30-04-2017, 11:39 AM
-Ко си ти младићу?
-Ја сам пецарош.
-Како ти је име ?
-Ђорђе пецарош,фишер.
-O,ти си Џорџ Фишер.
Ово је дијалог који је вођен 1815. у Филаделфији између Ђорђа Шагића и локалног полицајца који га је уписао у полицијску бележницу као Џорџа Фишера.
Било је Срба на америчком континенту и пре Ђорђа Шагића, али је он заведен као први наш сународник у овој далекој земљи. Званично регистрован код имиграционих власти,први српски досељеник стигао је у Америку бродом Делавер из немачке луке Хановер до Филаделфије у септембру 1815.
Рођен је у Аустроугарској 30.априла 1795. у породици досељеника из Србије,који су у околину Будимпеште дошли у таласу велике сеобе Срба под притиском Турака. Шагићева фамилија се из Србије доселила у древни град Шехешфехервар,место крунисања мађарских краљева. Срби су овај град називали Стони Београд. Након смрти оца, Ђорђе одлази у Сремске Карловце,центар Српске Православне Цркве,где похађа гимназију и стиче класично образовање.Намера породице Шагић је била да се Ђорђе школује за свештеника.Учио је у Сремским Карловцима веронауку,немачки,грчки и латински језик.Са осамнаест година Ђорђе напушта школу и прелази у Србију 1813. године где се прикључује Карађорђу и устаницима у борби против Турака.
Након пораза који су српски устаници претрпели,Шагић бежи у Аустрију.Провео је две године лутајући на дунавским лађама као трговац да би се 1815. године у Хамбургу укрцао на брод за Филаделфију.
Ђорђе се укрцао као откупљеник јер није имао новац за карту.У то време, капетан брода је практиковао да уколико има слободних места на броду пушта и оне који немају новца за карту , с тим да кад би стигао на одредиште могао такве путнике да прода онима којима су потребни радници и који су спремни да капетану брода плате карту за њих. Непосредно пре искрцавања капетан брода је шчепао Шагића са намером да за њега, по пристајању, тражи откуп од оних који су спремни да плате карту за овакве путнике. Шагић је са још двојицом успео да побегне са брода тј. да скочи у воду пре пристајања брода у луку и придружио се рибарима који су пецали на обалама Филаделфије. Након тога пришао му је полицајац који га је легитимисао.
Неко време Ђорђе Шагић је радио по Филаделфији и Њу Орлеансу. Био је леп човек и велики заводник.Из Европе је дошао са одличним знањем четири светска језика па му ни енглески није представљао проблем. Чим је стигао оженио се Елизабетом Дејвис из Мисисипија и населио се код њених родитеља.Имао је три сина али је најпознатији био Хирам Фишер са којим је Ђорђе у време златне грознице ископао две бисаге злата у Калифорнији. Од Елизабет Дејвис развео се 1839. године.
Аавантуриста у души,планирао је да иде у Тексас са експедицијом Џејмса Лонга,што му се и остварило. Тексас је тада припадао Мексику и Шагић није ни слутио да ће тамо остати пуних 20 година.
"Наиме, када је мој чукундеда Шагић 1829. године постао мексички држављанин,као образован човек, склон бизнису,уговорио је посао око насељавања 500 америчких породица на земљу у Тексасу, која је раније припадала Хајдену Едвардсу.Наредне 1830. именован је за директора луке Галвестон.Крајем године постао је секретар града Сан Фелипе.", приповедао је касније Шагићев чукунунук Лари Малете из Хјустона,који и данас чува породичне успомене на деду.
У Мексику је Шагић био и директор царине у Галвестону,затим цариник у Матаморосу,ратни комесар,власник штампарије и књижаре и уредник.До 1835. издавао је на шпанском језику недељни лист Merkurio Del Puerto de Matamoros у Матаморосу.Тај недељник је био сувише либералан за мексичке званичнике,те је проузроковао његову селидбу и одлазак из Мексика. У октобру 1835. Шагић се већ налазио у Њу Орлеансу као секретар Хосеа Мексије са којим је организовао покрет против централистичке владе.Како тај бунт није успео, Шагић се запослио као генерални комесар и секретар експедиције за Тампико.
