[ПРОСВЕТАР]

Правилно видиш и оцјељујеш о стари учитељу, због таквих идеја и утицаја ти...бла...мораш љети да се ламаташ по којекаквим топлим морима и острвљу.....

Зими братеее, зими!

---

Правилно видиш и оцјељујеш о стари учитељу...трућ...ти као освједочени...стаљиниста...бла, бла, брља....

Стаљиниста?!

Не ја!

Ми јесмо освједочени БОНАПАРТИСТА!

А то ће рећи ПРИСТАЛИЦА КОНТРАРЕВОЛУЦИЈЕ, то јест Васкрса Државе и повратка на уску стазу коју су наши преци вековима пртили кроз њихов, а и наш, усиљени марш кроз историју!

Први БОНАПАРТИСТА је био наравно, БОНАПАРТА, други СТРАШНИ БРКА, а трећи...скромни Брат Доналд (ако га не убију)!

Паметном доста!

[Ултрадесничар]

Правилно видиш и оцјељујеш о стари учитељу, због таквих идеја и утицаја ти...бла...мораш љети да се ламаташ по којекаквим топлим морима и острвљу.....

Зими братеее, зими!

---

Правилно видиш и оцјељујеш о стари учитељу...трућ...ти као освједочени...стаљиниста...бла, бла, брља....

Стаљиниста?!

Не ја!

Ми јесмо освједочени БОНАПАРТИСТА!

А то ће рећи ПРИСТАЛИЦА КОНТРАРЕВОЛУЦИЈЕ, то јест Васкрса Државе и повратка на уску стазу коју су наши преци вековима пртили кроз њихов, а и наш, усиљени марш кроз историју!

Први БОНАПАРТИСТА је био наравно, БОНАПАРТА, други СТРАШНИ БРКА, а трећи...скромни Брат Доналд (ако га не убију)!

Паметном доста!

Може да се каже и суверениста.

[Шумадинац]

[Шумадинац]

[Громовник]

[Шумадинац]

[Шумадинац]

[Ултрадесничар]

Ноћи вештица у Србији

у ВЕСТИ ДАНА, Друштво 2. новембра 2017. 4 Коментара

Поштовани, поводом ваше сугестије да деца 31.10. у школу донесу реквизите којим би прослављали амерички сатанистички празник „ноћ вештица“ који директну везу има са нечистим силама и мртвим људима, овим путем вас обавештавам да ја као родитељ не дозвољавам да моје дете буде саучесник и скрнављењу православља и Светог Луке који се истог дана прославља као крсна слава.
Ми смо Светосавци и живимо у православној Србији и нисмо западна колонија која ће да потписује пакт са ђаволом, а ово што ви радите је дирекно повезивање са мрачним силама. Ма колико да вам делује смешно и забавно, ово нису ствари за игру.
Ми смо изражено религиозна породица и по Уставу ове земље имамо право да слободно исповедамо и чувамо веру својих предака, тако да је ваш предлог у директној супротности са нашим поимањем живота и правих вредности.
Ваш изговор не сме да буде да је то амерички празник и да су деца обавезна да по школском плану и програму показују наклоњеност нацији која нас је уништила, засула уранијомом и допринела да су наше клинике препуне болесних људи, жена и деце, баш због тих који упорно раде на сатанизацији ове мученичком крвљу натопљене земље.
Ово није Америка, ово је Србија. Моје дете нико не сме без моје дозволе да шминка нити облачи у костим вештице па макар ни у шали нити у игри која је понављам духовно опасна по душу деце и свих нас. Уколико ми дете будете казнили због неодобравања прославе вештица – сатане, обратићу се вишим инстанцама и заштитнику грађана.

