[Милослав Самарџић]

Још једном се показало да многи и даље не знају којим писмом заправо пишу. Они користе само термин ”латиница”, док је на мала врата почео да се провлачи и термин SR latinica. Тако нешто, међутим, не постоји. Историјски, као и према важећем уставу, службено писмо у Србији је српска ћирилица. Ни у једном члану устава, нити у неком закону, не помиње се SR latinica. Сви који јавно пишу и објављују на хрватском писму крше закон
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ


Линк ка првом делу чланка:
https://www.pogledi.rs/zasto-srbi-pisu-h...28754.html

[Ђуро]

Само мала исправка на текст. Наиме, по уставу из 1974. у СР Хрватској је био званични хрватски књижевни језик. То значи да је тад у СФРЈ било 4 званична језика: словеначки, хрватски књижевни, српскохрватски/хрватскосрпски и македонски. Што ће рећи да Хрватска није 1992. одустала од српскохрватског него 1974.

[Милослав Самарџић]

Зашто Срби пишу хрватским писмом? (3. део)
Сваки језик користи једно писмо. Када се користе два писма, то је увек привремено. И стање у Србији и Републици Српској је само привремено: у догледној будућности једно од два писма престаће да се користи – или српска ћирилица, или хрватска латиница.
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

https://www.pogledi.rs/zasto-srbi-pisu-h...28964.html

[Коле Којот]

Један народ, једна држава, један вођа, један језик, један дијалкет, једно писмо...
Једноумље.

[Mekenzi]

Један народ, једна држава, један вођа, један језик, један дијалкет, једно писмо...
Једноумље.

[Митић]

ЗАШТО СРБИ ПИШУ ХРВАТСКИМ ПИСМОМ – 2. део: И милом и силом

https://snd-us.com/%d0%b7%d0%b0%d1%88%d1...%b5%d0%be/

[Mstimir]

Najpre treba razgraničiti neke stvari...

Konstantin, u monaštvu Kiril, je kreator glagoljice, a njegov učenik Kliment je kreator „ćirilice”. Umesto da srpsko pismo nosi naziv „klimentovica”, nosi naziv po nekome, ko nema nikakve veze sa njom. Srpska istorija se ogrešila o sv. Klimenta.

Vuku S. Karadžiću se pripisuje da je kreator „ćiriličnih” slova „ћ”, „ђ”, „љ”, „њ”, „j”, „џ” i „х”. Istina je zapravo da je kreator slova „љ” i „њ”. „ћ” i „ђ” je kreirao Pavle Solarić. „х” je postojalo i mnogo pre Vuka Karadžića. Latinično „j” ima svoj ekvivalent u „crkvenoslavenskom” slovu „ȋ”. „џ” je iz vlaške azbuke.
Vuk S. Karadžić je učinio jednu lošu stvar u svojoj reformi azbuke. Preuzeo je iz latinice slovo „j”. To iskustvo iz istorije, srpskom narodu uopšte nije trebalo, jer srpski narod je imao svoje slovo „j”, iz „crkvenoslovenske” azbuke. Veliko se piše „I”, a malo „ȋ”.

Ukratko, sledi zaključak da srpski narod još nije raščistio sa nekim svojim mitovima iz istorije i još uvek je podložan manipulacijama.