Како показују документа која се налазе у Националном музеју у Хјустону , Шагић је активно учествовао у успостављању независности државе Тексас 1836. године. Напустио је Мексико и у главном граду нове америчке државе афирмисао се као трговац и адвокат. Има докумената који показују да је Шагић 1840. године био члан градског одбора Хјустона а 1843. је радио као мајор у милицији Тексаса.
У међувремену се у луци Порт Галвестон оженио други пут, госпођом Пејџ.Венчање је обављено 20.јула 1840. године.
Ђорђе је био учесник рата између Америке и Мексика од 1846. до 1848. године. У музеју у Хјустону сачувана је преписка између Џорџа Фишера са америчким политичарима око статуса Тексаса.Колико је Ђорђе Шагић био уважена личност у Тексасу говори и чињеница да се и дан данас чува његов велики портрет и да је изложен у Националном музеју у Хјустону.
"Жељан авантура и нових открића,Шагић је 1849. са најстаријим сином Хирамом Фишером који је тада имао 28 година,кренуо у Калифорнију јер је и њега захватила златна грозница.У то време у Калифорнији је постојало [i]удружење српских копача злата,који су се организовали како би сачували своје благо.После само годину дана,због бизниса и својих тајних послова, сели се у Панаму.Његов први син Хирам 1851. враћа се мајци у Мисисипи са бисагама злата."[/i], сведочи Шагићев чукунунук Лари Малете.
Како се у међувремену и трећи пут оженио са Мери Каролајн Флеминг 1848. године, три године касније се враћа са породицом у Сан Франциско.Захваљујући познавању Мексиканаца и шпанског језика,постао је секретар Земљишне комисије за Калифорнију.За време његовог рада у овој комисији,до 1856. решено је око 800 случајева деобе преко 12 милиона јутара земље. У Сан Франциску, Шагић је једно време био и судија за вешање јер је изрицао оштре казне необузданим каубојима,ранчерима и коњокрадицама.
Потом је био извештач у Америчком грађанском рату, од 12. априла 1861. до 26. априла 1865. године.
"Као представник калифорнијских власти у Сан Франциску,Шагић није заборављао своје порекло и свој народ. Средином 19. века када су Срби почели да подижу своју прву цркву у Џексону,Шагић им се придружио и помогао да оснују малу,али брзо растућу колонију српских досељеника у Калифорнији.Ова заједница окупљала је Србе и значајан број Хрвата,углавном из Далмације.Себе су називали Slavonians.Када је неколико православних хришћана 1864. у Сан Франциску основало Грчко-руско-славонску источну православну источну цркву као добротворно друштво, у коме су Срби чинили већину,Шагић је постао њихов истакнути члан и близак сарадник Себастијана Дабовића,мисионара Руске цркве и основача Српске цркве у Америци. Шагић је био и први председник Руског и пансловенског добротворног друштва основаног у Сан Франциску 1857. године и члан Друштва православаца.
Прва организација "Илирских Славјана" односно бокељских и далматинских досељеника у Америци било је Илирско-славјанско потпорно друштво,формирано 1859. у Сан Франциску.Друштво је деловало као осигуравајућа компанија, у којој су Срби улагали новац у заједничку касу, за пензије или неопходну помоћ у тешким данима исељеништва.Покретањем српских новина Славјан у Сан Франциску, уредник Ђорђе Шагић покушао је да информише ондашњи амерички свет о проблемима православних Срба и Грка на Балкану, под турским освајачем.
Срби, Руси и Грци окупљали су се у Грчко-руско-славјанској парохији од 1864. године,а потом и у заједничком Руско-српском потпорном друштву Сан Франциска.Активисти у парохији били су Никола Дабовић,Лука Зеновић,Саво Мартиновић док су у осигуравајућем друштву били Ђорђе Шагић и Никола Грегорић.Њихово гласило Славјан је 1871. излазило на српском, руском и грчком језику. У знак захвалности због његове подршке борби за независност Грчке,краљ Ђорђе први је 1870. именовао Шагића за првог грчког конзула у Калифорнији.
