[Павле]

Вероватно је ипак 1991.

[Александар Србљанин]

Свака част на овом списку. Треба што више писати о борбама за Вуковар и прикупити грађу од ученика ако је то икако могуће. Треба сачувати детаљне описе тих борби. Сад је већ последње време за то. Превише времена је већ прошло.
Видим Хрвати снимају многе документарце и пишу књиге где невероватно лажу.

[Николај]

Пријављено је уредништву форума да се на списку налази Ненад Крстић из Лесковца, који је погинуо као припадник хрватског ЗНГ. Има ли неко више информација о томе?

[Романија]

Браво за списак, нашао сам и рођаке.

[ЈВуО-КГ]

Пријављено је уредништву форума да се на списку налази Ненад Крстић из Лесковца, који је погинуо као припадник хрватског ЗНГ. Има ли неко више информација о томе?

До информација је врло тешко доћи јер су Хрвати ажурни по овом питању исто колико и ови из Србије. Наведени се не налази на њиховим списковима које сам проверавао. Ако је то овај за кога пише да је погинуо у Ернестинову. У том селу је погинула 41 особа, претпостављам да се мисли на војнике али им имена не могу наћи. Спискови погинулих по жупанијама су очајни.

Спискове страдалих најдетаљније су обрадили муслимани из Босне па и наша браћа преко Дрине, док је ово за хрватско ратиште срамотно.

Не знам ни ко се бави овим питањем у Србији.

[Александар Србљанин]

Могуће да је неко из ЈНА пребегао Хрватима. Био је један случај када је један из Долова код Панчева пребегао на усташку страну и борио се на њиховој страни. Остао је без обе ноге.
Тужно је што ми немамо ништа о ослобађању Вуковара ни 26 година касније. Ни документарце и књиге. Има једна мања књига ''Вуковарски дневник'' и то је то.
Требало би се максимално ангажовати на том плану.

[мунгос]

О чему ти причаш? Већина људи који су се СТВАРНО борили крију то ко змија ноге. Ако си икад причао са неким ко је био, тај ће ти то рећи.

Однос Срба и Србије према војнику је увијек био ђубретарски најблаже речено. Било да је ријеч о држави, власти или народу.

Једини који су имали разумјевања за то су најближа фамилија и пријатељи, а за многе чак ни они.

Ако те занима више прочитај књиге Милисава Секулића, имаш у њима доста о томе. Поготово "Трагедије намењене забораву" и "Београд не броји погинуле (погинули у ратовима од 1990. до 1999. године)".

[ЈВуО-КГ]

Већина људи који су се СТВАРНО борили крију то ко змија ноге. Ако си икад причао са неким ко је био, тај ће ти то рећи.

Однос Срба и Србије према војнику је увијек био ђубретарски најблаже речено. Било да је ријеч о држави, власти или народу.

Нажалост, да. Ово је тачно.

[мунгос]

Имао сам лично и срећу и несрећу да упознам људе који су били прави јунаци овога рата. Већина од њих нијесу више међу нама. То су људи о којима се у неким бољим земљама са неким бољим људима пишу књиге, снимају филмовима и дјеца уче у школама.
Нијесу то били ни Супермени ни Херкулеси, већ мали, обични људи, људи чија је душа и љубав била већа од оба ова Суперјунака.

Спасили су толико живота и платили најскупљу цијену. То је тако, и у рату и ван њега.

[Александар Србљанин]

О чему ти причаш? Већина људи који су се СТВАРНО борили крију то ко змија ноге. Ако си икад причао са неким ко је био, тај ће ти то рећи.

Однос Срба и Србије према војнику је увијек био ђубретарски најблаже речено. Било да је ријеч о држави, власти или народу.

Једини који су имали разумјевања за то су најближа фамилија и пријатељи, а за многе чак ни они.

Ако те занима више прочитај књиге Милисава Секулића, имаш у њима доста о томе. Поготово "Трагедије намењене забораву" и "Београд не броји погинуле (погинули у ратовима од 1990. до 1999. године)".

Није баш тако. Хвала Богу, ја сам скупио доста сведочанстава правих ратника из времена 1992-1995. Ако Бог да, биће објављени у две књиге.
Вуковаром се нисам бавио, али да сам тражио, вероватно бих и нашао неког ко је спреман да прича.
О односу српске државе према својим ратницима не можемо да говоримо, јер државу немамо још од 1915. Све након тога је нека врста окупационе управе. То никакве везе са Србијом нема.

[Романија]

Пријављено је уредништву форума да се на списку налази Ненад Крстић из Лесковца, који је погинуо као припадник хрватског ЗНГ. Има ли неко више информација о томе?

Спискове страдалих најдетаљније су обрадили муслимани из Босне па и наша браћа преко Дрине, док је ово за хрватско ратиште срамотно.

Не знам ни ко се бави овим питањем у Србији.

Не знам откуд ти то. Муслимани тврде да их је страдало око 100.000, а уствари то је број свих страдалих. Могу замислити какви су им спискови.
Осим ако мислиш само на војнике, знам да је Врс пописана одлично, а вјероватно и тзв Армија Бих.

[bipo ipo]

По мени култна фотографија рата у Крајини:

Ја сам је нашао али пише: Вуковар (Борово Село) 1992

S obzirom da je iza kukuruziste i nedovrsena cesta, okolina podsec na Mitnicu a kuca i takav tip gradnje je slican kucama koje su tamo zidane, mada nije iskljuceno da slika mozda nije nastala i u okolici Osijeka ako je suditi po prizoru sa slike. U svakom slucaju bilo bi lepo da se javi neko ko je bio vinovnik mesta i dogadjaja da potvrdi o cemu se radi.

[ЈВуО-КГ]

Kragujevac – Ratni heroj Aleksandar Saša Čančarević dobio je ulicu u rodnom Kragujevcu. Odluka je doneta četvrt veka nakon što je poginuo na ratištu u Vukovaru 1991. Reč je u uličici koja prolazi iznad najvišeg solitera u gradu „Ipsilon”, spajajući dve veće ulice, Daničićevu i Kopaoničku.

Inicijativu za imenovanje ulice po nastradalom mladiću pokrenuli su njegovi prijatelji iz naselja Erdoglija, a zahtev Skupštini grada formalno je uputila Mesna zajednica „21. oktobar”, u kojoj je živeo.

Saša je poginuo u trenutku kada je život tek bio pred njim. Imao je 26 godina. Bio je sin jedinac majke Zorice i oca Miodraga. Završio je Prvu gimnaziju, radio i studirao mašinstvo, bavio se sportom.

U akciju u kojoj je nastradao krenuo je na ličnu inicijativu, pominjući kako su svi njegovi preci bili učesnici srpskih ustanaka, balkanskih i svih potonjih ratova, seća se neposredni Čančarevićev starešina Marko Kovač.

Na uzavrelo vukovarsko ratište Saša je stigao neiskusan i neobučen za rizične ulične borbe. Poginuo je 15. novembra 1991, samo mesec dana nakon što je mobilisan. Prilikom postavljanja table, majka Zorica je rekla da odavno nema drugih želja, osim da nijedan sin više ne ode u rat i da ničiji roditelji više ne dožive njenu sudbinu.

http://www.politika.rs/sr/clanak/386816/...ancarevicu

[Nikola74]

Поздрав свима на форуму,
Веома бих ценио када би ми се јавио било ко од вас или ваших пријатеља који су били у дејствима у Вуковару, а ко је познавао водника Кривокућа Предрага. Предраг је мој рођени брат и волео бих да упознам борце који су били са њим током дејстава.