12-02-2017, 04:03 PM
![[Слика: blog-0967216001450722463.gif.7d9470fa0da...02ed1a.gif]](http://pouke.org/forum/uploads/monthly_2016_04/blog-0967216001450722463.gif.7d9470fa0dacd7213b3c0eb6d802ed1a.gif)
Текст који је пред Вама представља дијалог који је Борислав Пекић водио на BBC радију 17. јула 1989. године, са измишљеним енглеским саговорником.
Енглез: Као социјалисти, ви одбацујете капиталистички начин производње и приватну иницијативу?
Пекић: Не. Ми је хвалимо и пропагирамо.
Енглез: Допуштате је, дакле.
Пекић: А, не. Толико далеко не идемо, напротив, спречавамо је где год можемо.
Енглез: А зашто је онда пропагирате?
Пекић: По себи се разуме, зато што је боља.
Енглез: А како на тржиште и његове законе гледате?
Пекић: Веома повољно.
Енглез: Очекујем, онда, да сте тржиште увели.
Пекић: На срећу, нисмо.
Енглез: А зашто, ако на њега гледате повољно?
Пекић: Зато што би то било несоцијалистички.
Енглез: Опростите, шта је за вас социјалистички?
Пекић: То је јасно. Све што се благовремено не уводи, у чему се благовремено не успева, чега благовремено недостаје. Разумете ли?
Енглез: Не сасвим, али надам се да ћу благовремено разумети. А постоји ли код вас социјална неједнакост?
Пекић: Шта је то? Никад за то нисам чуо.
Енглез: То је стање у коме једни немају, а други имају.
Пекић: Тога нема. Можда има тога да они други немају а први имају, али тако нешто злоћесто да први немају, а они који су тек други имају, тога нема.
Енглез: Великих приватних добара нема?
Пекић: Наравно да нема. Велика добра су државна.
Енглез: И користи их само држава?
Пекић: Не. Углавном приватне особе.
Енглез: А шта држава користи?
Пекић: Приватнике, разуме се.
Енглез: Имају ли Југословени слободе?
Пекић: Све.
Енглез: И све их могу користити?
Пекић: Дабоме.
Енглез: Могу ли се и против државе удружити?
Пекић: А, то не могу.
Енглез: Али, и то је слобода.
Пекић: Није, господине. Удруживање против државе која је за слободу значи бити против слободе.
Енглез: Можете ли барем говорити против ње?
Пекић: Можете ако у томе налазите какво задовољство.
Енглез: Зар ви не налазите.
Пекић: Не налазим више.
Енглез: Стање је тако добро?
Пекић: Не. Влада је тако добра да игра улогу опозиције. Никаквих шанси нема да је у приговорима претекнем.
Енглез: Стање је тако рђаво?
Пекић: Напротив. Стање је стабилно.
Енглез: Није лоше?
Пекић: Лоше је али је стабилно.
Енглез: Стабилно лоше?
Пекић: Замолио сам за виски. (Он је донео и био је прави виски.)
Енглез: Ваша земља је многонационална?
Пекић: Да.
Енглез: Са много језика?
Пекић: Да.
Енглез: Различитих, претпостављам?
Пекић: Углавном истих или сличних.
Енглез: Који се исто или слично зову?
Пекић: Не. Различито се зову.
Енглез: Зашто?
Пекић: Да би се разликовали.
Енглез: Забога! Ако су то исти или слични језици не видим шта вас у споразумевању омета.
Пекић: Ништа.
Енглез: Да ли је то, ипак, зато што се не разумете?
Пекић: Не, господине, него што се исувише добро разумемо.
Енглез: Једна тако стабилна земља не потребује велику полицију?
Пекић: То је истина.
Енглез: И нема је, претпостављам?
Пекић: Има је.
Енглез: Чему, ако је већина за социјализам?
Пекић: Ко каже да јесте?
Енглез: Није, дакле?
Пекић: Јесте, али има и непријатља.
Енглез: Много?
Пекић: Мало. На прсте се даду избројати.
Енглез: И за тако мало непријатеља тако велика полиција?
Пекић: Непријатеља има мало, то је истина, али су велики непријатељи.
Енглез: И шта се с њима ради?
Пекић: Ништа.
Енглез: Они се не хапсе?
Пекић: Ни у једној земљи, господине, не можете баш тако хапсити чланове владајуће странке, поготову владе.
Енглез: Чекајте, молим вас. Ако непријатељи седе већ и у влади онда су они моћни?
Пекић: Нису, јер да јесу учинили би нешто, променили би нешто.
Енглез: На основу чега се онда зна да су непријатељи?
Пекић: На основу наше штампе.
Енглез: Илегалне? Антидржавне?
Пекић: Ма не. Државне. Она сматра да су нам главни непријатељи у влади.
Енглез: А где влада види непријатеља?
Пекић: У штампи, разуме се.
Енглез: У међувремену, где су они?
Пекић: Нигде, господине. Нема их. Како једна таква земља може имати непријатеље?!
Енглез: Разумем
(Попили смо још по једну чашу вискија.)
Енглез: Поставићу вам једно лично питање. Ви сте из Југославије?
Пекић: Јесам.
Енглез: Југословен, дакле?
Пекић: Не, Србин.
Енглез: Из Србије, дакле?
Пекић: Не, из Црне Горе.
Енглез: Одакле?
Пекић: Из Подгорице.
Енглез: Где је то?
Пекић: Нигде, господине.
Енглез: Како нигде, зар није у Црној Гори?
Пекић: Не, господине. Такво место не постоји.
Енглез: Па како сте се онда у њему родили?
Пекић: То се и ја питам, али сад је касно.
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
![[Слика: 05_08_Pekic2_zpse91febad.jpg?w=480&h=480&fit=clip]](http://rs98.pbsrc.com/albums/l275/ivamili/Citati/05_08_Pekic2_zpse91febad.jpg?w=480&h=480&fit=clip)
