Владика Јоаникије у Пећкој патријаршији: Српски народ гдје год се налазио у своме срцу носи КиМ
Владика Јоаникије у Пећкој патријаршији: Српски народ гдје год се налазио у своме срцу носи КиМ
Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије са свештенством и монаштвом епархија рашко-призренске и будимљанско-никшићке служио је јутрос, 16. октобра, на празник Светог Пајсија (Јањевца) патријарха српског Свету архијерејску литургију у Пећкој патријаршији.
У литургијској бесједи Преосвећени владика Јоаникије је подсјетио на житије овог дивног угодника Божијег кога данас прослављамо, чиј култ је нажалост због тешких искушења и страдања кроз која је пролазила наша Црква и народ био запостављен. Он је казао да се у ово наше вријеме, када се боримо да очувамо наше светиње и домове на КиМ, као и свјест шта Косово и Метохија значи за све нас, пројавила светост Патријарха Пајсија и обасјала нас новом снагом и љепотом, као и других светих са КиМ – Свети Василије Пекар, Свети Григорије и Света мученица Босиљка:
„Нови свети јављају се да нас оснаже, саберу. А ми који долазимо у Пећку патријаршију, Високе Дечане, Грачаницу, Љевишку, Призрен, Девич, сабирамо се као на своје огњиште са кога сви потичемо.“
Владика је нагласио да се варнице са тога огњишта далеко распростиру на српски народ који се раселио и ван своје отаџбине, али који свуда са собом, у своме срцу, носи КиМ и његове светиње. Гдје год се налазили, истакао је Преосвећени Епископ Јоаникије, сви заправо имамо једну исту мисао, жељу, молитву: да се сабирамо око наших светиња, око духовног огњишта – Пећке патријаршије и осталих светиња на КиМ.
„Нека нас молитве Светога патријарха Пајсија и нових Светих косовско-метохијских Божијих угодника и мученика укријепе и оснаже. Овој Светој обитељи нека Бог да небеску заштиту. Молитвама Светих патријараха и архиепископа пећких, нашој мати игуманијји Харитини и сестрама нека да Господ снаге да носе свој крст“, бесједио је владика Јоаникије.
Даље је казао да су и раније била тешка времена и страдања, али да наду и вјеру нијесмо никада изгубили, него сараспињући се са Христом и доживљавајући Његова страдања у своме животу, увијек смо се надали бољитку:
„Увијек смо се надали да ће нас свјетлост и слава Васкрсења Христовога обасјати. Та вјера је наш извор духовне снаге да не поклекнемо и не посустанемо, угледајући се на Светога патријарха Пајсија који је носио свој крст смирено са дубоком вјером, трудећи се даноноћно за славу Божију, уздишући повремено: Авај, авај мени грешноме!“
И тада је овај Божији угодник исповједао своје гријехе, а милост Божија га је стално кријепила, рекао је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије и позвао све да се угледамо Светога патријарха Пајсија Јањевца:
„Велика личност равноапостолна, подобан Светоме Сави и Светоме Арсенију и Светоме Никодиму. Један од велики духовних отаца нашега рода. Нека Господ његовим молитвама све нас укријепи и оснажи и сабере у дом Свој, и сада и у вијек и у вјекове вјекова, амин!“
На крају Литургије владика је благосиљао славске приносе, честититајући празник сабранима и јеромонаху Пајсију (Ђерковићу) имендан.
Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је у навечерје празника Светог Пајсија празнично бденије у древном сједишту српских архиепископа.
Његовом преосвештенству су саслуживали протојереј Ненад Нашпалић, парох гораждевачки, јереј Драган Радовановић, парох пећки, сабраћа манастира Ђурђеви Ступови протосинђел Евстатије (Драгојевић), јеромонах Пајсије (Ђерковић) и јерођакон Евтихије (Кецман).
Бденије су јединственим благодатним појањем, које се може чути само под сводовима Пећаршије, улепшале сестре манастира које украшавају свету Српску цркву јуначким сведочењем истине Христове и подвижничким животом.
Верници су имали прилику да приликом узимања петохљебнице приме благослов поклањајући се и целивајући часну главу Светог Пајсија која се чува у саборној манастирској Цркви Светих Апостола.
Патријарх српски Пајсије Јањевац (рођен око 1542. године у Јањеву – упокојио се 2. новембра 1647. године у Пећи) био је архиепископ пећки и патријарх српски од 1614. до 1647. године. Од 2017. године Српска православна црква га прославља као светитеља. Датум његовог празновања је 3/16. октобар.
СВЕ СЕ МОЖЕ УЗ ПОМОЗИ БОЖЕ ☦
Он и Владика Атанасије су се потпуно погубили, надамо се да није из рачуна него из глупости и да неће отићи у Никеју у недељу. Само да додамо да је и Владимир Владимировић одликова Вућчића тако да би за Мтрп Амфилохија боље било да ћути него да прави раскол. 
