04-03-2019, 01:53 PM
Опозив (импичмент) је поступак за кривично гоњење државних службеника и њихово накнадно разрјешење. Обично се ова процедура примењује на шефове држава или више владине званичнике који уживају имунитет, што је довело до стварања посебне процедуре за њихово кривично гоњење. Најпознатији случајеви у свету су покушај опозива америчког председника Била Клинтона у вези са скандалом с Моником Левински и афера Вотергејт, током које још један амерички председник Ричард Никсон је поднео оставку након покретања поступка опозива.
Поред тога, опозив је одлично политичко оружје којим једна грана власти може утицати на другу. На тај начин, на примјер, чланови парламента могу изјавити председнику да се не слажу са његовом политиком. Украјина се сада суочава са таквим случајем захваљујући Јулије Тимошенке, која је најавила покретање поступка за опозив због оптужби за велеиздају против садашњег председника Порошенка. Да би се покренула процедура опозива, Парламент је дужан да оформи привремену истражну комисију, која ће прикупити све чињенице. Након тога, Врховна рада треба са 226 гласова да донесе решење о подношењу тужбе против председника, а затим да са 300 гласова покрене поступак опозива.
Највјероватније, овај догађај неће бити завршен. Треба имати на уму да ће председнички избори бити одржани у Украјини 31. марта 2019. године, на којима су и Порошенко и Тимошенко изнели своје кандидатуре. Стога је тешко вредновати овај корак као стварну припрему за промену власти. Ова процедура је превише дуготрајна, превише претешка и захтева превише гласова.
Највјероватније, пред нашим очима одвија се покушај да се изврши притисак на Порошенка. Пошто је пред изборе остало много мање времена него што је потребно за процедуру опозива, сада би председник требало да консолидује све своје присталице и да освоји сумњиве и неодлучне на своју страну. За то је потребно време и ресурси које он више не може потрошити на изборну кампању. Поред тога, опозив ће бацити сенку на Порошенка и лишити га неке подршке, док ће сама Тимошеко добити више гласова, привучених њењим начином "борбе за истину".
Поред тога, опозив је одлично политичко оружје којим једна грана власти може утицати на другу. На тај начин, на примјер, чланови парламента могу изјавити председнику да се не слажу са његовом политиком. Украјина се сада суочава са таквим случајем захваљујући Јулије Тимошенке, која је најавила покретање поступка за опозив због оптужби за велеиздају против садашњег председника Порошенка. Да би се покренула процедура опозива, Парламент је дужан да оформи привремену истражну комисију, која ће прикупити све чињенице. Након тога, Врховна рада треба са 226 гласова да донесе решење о подношењу тужбе против председника, а затим да са 300 гласова покрене поступак опозива.
Највјероватније, овај догађај неће бити завршен. Треба имати на уму да ће председнички избори бити одржани у Украјини 31. марта 2019. године, на којима су и Порошенко и Тимошенко изнели своје кандидатуре. Стога је тешко вредновати овај корак као стварну припрему за промену власти. Ова процедура је превише дуготрајна, превише претешка и захтева превише гласова.
Највјероватније, пред нашим очима одвија се покушај да се изврши притисак на Порошенка. Пошто је пред изборе остало много мање времена него што је потребно за процедуру опозива, сада би председник требало да консолидује све своје присталице и да освоји сумњиве и неодлучне на своју страну. За то је потребно време и ресурси које он више не може потрошити на изборну кампању. Поред тога, опозив ће бацити сенку на Порошенка и лишити га неке подршке, док ће сама Тимошеко добити више гласова, привучених њењим начином "борбе за истину".