С поштовањем, мајка Д.М. Београд.

http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/pi...c-vestica/

[Јеремија]

Ноћи вештица у Србији

у ВЕСТИ ДАНА, Друштво 2. новембра 2017. 4 Коментара

Поштовани, поводом ваше сугестије да деца 31.10. у школу донесу реквизите којим би прослављали амерички сатанистички празник „ноћ вештица“ који директну везу има са нечистим силама и мртвим људима, овим путем вас обавештавам да ја као родитељ не дозвољавам да моје дете буде саучесник и скрнављењу православља и Светог Луке који се истог дана прославља као крсна слава.
Ми смо Светосавци и живимо у православној Србији и нисмо западна колонија која ће да потписује пакт са ђаволом, а ово што ви радите је дирекно повезивање са мрачним силама. Ма колико да вам делује смешно и забавно, ово нису ствари за игру.
Ми смо изражено религиозна породица и по Уставу ове земље имамо право да слободно исповедамо и чувамо веру својих предака, тако да је ваш предлог у директној супротности са нашим поимањем живота и правих вредности.
Ваш изговор не сме да буде да је то амерички празник и да су деца обавезна да по школском плану и програму показују наклоњеност нацији која нас је уништила, засула уранијомом и допринела да су наше клинике препуне болесних људи, жена и деце, баш због тих који упорно раде на сатанизацији ове мученичком крвљу натопљене земље.
Ово није Америка, ово је Србија. Моје дете нико не сме без моје дозволе да шминка нити облачи у костим вештице па макар ни у шали нити у игри која је понављам духовно опасна по душу деце и свих нас. Уколико ми дете будете казнили због неодобравања прославе вештица – сатане, обратићу се вишим инстанцама и заштитнику грађана.

С поштовањем, мајка Д.М. Београд.

http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/pi...c-vestica/

Камо среће да су све србске мајке реаговале на овај начин. Нажалост, нису. Многе "србкиње" такмиче се чије ће дете бољи костим имати за тај накарадни протестантски "празник". не знам зашто али не могу да се отмем утиску како је "ноћ вештица" некако дошао са АВ који је заљубљен у протестанизам, посебно у Вебера.
Како год, родитељи би требали обратити пажњу на прославе где доминира енглески "happy birthday", а посебно дан заљубљених или ноћ вештица. Децу учити србским вредностима и србској традицији!

[Ултрадесничар]

Ноћи вештица у Србији

у ВЕСТИ ДАНА, Друштво 2. новембра 2017. 4 Коментара

Поштовани, поводом ваше сугестије да деца 31.10. у школу донесу реквизите којим би прослављали амерички сатанистички празник „ноћ вештица“ који директну везу има са нечистим силама и мртвим људима, овим путем вас обавештавам да ја као родитељ не дозвољавам да моје дете буде саучесник и скрнављењу православља и Светог Луке који се истог дана прославља као крсна слава.
Ми смо Светосавци и живимо у православној Србији и нисмо западна колонија која ће да потписује пакт са ђаволом, а ово што ви радите је дирекно повезивање са мрачним силама. Ма колико да вам делује смешно и забавно, ово нису ствари за игру.
Ми смо изражено религиозна породица и по Уставу ове земље имамо право да слободно исповедамо и чувамо веру својих предака, тако да је ваш предлог у директној супротности са нашим поимањем живота и правих вредности.
Ваш изговор не сме да буде да је то амерички празник и да су деца обавезна да по школском плану и програму показују наклоњеност нацији која нас је уништила, засула уранијомом и допринела да су наше клинике препуне болесних људи, жена и деце, баш због тих који упорно раде на сатанизацији ове мученичком крвљу натопљене земље.
Ово није Америка, ово је Србија. Моје дете нико не сме без моје дозволе да шминка нити облачи у костим вештице па макар ни у шали нити у игри која је понављам духовно опасна по душу деце и свих нас. Уколико ми дете будете казнили због неодобравања прославе вештица – сатане, обратићу се вишим инстанцама и заштитнику грађана.

С поштовањем, мајка Д.М. Београд.

http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/pi...c-vestica/

Камо среће да су све србске мајке реаговале на овај начин. Нажалост, нису. Многе "србкиње" такмиче се чије ће дете бољи костим имати за тај накарадни протестантски "празник". не знам зашто али не могу да се отмем утиску како је "ноћ вештица" некако дошао са АВ који је заљубљен у протестанизам, посебно у Вебера.
Како год, родитељи би требали обратити пажњу на прославе где доминира енглески "happy birthday", а посебно дан заљубљених или ноћ вештица. Децу учити србским вредностима и србској традицији!

