођи били крволоци и стрвинари, неморални злочинци какве сунце није видело од постанка света, дотле су вођи српског народа, на челу са Дражом, били људи богољубиви, правдољубиви и народољубиви. Имена оних првих на Небу се неће споменути, а у историји света спомињаће се с одвратношћу и проклетством: док ће имена оних других на Небу бити песма бесмртних духова, а на земљи слава и похвала поколења и поколења.

Дража Михаиловић био је легендарна личност и за време свога живота, но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол светог ратника. С временом тај ће ореол бивати све светлији, а име Дражино све славније. А који се зову Дражини, нека подражавају Дражу.

Бог да му дарује вечни живот у сјају Небеске Србије! Амин, Боже, дај! Слава му!
+ + +

ДРАЖИН ДУХ ГОВОРИ

Ој Србијо, небројено гробље.

Срби браћо, заробљено робље,

Ево мене да се вама јавим

Из овога света небеснога

И светлости Христа спаситеља

Из сијање Небесне Србије,

Жив сам, браћо, живљи но икада

У друштву сам бољем но икада,

У близини светитеља Саве

Који сија као сто сунаца.

Крај мене су и Милош и Марко,

Старац Богдан са девет синова

И сва српска крстоносна војска

Са Косова поља широкога,

Што изгибе за крст и слободу,

Око мене безбројни ускоци

Што бранише сиротињу рају

Кроз векове од турска зулума,

Павле Бекић, страшни војевода,

Два Јакшића, два хероја дивна,

Хаџи Продан, Коча капетане,

Хаџи Ђера и хаџи Рувиме,

И Авакум, дика мученика

Карађорђе и његова војска,

Са Мишара и са Иванковца,

Кнез Алекса, страшни Бирчанине,

Голи Зека и Змај од Ноћаја,

Хајдук Вељко и Курсула Јово

Коџа Милош и храбра Љубица.

И све српске изгинуле војске

На Грахову, Лазу и Никшићу,

На Мишару и реци Тамишу,

На Ангори и Марици реци.

Сви јунаци наши са Куманова

С Куманова и са Облакова,

Са Битоља и са Кајмакчалана

И босанско оковано робље

Што му Арад беше костурница

И сво српско нежидерско робље

Што изгибе с глада и помора.

Још су са мном сви моји четници

Официри, верни командири,

Што пет лета са мном четоваше

Од тирана Србију бранише

У биткама љутим изгибоше

У биткама ил’ по тамницама.

Бројеви су људски премалени

Да изброје сву небесну војску

Сву небесну Србинову војску

И вечиту светлост и красоту,

Где је моја душа узлетела

Кад ми Јуде тело умртвише,

Без опела у земљу зарише

Да се мени за гроб не дознаде.

Ал’ Бог види све скривене тајне

За луду су земље безбожничке

Небеса се њима подсмевају

Време иде и скоро ће доћи

Да Србија буде Слободија.

Ја ћу неком пријатељу своме

На сну јавит и мој гроб објавит.

Да се мени поје литурђије

Тога света као и овога.

Све неправде људске су пред Богом

Ко но плева пред вихором ветра.

Држте веру, слогу и поштење,

У томе је Србину спасење.

Не жалите за нама умрлим,

Ми смо живи где се не умире.

Не жалите за душам умрлим

Што с’ у телу као сенке крећу

Што сатани против Христа служе

Против Христа и свога народа

Што крст ломе и слободу гњече.

Храбри будте’ ми смо с вама стално

И дан и ноћ Бога прослављамо

И сви за вас Богу се молимо.

Ми смо јачи од свих људских војски

Ми смо ваши моћни савезници.

Земља небу одолет не може

Нити ико Небесној Србији,

Чије число премашује звезде,

Чијој сили отпори су смешни,

Јер без муке савлађује беду

И пре битке бележи победу,

Све по правди Бога Праведнога

А у славу Христа Васкрслога.

Спевао владика Николај с јесени 1946 год. у манастиру

Св. Саве у Либертивилу, Илиној.

[Ројалист]

http://www.generalmihailovich.com/2016/0...-1945.html

Поводом 70 година од стрељања генерала Драгољуба Драже Михаиловића, служен је парастос у београдској цркви Светог Саве на Врачару. / Београд, 17. јул 2016. / "Информативна служба Удружења припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941-1945"

Београд, 17. јул 2016. – Поводом 70 година од стрељања генерала Драгољуба Драже Михаиловића, служен је парастос у београдској цркви Светог Саве на Врачару.

Поштоваоци армијског генерала Драже Михаиловића, начелника штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини и министра војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије, окупили су се данас у београдској цркви Светог Саве на Врачару, да одају пошту вођи првог герилског антифашистичког покрета у Европи.

Организатори парастоса били су Удружење припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941-1945, Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета и Удружење Краљевина Србија – Градски одбор Београд.

Парастос је служио епископ Арсеније, по благослову патријарха српског Иринеја.

- Нека је слава генералу Михаиловићу, свим његовим официрима и војницима, као и свим родољубима који су положили животе за слободу и отаџбину - рекао је том приликом епископ Арсеније.

Присутнима се обратио и др Душан Ђукић, председник Удружења припадника ЈВуО.

Окупљене је писмом поздравио Престолонаследник Александар Карађорђевић, као и др Оливер Антић, некадашњи професор Правног факултета у Београду, који се тренутно налази на месту амбасадора Србије у Португалу.

Парастосу је присуствовало неколико угледних јавних личности, међу којима Биљана Плавшић, бивши председник Републике Српске, народни посланик Александар Чотрић (потпредседник Српског покрета обнове), као и неколико професора Универзитета у Београду.

Подсећамо, генерал Михаиловић је био вођа покрета отпора у Другом светском рату, који је одбио да призна капитулацију и повео борбу против окупатора. Вишеструко је одликован од савезника: француски генерал Шарл де Гол му је доделио Ратни крст (1943), а амерички председник Хари Труман га је постхумно одликовао Легијом за заглуге (1948).

На послератном процесу који је био политички мотивисан, организованом од стране комунистичких власти, где су систематски кршена процесна и људска права оптужених, генерал Михаиловић је осуђен на смрт. Стрељан је 17. јула 1946. године, на непознатој локацији.

Виши суд у Београду је 14. маја 2015. године, донео одлуку о рехабилитацији генерала Драже Михаиловића.


Информативна служба
Удружења припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941-1945

---

У Лондону је традиционално обележен "Дражин Дан". У присуству великог броја људи, поштовалаца лика и дела бесмртног Чиче, служен је парастос у Цркви Светог Саве.
У Хотелу Равна Гора је одржан ручак након чега је са пригодним програмом настављено у Дому Епископа Николаја Велимировића.
Вечна слава Ђенерaлу Драгољубу Дражи Михаиловићу!!!

[Ројалист]

Дражин дан у Сан Маркосу, Калифорнија, САД

[Ројалист]

ПАРАСТОС генералу Михаиловићу у Дражевини 17 јула 2016



Опширније на
http://www.generalmihailovich.com/2016/0...icu-u.html

[Mekenzi]

СРБСКОМ ЧИЧИ

и

СВЕТОМ ЦАРУ НИКОЛАЈУ

и

СВЕТОЈ ЦАРСКОЈ ПОРОДИЦИ

ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!

A MITI?

[Шумадинац]