09-01-2017, 12:43 AM
Несумњиво је да је укидање смртне казне уведено након низа година расправа у јавности о тој теми. Те расправе су ретко биле институционализоване, а више су се догађале на маргинама друштвеног деловања. Ту је кривица и до тадашњег режима који је задржавао институције само за себе, иако је и сам тај режим показивао жељу за укидање смртне казне. Наиме, за време Слободана Милошевића, иако је смртна казна још постојала, ниједна није извршена. То се решило тако што су се стално сударале надлежности републичких и савезних органа правосуђа. Несумњиво је, дакле, да је и тај режим био наклоњен идеји која је долазила из утробе либерализма, управо оданде одакле су и долазили најјачи удари на тај режим и на самог Милошевића.
Но, падом Милошевића, његови опоненти који су дошли на власт, иначе често супротстављени међусобно, једногласно су укинули смртну казну у нашем законодавству. То је била једна од првих одлука које су донели.
Прошло је доста година од тада. И у времену мира догодили су се неки злочини које људско биће не може да замисли. Некада су неки људи за мања дела од тих осуђивани на смртну казну и она је извршена.
Међутим, не покрећем ову тему због тога. Спор за и против смртне казне је дуг најмање колико и хришћанско рачунање времена.
Друга ствар мени пада у очи.Царска Русија је неколико година пред револуцију кренула у демократизацију земље. Попуштала је та традиционална и вековна дисциплина. Тако је било и у судству. Чак и највеће психопате који су осуђени на смрт због тешких или вишеструких убистава , помиловани су од смртне казне и служили су робије. Неки од њих су били касније водећи револуционари.
Колико је то слично са данашњим временима?
Но, падом Милошевића, његови опоненти који су дошли на власт, иначе често супротстављени међусобно, једногласно су укинули смртну казну у нашем законодавству. То је била једна од првих одлука које су донели.
Прошло је доста година од тада. И у времену мира догодили су се неки злочини које људско биће не може да замисли. Некада су неки људи за мања дела од тих осуђивани на смртну казну и она је извршена.
Међутим, не покрећем ову тему због тога. Спор за и против смртне казне је дуг најмање колико и хришћанско рачунање времена.
Друга ствар мени пада у очи.Царска Русија је неколико година пред револуцију кренула у демократизацију земље. Попуштала је та традиционална и вековна дисциплина. Тако је било и у судству. Чак и највеће психопате који су осуђени на смрт због тешких или вишеструких убистава , помиловани су од смртне казне и служили су робије. Неки од њих су били касније водећи револуционари.
Колико је то слично са данашњим временима?
