Поруке: 17,496
Теме: 646
Придружен: Jul 2013
Углед:
2,056
У наслову злочини, а први кадар - голубови... Може ли се то и замислити у причи о ма којим злочинима, осим о злочинима комуниста?
Најјачи сведок је ознаш Милан Трешњић. Представљен је тако да се не може закључити шта је радио.... Жртве су снимане из далеког кадра, а он је у крупном плану. То је трик да саговорник постане близак публици.
Да ли су то урадили намерно? Прво сам помислио да јесу, али... можда је то део опште атмосфере, прилаза типа ''извините што сте нас мучили, убијали, пљачкали''... Трешњић је вероватно очекивао непријатна питања, али када му се екипа најавила на тај начин, пао му је камен са срца и причао је опуштено. Он у целој серији прича најбоље: најбоља гестикулација, дикција... Уместо да му поставе питања која ће му измамити сузе, да описује конкретна убиства, мучења, улазак у туђу вилу, и сл.
Док је Трешњић у овој филмској екипи као свој међу својима, жртве изгледају као странци.
Ту је и стратешка грешка у прилазу. Од жртава је требало тражити емоцију, а не историјску причу. За то је требало ангажовати историчаре.
Разуме се, размере злочина не могу се ни наслутити из ове серије.
