07-03-2017, 06:24 PM
SRPSKA KOLONIJA NA KARIBIMA Domaća rakija, kiseli kupus i pečeno prase pod suncem Dominikane
Pečemo mi i rakiju i kiselimo kupus, obrćemo prase za svaki Božić i nikad nismo zaboravili odakle dolazimo.
- Ali želim da vidim da na ovom divnom rajskom ostrvu bude naša crkva, gde mi pravoslavni Srbi možemo da dovedemo decu, krstimo ih, pričestimo i družimo se sa ostalima.
Ovako priča za "Blic" Rastko Stanković, koji već 17 godina živi i radi u Dominikanskoj Republici.
On je samo jedan od Srba pravoslavaca koji u u Dominikanskoj Republici žive već dvadeset i više godina. Zanimljivo je da se Dominikanski simfonijski orkestar u Santo Domingu sastoji od većeg broja uglednih Srba koji su profesionalni muzičari. Ostali su uglavnom stručnjaci iz raznih oblasti, informatike i kompjuterskih sistema, trgovci nekretninama, menadžeri hotela i spa centara i organizatori poslova.
- Mi nismo otišli iz Srbije trbuhom za kruhom, već prosto jer smo hteli da se klonimo one svakodnevice, jedno te isto svakog dana. Veći broj nas je došao posle onog čuvenog 5. oktobra. To je uglavnom generacija rođena od 1970. naovamo. Umeli smo fino da radimo, što nam je i dalo brzo dobar položaj u društvu i postali smo veoma cenjeni u oblastima u kojima radimo. Iako sve imamo ovde, oseća se nedostatak pravoslavlja i te pravoslavne kulture koja se u otadžbini sačuvala - priča za "Blic" informatičar Rastko Stanković.
Međutim, ove godine su se u Dominikani pojavili pravoslavni sveštenici. Otac Evstatije Azdejković je stigao u pratnji oca Emanuela iz Venecuele kako bi obišli Srbe. Naš sagovornik ih je sačekao na aerodromu i s njima obišao Srbe.
- Na Svetog Simeona Mirotočivog služili smo liturgiju u dvorištu naše zemljakinje jer nismo imali gde osim ispod te strehe, pošto nemamo crkvu. Ali najbitnije je bilo da smo služili svetu liturgiju i da smo se pričestili. Imali smo i slavski kolač i dobili smo blagoslov za ovaj post pred Vaskrs - objasnio nam je Rastko, napominjući da su sveštenici iz Venecuele, gde nije sjajna situacija, kupili karte preko veze kako bi došli u Dominikanu.
Arhimandrit Evstatije im je tada rekao, kada je video u kojem broju su došli, da po pojedinim mestima u Srbiji i Crnoj Gori ne bude ni toliko ljudi i da moraju da traže od mitropolita Amfilohija da se malo više potrudi oko kupovine lokacije i izgradnje crkve.
Iako je slavski kolač presečen na plaži, i u tom nekom egzotičnom duhu gledajući iz perspektive naših u Srbiji moglo bi se zaključiti da Srbi iz Dominikanske Republike žele da na sve načine ne zaborave svoje poreklo. Otuda i pečenje prasića, rakije, pa čak i kiseljenje kupusa.
Osveštali lokale
Koliko je bilo bitno što su se pravoslavni sveštenici pojavili u Dominikani pokazuje činjenica da su naši ljudi koji žive u mešovitim porodicama tražili od njih da im osveštaju lokale, a čak su hteli i da ih voze 450 kilometara kako bi u bolnici obišli njihovog zemljaka koji je imao tešku saobraćajnu nezgodu.
http://www.blic.rs/vesti/srbija/srpska-k...em/h6xr7e4
Pečemo mi i rakiju i kiselimo kupus, obrćemo prase za svaki Božić i nikad nismo zaboravili odakle dolazimo.