Ипак Двери упозоравају на тихи улазак "Ноћи вештица" у основне школе.

http://rominfomedia.rs/dveri-upozoravaju...-leskovcu/

[Шумадинац]

[Шумадинац]

[Шумадинац]

.
РЕЛИГИЈА НАШЕГ ДОБА




Светозар Поштић

Аутор је професор славистике Универзитета у Вилнусу, Литванија.



Жеља за једнакошћу и правдом социјалиста, према томе, не може се упоредити са хришћанском тежњом ка једнакости и правди. Социјалистичка једнакост и правда су теоретске, апстрактне, уопштене. Оне води ка апсолутном обезвређивању људске јединке, ка ГУЛАГ-у. Либерални капитализам, са друге стране, пропагира „толеранцију“ и „политичку коректност“, и тиме подстиче мржњу према истинској религији, јер је она категорична у осуди греха



Очигледна је чињеница да су скоро сви најумнији и најгласнији светски антиглобалисти нека врста социјалиста или комуниста. Када се мало боље размисли о суштини опредељења једне и друге оријентације, та појава је апсурдна, јер битне разлике међу њима скоро да и не постоји. Глобалисти су против националних држава и за интернационализам, „толеранцију“ према мањинама и религијама, а исто то су и циљеви комуниста. Што је најважније, и једни и други су непоправљиви либерали.

Разочарани пљачком и неравноправношћу, многи интелектуалци су се окретали и још увек се окрећу ка марксизму. Пошто је идеологија негована у Совјетском Савезу и његовим сателитима пропала, они се окрећу прикривеном марксизму, доктрини са другачијом терминологијом али истим погледом на свет и истим циљевима. Ти интелектуалци не схватају да није капитализам крив што са савременим светом нешто није у реду. Капитализам и социјализам као идеологија две су стране исте медаље, јер обе постављају капитал или „средства за производњу“ на прво место. Оба величају материјализам, који нас је и удаљио од суштине и довео ту где смо. Због тога их треба назвати истим именом: нека то буде либерализам.


ДОСТОЈЕВСКИ О ПРОГРЕСИВНИМ СОЦИЈАЛНИМ ИДЕЈАМА

Осим што је део политичког и социјалног плана светске елите за овладавање светом, либерализам је резултат равнодушности према ближњем и начин да се прикрију сопствени греси. Либерализам тежи да смањи одговорност који сваки појединац има пред собом, другим људима и Богом, премештајући га на све и ни на ког посебно. Можда нигде та идеја није боље илустрована него у роману „Браћа Карамазови“ Фјодора Достојевског.

Када се приликом посете манастиру средовечна племкиња пожали старцу Зосими, руском монаху, о свом недостатку вере, он јој одговара да ће је стећи ако успе да овлада искреном љубављу ка ближњем. Она му тада исприча о својој повременој жељи да све остави и да се придружи сестрама милосрђа, али признаје забринутост да би то учинила само у очекивању плате у виду љубави и похвале. Отац Зосима јој тада исприча о разговору који је имао са једним ранијим посетиоцем.

„То је тачно тако као што ми је испричао, већ одавно додуше, један доктор“, приметио је старац. „Човек је већ био старији и несумњиво паметан. Говорио је исто тако отворено као ви, мало у шали, али жалосној шали; ја, каже, волим човечанство, али чудим се сам себи: што више волим човечанство уопште, то мање волим људе посебно, то јест одвојено, као засебна лица. У сновима сам често, каже, долазио до страсних помисли о служењу човечанству, и можда бих стварно пошао на крст за људе, ако би се то одједном некако захтевало, а опет нисам у стању два дана да проживим ни са ким у соби, о чему знам из искуства. Чим ми се неко приближи, његова личност почне да притиска моје самољубље и омета ми слободу. За један дан могу чак да замрзим најбољег човека: једног зато што дуго једе за столом, другог зато што има кијавицу и непрекидно шмрка. Ја, каже, постајем непријатељ људи чим ме се дотакну. Зато се увек тако догађало да што сам више мрзео људе засебно, то је ватренија постајала моја љубав према човечанству уопште.“

Ово је суптилна критика де-персонализованог социјалног покрета у Русији друге половине 20. века, који је и довео до катастрофалне револуције 35 година након пишчеве смрти. „Са великим увидом Достојевски је био у стању да види како је ова објективизована девалвација човека продрла у све поре савременог живота, и чак у саме темеље људског размишљања“, тврди Михаил Бахтин, руски философ 20. века. Достојевски оптужује „све представнике револуционарног демократског покрета и западног социјализма, сматрајући их изданком капиталистичког духа“, пише Бахтин.

