01-08-2016, 10:18 PM
Рођен 4.марта 1903.год. у Рачи крагујевачкој, од оца Јеремије и мајке Фемије "Фемке". Право име, на крштењу, Војин, али је при упису у школу, грешком уписан као Војислав и то му је име остало кроз цео живот.
Основну школу свршио је у Јагодини, а гимназију у Врању и Крагујевцу, где је матурирао. Студирао математику у Београду и ту дипломирао. Војску је служио од септ.1925.год. до маја 1926.год. у Суботици у 3.коњ.пуку "Краљица Марија Румунска". 1926.год. у Нишу положио испит за чин рез.коњ.п.поручника.
У два маха боравио је краће време у Паризу, 1925. и 1927.год.
Са дипломом математичара, постављен је за суплента Мушке учитељске школе, али је додељен на рад Четвртој мушкој гимназији у Београду, на дан 24.окт.1927, а следеће године постављен је за приправника Универзитета у Београду. 5.авг.1930.год. потврђен за асистента-приправника Филозофског факултета, са службом у Астрономском опсерваторију. Добивши стипендију француске владе, Грујић подноси оставку и одлази, на две године, у Стразбур, при тамошњој Астрономској опсерваторији и Универзитету, припремајући докторат.
Постигао је степен доктора математичких наука, одбранивши, 8.дец.1933.год, две тезе:"Reduction et Discussion des Occultations d Etoiles Calune, observees a Strasbourg de 1925 a 1932", пред комисијом R. Thiru(председник), и A. Danjon и A. Veronnet(чланови) и "E tude de la Resistance du Milieu. Application a la formation des Orbites planetarires", који је одобрио декан E. Rothe. Обе тезе штампане су уједно у Орлеану, 1933.год.
По повратку у Србију, зато што је"на своју руку" био поднео отавку, не може да се запосли, поново, на Универзитету, већ се прима посла, као суплент Пете мушке гимназије у Београду, где је предавао математику, физику и земљопис. За све то време један је од најзначајнијих чланова Астрономског друштва "Руђер Бошковић", чији је био педседник 1936-1941. Главни и оговорни уредник часописа "Сатурн"(1935-1939) "Васионе". Писац стручних уџбеника и сарадник више међународних астрономских асоцијација.
На Конгресу Међународне астрономске уније у Призу, 9.-17.јула 1935.год. упознаје познатог франц. астронома Жана Бослера(Jean Bosler) и заљубљује се се у његову кћерку Мари-Жан Матилду(Marie-Jeanne-Mathilde), рођену 4.марта 1909.год. у Медону. Венчали су се у Марсељу 22.фебр.1936.год. Настанили су се у Београду, Небојшина 41а. Добили су кћер Марину(1936) и сина Јована(1939). Грујићева жена, у српству названа Ненета, изнрнада је умрла 29.маја 1940.год.
6.јула 1940.год. одобрен му је Курс за полагање испита за чин рез.коњ.капетана II кл.
Врло брзо након окупације 1941.год, Војислав Грујић се повезује са патриотским људима пуков. Драже Михаиловића у Београду. Због опасности да буде откривен, сред.1942.год. испословао је премештај из Београда у Јагодину, на посао наставника у Реалној гимназији. Кроз пар месеци, најзад одлази у шуму и постаје активан припадник ЈВуО.
Организатор у срезу Беличком, са овлашћењем Команде Србије, др.пол.1942.год.
17.фебр.1943.год. Недићева влада доноси одлуку да се Грујић отпусти из службе.
Шеф Обавешт.-пропаг. одељења Варваринског корпуса, мај 1943.год.
Због популарности у народу и војсци, локални четн. команданти, без икаквих доказа, покушавају да му припишу симпатије љотићевском Збору. Спор није ескалирао, али рез.коњ.поручник Војислав Грујић распређен је ближе Београду.
1.окт.1943.год, Указом О.Бр.2689. унапређен је у чин рез.коњ.капетанаII кл.
На служби у Посавској бригади Авалског корпуса, 1944.год.
Постаје важан срадник и савтник за цивилна питања мајору Александру Михаиловићу Саши, с којим је деловао још 1941.год. у Београду.
Члан Обласног комитета за Београд, 1944.год.
Након одступања четника за Босну и уласка комуниста у Београд, Грујић, кр.окт.1944.год, илегално се враћа у главни град, код свог брата. Већ 1.нов.1944.год, издајом, је ухапшен.
рез.коњ.капетан II кл. проф.др. Војислав Грујић стрљан је 31.дец.1944.год. у Београду.
Отац Јеремија, свршио је, 1890.год, као најбољи ђак Ратарску школу у Краљеву и за то добио награду: бик швајцарске расе бернског соја. 1900.год. обављао је дужност државног економа среза Лепеничког. Умро је 1939.год.
Сестра Владанка(1898-1978)
Браћа: Светолик(1895-1913), као академац учествује у Балканским ратовима и умире од задобијене ране. Драгомир(1896-1963), учесник Првог св.рата, матурант франц. гимназије и потом инж. агрономије.
Деца: Марина и Јован су на једвите јаде, силним интервенцијама деде Бослера, изведени су из земље за Француску, 1946.год, за увек.
Извори:
"Живот Војислава Грујића", необјављени рукопис Ненада Ђ. Јанковића, зборник радова конференције "Развој астрономије код Срба VII", Београд, 18.-22.април 2012.
Лист "Тежак", 1891.год.
"Службени војни лист", бр.44 од 30.0кт.1926.год, 1863-1864.
"Корени", орган Историјског архива Јагодине.
Сајт -Масовне гробнице-.