- Ali želim da vidim da na ovom divnom rajskom ostrvu bude naša crkva, gde mi pravoslavni Srbi možemo da dovedemo decu, krstimo ih, pričestimo i družimo se sa ostalima.
Ovako priča za "Blic" Rastko Stanković, koji već 17 godina živi i radi u Dominikanskoj Republici.
On je samo jedan od Srba pravoslavaca koji u u Dominikanskoj Republici žive već dvadeset i više godina. Zanimljivo je da se Dominikanski simfonijski orkestar u Santo Domingu sastoji od većeg broja uglednih Srba koji su profesionalni muzičari. Ostali su uglavnom stručnjaci iz raznih oblasti, informatike i kompjuterskih sistema, trgovci nekretninama, menadžeri hotela i spa centara i organizatori poslova.
- Mi nismo otišli iz Srbije trbuhom za kruhom, već prosto jer smo hteli da se klonimo one svakodnevice, jedno te isto svakog dana. Veći broj nas je došao posle onog čuvenog 5. oktobra. To je uglavnom generacija rođena od 1970. naovamo. Umeli smo fino da radimo, što nam je i dalo brzo dobar položaj u društvu i postali smo veoma cenjeni u oblastima u kojima radimo. Iako sve imamo ovde, oseća se nedostatak pravoslavlja i te pravoslavne kulture koja se u otadžbini sačuvala - priča za "Blic" informatičar Rastko Stanković.
Međutim, ove godine su se u Dominikani pojavili pravoslavni sveštenici. Otac Evstatije Azdejković je stigao u pratnji oca Emanuela iz Venecuele kako bi obišli Srbe. Naš sagovornik ih je sačekao na aerodromu i s njima obišao Srbe.
- Na Svetog Simeona Mirotočivog služili smo liturgiju u dvorištu naše zemljakinje jer nismo imali gde osim ispod te strehe, pošto nemamo crkvu. Ali najbitnije je bilo da smo služili svetu liturgiju i da smo se pričestili. Imali smo i slavski kolač i dobili smo blagoslov za ovaj post pred Vaskrs - objasnio nam je Rastko, napominjući da su sveštenici iz Venecuele, gde nije sjajna situacija, kupili karte preko veze kako bi došli u Dominikanu.
Arhimandrit Evstatije im je tada rekao, kada je video u kojem broju su došli, da po pojedinim mestima u Srbiji i Crnoj Gori ne bude ni toliko ljudi i da moraju da traže od mitropolita Amfilohija da se malo više potrudi oko kupovine lokacije i izgradnje crkve.
Iako je slavski kolač presečen na plaži, i u tom nekom egzotičnom duhu gledajući iz perspektive naših u Srbiji moglo bi se zaključiti da Srbi iz Dominikanske Republike žele da na sve načine ne zaborave svoje poreklo. Otuda i pečenje prasića, rakije, pa čak i kiseljenje kupusa.
Osveštali lokale
Koliko je bilo bitno što su se pravoslavni sveštenici pojavili u Dominikani pokazuje činjenica da su naši ljudi koji žive u mešovitim porodicama tražili od njih da im osveštaju lokale, a čak su hteli i da ih voze 450 kilometara kako bi u bolnici obišli njihovog zemljaka koji je imao tešku saobraćajnu nezgodu.
http://www.blic.rs/vesti/srbija/srpska-k...em/h6xr7e4
Јосип Броз-Амброз Тито! ДА, ТО ЈЕ БИО ПЕГАВИ ТРБАТИ, ФАРБАНИ ПА КОЛМОВАНИ, У МИДЕРЕ УТЕГНУТИ АУСТРО-УГАРСКИ ЦУГСФИРЕР, ТРОСТРУКИ ШПИЛЕ И МАЂАРСКИ ЧИВА, ЈОСИП БРОЗ-АМБРОЗ ТИТО, СРБОУБИЦА ПРВИ ДО ПАВЕЛИЋА!!!
ПРОСВЕТАР.