Да, социјализам је изданак капиталистичког духа. Оба пројекта за државно и економско уређење резултат су посматрања другог бића као средства за остваривање својих циљева. У свом екстремном облику, они воде ка истребљењу човека. Питајте само Јевреје о фашизму и нацизму или потомке руског племства о лењинизму и стаљинизму. Исход те две идеологије су милиони опљачканих и убијених.


ЛИБЕРАЛИЗАМ И КОМУНИЗАМ КАО РЕЛИГИЈА

У жељи да пронађу себе и ослободе се немира и унутрашњег незадовољства, људи се приклањају разним теоријама и обећањима благостања на земљи. А оно што им је стварно потребно, оно што свако од нас на један или други начин прижељкује и тражи – то су слобода, унутрашњи мир и љубав. Те циљеве неће никакво материјално стање побољшати; њих само вера може остварити. Зато су либерализам и комунизам и преузели сва обележја вере. Када се дубље задре у све претпоставке и закључке ових идеологија, види се да они представљају религију која није много различита од праве религије.

У радикалној марксистичкој идеологији, рецимо, заповест „Поштуј оца и матер своју да ти буде добро и да дуго поживиш на земљи“ замењена је императивом „уништења старог света до темеља“. Уместо љубави према својој земљи, комунисти су имали девизу: „Радници немају домовину“. Заповест „Не пожели ништа што је туђе“ супротстављена је бољшевичким позивом на „потпуно уништење приватне својине“, то јест конфискацију целокупне имовине коју су појединац и његови преци деценијама стицали. Уместо заповести „Не кради“, они су неговали девизу: „Опљачкај опљачкано!“ Као замена за заповест „Не чини прељубе“, они су, следећи Марксов „Комунистички манифест“, желели да уведу „колективно поседовање жена“ и да укину „буржоаски“ породични морал. Уместо да чине добро, чувајући мир и ослањајући се на Бога, комунисти су пропагирали бескомпромисну борбу са непријатељима свог учења, „светску ватру“ рата до коначног тријумфа комунизма у целом свету, са јединим ослонцем на партију и њеног вођу, који су „ум, част и савест свих радника“.

Жеља за једнакошћу и правдом социјалиста, према томе, не може се упоредити са хришћанском тежњом ка једнакости и правди. Социјалистичка једнакост и правда су теоретске, апстрактне, уопштене. Оне води ка апсолутном обезвређивању људске јединке, ка ГУЛАГ-у. Неко може помислити да Маркс није имао у виду такву имплементацију својих идеја, али када се његов „Капитал“ анализира, одмах постаје јасно да другачије није могло бити. Маркс би сигурно био поносан на своје фанатичне следбенике, Лењина и Троцког.

Либерални капитализам, са друге стране, пропагира „толеранцију“ и „политичку коректност“, и тиме подстиче мржњу према истинској религији, јер је она категорична у осуди греха. У пропагирању закона тржишта као најважнијег закона, она стимулише морални и финансијски разврат. Једина слобода коју ова идеологија нуди је избор између више сличних производа. У својој новој књизи, „Либерализам као грађанска религија“, литвански политички философ Алвидас Јокубајтис објашњава да либерализам није само политичка философија или идеологија. То је вера која се све гласније исповеда и све мање трпи другачија убеђења. Либерализам је доктрина која је настала као одговор на хришћанство, и коју либерали већ два столећа неуспешно покушавају да прогурају као његову замену, тврди Јокубајтис.