Основну школу свршио је у Јагодини, а гимназију у Врању и Крагујевцу, где је матурирао. Студирао математику у Београду и ту дипломирао. Војску је служио од септ.1925.год. до маја 1926.год. у Суботици у 3.коњ.пуку "Краљица Марија Румунска". 1926.год. у Нишу положио испит за чин рез.коњ.п.поручника.
У два маха боравио је краће време у Паризу, 1925. и 1927.год.
Са дипломом математичара, постављен је за суплента Мушке учитељске школе, али је додељен на рад Четвртој мушкој гимназији у Београду, на дан 24.окт.1927, а следеће године постављен је за приправника Универзитета у Београду. 5.авг.1930.год. потврђен за асистента-приправника Филозофског факултета, са службом у Астрономском опсерваторију. Добивши стипендију француске владе, Грујић подноси оставку и одлази, на две године, у Стразбур, при тамошњој Астрономској опсерваторији и Универзитету, припремајући докторат.
Постигао је степен доктора математичких наука, одбранивши, 8.дец.1933.год, две тезе:"Reduction et Discussion des Occultations d Etoiles Calune, observees a Strasbourg de 1925 a 1932", пред комисијом R. Thiru(председник), и A. Danjon и A. Veronnet(чланови) и "E tude de la Resistance du Milieu. Application a la formation des Orbites planetarires", који је одобрио декан E. Rothe. Обе тезе штампане су уједно у Орлеану, 1933.год.
По повратку у Србију, зато што је"на своју руку" био поднео отавку, не може да се запосли, поново, на Универзитету, већ се прима посла, као суплент Пете мушке гимназије у Београду, где је предавао математику, физику и земљопис. За све то време један је од најзначајнијих чланова Астрономског друштва "Руђер Бошковић", чији је био педседник 1936-1941. Главни и оговорни уредник часописа "Сатурн"(1935-1939) "Васионе". Писац стручних уџбеника и сарадник више међународних астрономских асоцијација.
На Конгресу Међународне астрономске уније у Призу, 9.-17.јула 1935.год. упознаје познатог франц. астронома Жана Бослера(Jean Bosler) и заљубљује се се у његову кћерку Мари-Жан Матилду(Marie-Jeanne-Mathilde), рођену 4.марта 1909.год. у Медону. Венчали су се у Марсељу 22.фебр.1936.год. Настанили су се у Београду, Небојшина 41а. Добили су кћер Марину(1936) и сина Јована(1939). Грујићева жена, у српству названа Ненета, изнрнада је умрла 29.маја 1940.год.
6.јула 1940.год. одобрен му је Курс за полагање испита за чин рез.коњ.капетана II кл.
Врло брзо након окупације 1941.год, Војислав Грујић се повезује са патриотским људима пуков. Драже Михаиловића у Београду. Због опасности да буде откривен, сред.1942.год. испословао је премештај из Београда у Јагодину, на посао наставника у Реалној гимназији. Кроз пар месеци, најзад одлази у шуму и постаје активан припадник ЈВуО.
Организатор у срезу Беличком, са овлашћењем Команде Србије, др.пол.1942.год.
17.фебр.1943.год. Недићева влада доноси одлуку да се Грујић отпусти из службе.
Шеф Обавешт.-пропаг. одељења Варваринског корпуса, мај 1943.год.
Због популарности у народу и војсци, локални четн. команданти, без икаквих доказа, покушавају да му припишу симпатије љотићевском Збору. Спор није ескалирао, али рез.коњ.поручник Војислав Грујић распређен је ближе Београду.
1.окт.1943.год, Указом О.Бр.2689. унапређен је у чин рез.коњ.капетанаII кл.
На служби у Посавској бригади Авалског корпуса, 1944.год.
Постаје важан срадник и савтник за цивилна питања мајору Александру Михаиловићу Саши, с којим је деловао још 1941.год. у Београду.
Члан Обласног комитета за Београд, 1944.год.
Након одступања четника за Босну и уласка комуниста у Београд, Грујић, кр.окт.1944.год, илегално се враћа у главни град, код свог брата. Већ 1.нов.1944.год, издајом, је ухапшен.
рез.коњ.капетан II кл. проф.др. Војислав Грујић стрљан је 31.дец.1944.год. у Београду.
Отац Јеремија, свршио је, 1890.год, као најбољи ђак Ратарску школу у Краљеву и за то добио награду: бик швајцарске расе бернског соја. 1900.год. обављао је дужност државног економа среза Лепеничког. Умро је 1939.год.
Сестра Владанка(1898-1978)
Браћа: Светолик(1895-1913), као академац учествује у Балканским ратовима и умире од задобијене ране. Драгомир(1896-1963), учесник Првог св.рата, матурант франц. гимназије и потом инж. агрономије.
Деца: Марина и Јован су на једвите јаде, силним интервенцијама деде Бослера, изведени су из земље за Француску, 1946.год, за увек.
Извори:
"Живот Војислава Грујића", необјављени рукопис Ненада Ђ. Јанковића, зборник радова конференције "Развој астрономије код Срба VII", Београд, 18.-22.април 2012.
Лист "Тежак", 1891.год.
"Службени војни лист", бр.44 од 30.0кт.1926.год, 1863-1864.
"Корени", орган Историјског архива Јагодине.
Сајт -Масовне гробнице-.
Свака част. Ово је, само да додам, тзв прави доктор наука у Француској. То што је он завршио је највиши степен образовања који се могао стећи у то време. Али, ово је јако занимљиво да није могао да се врати на Универзитет зато што је сам напустио. Да не говорим колико је то данас невероватно. Све у свему , изузетна биографија и изузетан труд аутора. Само , зар није могло на теми Биографије четника? Да не замре тема.