24-07-2016, 11:17 PM
На Znaci.net, под - Дали су своје животе за слободу борећи се у редовима Прве крајишке Народноослободилачке пролетерске ударне бригаде -, између осталих је :
Ненад Бузолић, рођ. 1923.год. у Сплиту, отац Стјепан, Хрват, у бригади од 26.11.1944.год, 3.чета 5.батаљон, борац, погинуо 17.1.1945.год. код Опатовца{Вуковар}, сахрањен у Ловашу.
Давне 1985.год, ондашња борачка организација муку је мучила да сакупи 1 аутобус бивших бораца из Корићана и околних села, за некакву прославу у вези Сремског фронта. У аутобусу се некако нашао и бивши четник Миливоје Младићевић Митуша из с. Корићани. Када се отуд вратио објаснио је да је то био једини начин да се види са својим бившим саборцима четницима. Па је и показао слику са те прославе, објашњавајући ко је ко са те слике и где је био у четницима.
Браћа БУЗОЛИЋ су из Сплита, од оца Стјепана, који је посл. деценију пред рат, са породицом, због посла живео у Београду.
ђак-наредник БРАНКО био је командир Штабне чете 501. Чета је била у оквиру ЈУРАО ОШ 501. и представљала је њен наоружани, борбени део, састављен махом од судената и средњешколаца из Београда и др. градова, а делом од сеоске омладине. Унапређиван у чинове рез.п.поручника и поручника. Истакао се у борби против комуниста у с. Пољни, 25.нов.1943.год. Са својом четом, активан је у биткама против комуниста у Топлици и на Копаонику, јул-авг.1944.год, када је био тешко рањен. Скоро на самрти тражио је цигарету, а дим му је излазио из рана на грудима. Ипак га је четн. санитет збринуо и потом евакуисао. Када се донекле опоравио, са групом омладинаца пробио се до Истре, у састав Д.Ч.Д. Члан Одсека за штампу Пропагандног одељења Команде Д.Ч.Д, од 30.марта 1945.год. Са Д.Ч.Д. изашао из земље и касније емигрирао у Канаду, где је и умро. Посл. године свог живота, у старости, изгубио је памћење од Алсхајмерове болести.
НЕНАД, свршени матурант Друге мушке гимназије у Београду. Један од оснивача и припадник Београдске омладинске четничке организације. Више пута обављао курирску службу, са својим братом Бранком, између Команде Београда и Србије, снабдевен легитимацијом Националне службе. У неколико случајева, одлазећи у унутрашњост, четничким корпусима, облачили су и униформе Нациналне службе. У јесен 1944.год. одлучује се за повратак у Београд, због бриге о мајци. Ускоро је мобилисан од комуниста, са распоредом на Сремски фронт.
Ненад Бузолић, рођ. 1923.год. у Сплиту, отац Стјепан, Хрват, у бригади од 26.11.1944.год, 3.чета 5.батаљон, борац, погинуо 17.1.1945.год. код Опатовца{Вуковар}, сахрањен у Ловашу.
Давне 1985.год, ондашња борачка организација муку је мучила да сакупи 1 аутобус бивших бораца из Корићана и околних села, за некакву прославу у вези Сремског фронта. У аутобусу се некако нашао и бивши четник Миливоје Младићевић Митуша из с. Корићани. Када се отуд вратио објаснио је да је то био једини начин да се види са својим бившим саборцима четницима. Па је и показао слику са те прославе, објашњавајући ко је ко са те слике и где је био у четницима.
Браћа БУЗОЛИЋ су из Сплита, од оца Стјепана, који је посл. деценију пред рат, са породицом, због посла живео у Београду.
ђак-наредник БРАНКО био је командир Штабне чете 501. Чета је била у оквиру ЈУРАО ОШ 501. и представљала је њен наоружани, борбени део, састављен махом од судената и средњешколаца из Београда и др. градова, а делом од сеоске омладине. Унапређиван у чинове рез.п.поручника и поручника. Истакао се у борби против комуниста у с. Пољни, 25.нов.1943.год. Са својом четом, активан је у биткама против комуниста у Топлици и на Копаонику, јул-авг.1944.год, када је био тешко рањен. Скоро на самрти тражио је цигарету, а дим му је излазио из рана на грудима. Ипак га је четн. санитет збринуо и потом евакуисао. Када се донекле опоравио, са групом омладинаца пробио се до Истре, у састав Д.Ч.Д. Члан Одсека за штампу Пропагандног одељења Команде Д.Ч.Д, од 30.марта 1945.год. Са Д.Ч.Д. изашао из земље и касније емигрирао у Канаду, где је и умро. Посл. године свог живота, у старости, изгубио је памћење од Алсхајмерове болести.
НЕНАД, свршени матурант Друге мушке гимназије у Београду. Један од оснивача и припадник Београдске омладинске четничке организације. Више пута обављао курирску службу, са својим братом Бранком, између Команде Београда и Србије, снабдевен легитимацијом Националне службе. У неколико случајева, одлазећи у унутрашњост, четничким корпусима, облачили су и униформе Нациналне службе. У јесен 1944.год. одлучује се за повратак у Београд, због бриге о мајци. Ускоро је мобилисан од комуниста, са распоредом на Сремски фронт.