Као вера у материјализам, комунизам је, дакле, само обратна страна капитализма и њеног крајњег исхода, индивидуализма. Први пропагира мржњу према буржоазији, а други мржњу према моралној искључивости и чистоти. Обе идеологије имају као главни циљ стварање земаљског царства. Жеља за слободом, којом се бави философија у последња два века, ипак није остварива споља. Једина права слобода је слобода од греха, а она се не остварује друштвеним и политичким уређењем. Слобода кроз револуцију или дозволу да се свако понаша како хоће код сваког појединца само продубљује немир и самољубље, па према томе и коначну пропаст.

Мир и љубав могу се остварити на само један начин: окретањем ка извору мира и љубави, а то је наш Творац који нам кроз своју Цркву пружа једину истинску једнакост и правду.

[Шумадинац]

.
ВЕЛИКИ ИНКВИЗИТОР





Наслов овог текста посуђен је из једног поглавља романа Браћа Карамазови од Фјодора Михаиловича Достојевског. Овај великан руске књижевности 19. вијека, поред истанчаног осјећаја за описивање ликова и приказивање животних прича и људских особина, у неким својим исписаним мислима открио је даровитост предсказивања будућности. Неке реченице из поглавља поменутог романа, невјероватно су прецизно описале догађаје који су се десили у Русији и Европи, а на жалост и српском народу у XX вијеку, и који се донекле и данас догаћају

Пише: Борис Радаковић



Навешћемо само двије реченице изречене кроз лик „Великог Инквизитора“, које нам описују сву видовитост Достојевског, а прије тога ћемо направити мали предговор да би знали о чему се ради. У поглављу Велики Инквизитор Иван Карамазов приповједа своме брату Аљоши поему коју је сам смислио. Радња се одвија у Севиљи у 16. Вијеку, времену инквизиције. На улицама Севиље појављује се Исус Христ чији је повратак предсказан и дуго очекиван. Христова појава изазива одушевљење међу народом, али стари инквизитор наређује стражарима да га ухапсе и спроведу у тамницу. У тамници се инквизитор обраћа Христу који сво вријеме шути и слуша његове ријечи.

Велики Инквизитор пита Христа зашто је морао поново долазити међу људе када он са осталим римским свештеницима и инквизоторима на челу са папом, шири и учвршћује вјеру међу људима. У једном моменту Инквизитор осуђује Христа због тога што је дао слободу воље људима и каже: „Али знај да су сад, и баш сад, ти људи више него икада увјерени да су потпуно слободни, а међутим, сами они донели су нам своју слободу и покорно је положили пред наше ноге.“

Двадесетих година прошлог вијека, руски човјек је, убјеђен да се бори за слободу, ту исту слободу баш као што то прича Велики Инквизитор, своју слободу покорно и добровољно положио пред ноге бољшевика. Након тога услиједио је грађански рат у Русији, одвођене милиона сумњивих у логоре по Сибиру, глад која је одњела милионе Руса, удаљавање од хришћанске духовности и руске традиције итд.

Фашисти у Италији и нацисти у Њемачкој су такође под паролом слободе и просперитета заробили италијански и њемачки народ које су гурнули у Други свијетски рат, и који су у име те имагинарне слободе починили страшне злочине и разарања.

Српски народ је бацио своју слободу пред ноге комунистима, ушавши у државну заједницу са онима који су прије тога извршили геноцид над њима у жељи да их потпуно затру. Због те слободе оличене у пароли „братства и јединства“ Срби су морали шутјети о злочинима те „браће“ над њима и нису смјели достојно да обиљеже и одају почаст својим невиним жртвама, нити су на споменицима смјели да испишу тачна имена својих џелата.

Потом су Европу и цијели Свијет окупирале „сексуалне слободе“, у којима су млади људи мислили да је слобода разврат и блуд, невидећи да су само робови владара из сјене, великих компанија, разних лобија, маркетиншких трикова, нарко картела, лудих научника који су измислили сиду и многе друге опаке болести. Своје достојанство бацили су пред ноге Вавилонске Блуднице, а умјесто да постану слободне и изграђене личности спустили су се на ниво звијери.

