[Бенито]

Дакле, да се после неког времена подсетимо које одлуке су донете на скупу Ал-Каиде у древном српском градићу Јајцу. Млађи, можда, не знају , па да их виде. И, наравно, ко су они који у нашем народу мисле да неке од тих одлука, или апсолутно све, уопште нису биле лоше. Како су, " прав за прав" , те одлуке постале део " српског националног менталитета"? Да ли историја увек доноси бољу будућност? Да ли се она увек креће узбрдо или је некад треба мало зауставити? Модерним језиком речено, требали је ресетовати?

[Милослав Самарџић]

Најбоље да питаш Ватру.

[Бенито]

Изгледа да не треба. Човек је на тој или сличној линији и са тим нико не би требао да има проблем.
Него да , ипак, видимо те одлуке. Било их је седам, као седам смртних грехова. Најважније су: 1. авној себе проглашава јединим легалним и легитимним представником народа Југославије 2. авној забрањује Влади у Лондону да представљају Југославију, а њеним политичарима да се врате у земљу,уколико не прихвате одлуке авној-а 3. Краљу Петру Другом забрањује се повратак у земљу ( ово је безусловно) 4. Југославија ће после рата бити република, а о чему ће се народи изјаснити на референдуму 5. Југославија ће после рата бити уређена на федеретивном принципу 6. Органи власти биће бирани на демократски начин 7. О облицима изгледа државних органа одлучиваће Уставотворна скупштина, а начин њеног избора одредиће Авној.
Питање није које сопствене одлуке није испоштовао авној , јер је то очигледно. Право питање гласи:
Које одлуке авној-а, које су спроведене у живот, су ушле у српски национални идентитет и колико су данашњи четници поштоваоци појединих одлука авноја из Јајца?

[Громовник]

колико су данашњи четници поштоваоци појединих одлука авноја из Јајца?

Који су то данашњи четници?

[Бенито]

Они који себе тако зову.

[Громовник]

Мислиш да је то довољно да неког заиста чини четником?

[Бенито]

Кетмани, брате Илија. Али, додуше, не знам зашто људи другима забрањују да се зову како они желе. Ево, поменути се називају четницима и не дају то право ником другом. А, колико у ствари, они заправо поштују и осећају одлуке Конгреса у селу Ба или, можда ипак, су им ближе одлуке авној-а? И, не само њима, него Србима уопште.

[Милослав Самарџић]

Ипак тема ти није баш јасна, барем не мени...

[Громовник]

Али, додуше, не знам зашто људи другима забрањују да се зову како они желе.

Нико не може никоме ништа да забрани, али неке ствари делују апсурдно кад се назову погрешним именима.

[Бенито]

Одговор обојици: Управо то је тема. Колико је данас Срба, који себе представљају , а и искрено то и мисле, националистима, а који не само да поштују,, него и бране одлуке алкаиде из Јајца.

[Романија]

На коју тачно одлуку мислиш? Ове које си набројао, немају везе са данашњицом, па нема поенте да их неко поштује или непоштује.

[Бенито]

Романија брате, немој да разочараваш. Са " данашњицом" немају везе само оне одлуке које они сами нису " имплементирали". Све ове друге одлуке су камен о врату српског народа. И у све те одлуке је заљубљена комплетна " елита" овог народа. Међу том елитом, временом, су своје место пронашли и они који себе сматрају легитимним наследницима " једног од два антифашистичка покрета", али не оног који је одлуке донео. А ни ови " дивљи" четници нису у том смислу бољи.

[Брада]

Пијаде је изнео предлог о територијалној аутономији Срба у Хрватској. Он се био вратио из Хрватске с торбом пуном статистика о броју и распореду Срба у хрватским областима. Имао је омеђену српску аутономију, коју је требало да сачињавају општине са српском већином у Лици, Банији и Кордуну. У Пијадеовој мапи, та територија је изгледала искривљена као црева, а није обухватала Србе Славоније, будући да је морала обухватити бројне хрватске области. Идеја је била нова, Срби у Хрватској веома су заслужни за устанак. Сви су заћутали у недоумици. Учинило се да на Титову лицу видим потиштеност, ваљда му је као Хрвату било незгодно да се супротстави или су се сударале у њему супротне мисли. Први сам се ја успротивио Пијадеову предлогу; омеђена територија је неприродна, без цеста и услова, а поврх свега уље на хрватски национализам. Кардељ се одмах сложио. Пијаде је важио за најревноснијег Србина међу нама, али Ранковић га је поклопио; нису Срби и Хрвати толико различити да сваку општину издвајају. Тито је спокојно прихватио наш став, додавши "класну" мотивацију; па то ће код нас бити административна подела, а не границе као код буржоазије . . . "

Милован Ђилас - "Ђидо"

[luka.luke]

Отприлике, РСК би била формирана на АВНОЈу, да не би Срба комуњара