Данас прича о борби за „људска права“ служи да би се бомбардовале земље богате нафтом, гасом или неком другом сировином. Због слободе бачене пред ноге Инквизитора, у западној Европи све мање дјеце смије рећи да имам маму и тату, а најмрачније људске изопачености као што је инцест, проглашава се легаланим сексуалним избором. Људи који одлазе у цркву сматрају се назаднима и опаснима по систем, а омладина која викенде не проводи комирана испод шанка или на сплаву сматра се недруштвеном.

Ово су само неки од безброј примјера добровољног пада човјечанства у ропство, који се могу растумачити из ријечи Достојевсковог. Велики Инквизитор у наставку своје бесједе Христу, критикује га зашто очекује врлину од људи ако их није „нахранио“. У преводу то значи, како очекивати да људи стреме ка савршенству и уздизању у врлинама, ако им се ништа не понуди конкретно за њихов труд и напор? Односно, требаш нешто поклонити да би заузврат очекивао неки поклон.

„Нахраните нас па макар нас и заробили!“ узвикује Инквизитор Христу. Зар нису све велике тоталитарне идеологије, закључно са данашњом либералном демократијом, односно Новим добом, играле на ту карту? Људима су обећавале да ће их нахранити, односно збринути ако се подчине њиховим идеологијама и људи су спуштали и данас спуштају главу пред Великим Инквизитором.

Моћне и богате земље, пре свега Америка и државе западне Европе, односно елита која влада тим државама, кроз одржавање привидно високог стандарада својих грађана, или барем њихове већине, управља њима као да су у затвору само на суптилнији начин. Када дио тих грађана схвати о чему се ради и крене протестима да тражи своја права, Инквизитори тих земаља шаљу полицију и војску да их опомене ко је њихов хранитељ.

Међутим, када нека друга земља која идеолошки није подобна овим развијеним земљама, крене да сузбија демонстрације на улицама својих градова, онда је то примјена силе против људи који траже своја права.

Већина људи у тим развијеним западним земљама, нахрањеног тијела и заробљене душе, одобрава потезе својих влада и вјерује у све оно што им сервирају њихови медији. Због тога је могуће да неонацисти из Кијева, Лавова и других украјинских градова, за већину људи са запада представљају борце против руских фашиста или империјалиста из Новорусије. Због тога западни човјек вјерује да су запаљени цивили у Одеси ликвидирани руски терористи, а погинули исламисти у Сирији да су борци пали у борби против „тираније“.

„Нахраните нас па макар нас и заробили!“ одзвања и по српским земљама, док српски политичари и велики број српског народа усљед медијске пропаганде и прича о „меду и млијеку“склапа руке пред Европом у молитви да је прими у своју Унију. Мало ко се од проевропских активиста обазире на чињеницу да је та „Уједињена Европа“ три пута у двадесетом вијеку атаковала на Србе. Све је било исто или слично, једино су се разликовали облици тог европског уједињења.

Они се не осврћу на то да Европи требамо само због јефтине радне снаге, ресурса и тржишта, они су гладни и они хоће да робују. Али, није то ни нека велика глад, наша плодне њиве и фарме могу да прехране цијели српски народ а нас нема много. Ријеч је о проклетој глади за парама, моћи, глади за ропством наших неосвешћених елита.

Зауставите корупцију у српским земљама, поставите школоване и спососбне људе на важна управна мјеста, умјесто данашњих функционера са купљеним дипломама, школујте раднике и одвикните их од лоших навика као што су љеност и атљавост, и за коју годину ето просперитета и лагоднијег живота.

Истина има међу нама и она друга страна али се она слабо чује. Та друга страна је више заокупљена око тога ко ће бити највећи војвода српског народа, него око тога како да се све националне снаге уједине, поставе себи циљеве и задатке и раде на остварењу истих.

Свијет живи у Новом добу, односну у времену Великог Инквизитора. У последњих стотину година човјек је доживио велике напретке у технологији, медицини, квалитету живота и слично, али исто тако и бездан духовни пад. Питамо се како би се човјечанство данас понело да Христ сиђе на земљу? Да ли би га модерно човјечанство, баш као и Велики Инквизитор из романа питало:

„Што си сад долазио да нам сметаш?“