Интересовање Американаца за овог необичног Србина,којег знају само под именом Џорџ Фишер,расте последњих година јер је Шагић идентификован као значајна историјска личност.Наиме, историчар Џон Ливингстон је Фишера препознао не само као учесника револуција у Мексику и Тексасу средином 19. века већ и као аутора Мемоара,који представљају зачетак авантуристичке прозе у САД.
Када је Ливингстон 1853. године писао прву књигу о знаменитим Американцима,међу 200 најугледнијих личности уврстио је и Шагића тј. Фишера.Тако је у књизи Portraits of Eminent Americans Now Living,остало записано "Џорџ Фишер је најбољи живи лингвист,будући да зна 18 језика.Говори течно српски, мађарски, немачки, грчки,енглески,шпански,португалски, француски и италијански,а познаје многе друге језике као што су латински,руски, пољски,чешки,словачки,моравски, хрватски,далматински, црногорски и друге." наравно, овде се ради о мање од 18 језика али Ливингстон није знао да су српски, хрватски, црногорски, далматински заправо један те исти језик.
Треба споменути да Чешка као држава званично сматра да је Џорџ Фишер (према њима Јиржи Рибар
), био први Чех у Америци. Званични Праг је у Америци и Чешкој подигао и споменике Шагићу као свом Амеру.Сличне тезе износе и Аустрија и Мађарска.Јер је наведени био житељ великог европског царства. Какво царство такав и морал у њихових полуписмених историчара који својатају Шагића.
Само Србија никада званично ништа није рекла о овом првом српском досељенику.
Ђорђе Шагић/Џорџ Фишер је умро 11. јуна 1873. године у Сан Франциску.Тог дана су заставе на свим конзулатима биле спуштене на пола копља.Уз велику погребну пратњу сахрањен је на гробљу Laurel Hill,поред четврте супруге Каролин Х. Фишер. Када је земљотрес 1904. године погодио Сан Франциско,то гробље је потонуло а споменици поломљени.Зато је гробље премештено,а посмртни остаци Џорџа и Каролине Фишер су 1946. премештени у Меморијални парк.На том гробљу је подигнут споменик првим досељеницима и пионирима Калифорније на коме се налази и име Џорџа Фишера.
Већина Шагићевих потомака данас живи у Хјустону,Сан Франциску,Вашингтону, Њу Орлеансу и Њујорку.
-Ја сам пецарош.
-Како ти је име ?
-Ђорђе пецарош,фишер.
-O,ти си Џорџ Фишер.
Ово је дијалог који је вођен 1815. у Филаделфији између Ђорђа Шагића и локалног полицајца који га је уписао у полицијску бележницу као Џорџа Фишера.
Било је Срба на америчком континенту и пре Ђорђа Шагића, али је он заведен као први наш сународник у овој далекој земљи. Званично регистрован код имиграционих власти,први српски досељеник стигао је у Америку бродом Делавер из немачке луке Хановер до Филаделфије у септембру 1815.
Рођен је у Аустроугарској 30.априла 1795. у породици досељеника из Србије,који су у околину Будимпеште дошли у таласу велике сеобе Срба под притиском Турака. Шагићева фамилија се из Србије доселила у древни град Шехешфехервар,место крунисања мађарских краљева. Срби су овај град називали Стони Београд. Након смрти оца, Ђорђе одлази у Сремске Карловце,центар Српске Православне Цркве,где похађа гимназију и стиче класично образовање.Намера породице Шагић је била да се Ђорђе школује за свештеника.Учио је у Сремским Карловцима веронауку,немачки,грчки и латински језик.Са осамнаест година Ђорђе напушта школу и прелази у Србију 1813. године где се прикључује Карађорђу и устаницима у борби против Турака.
Након пораза који су српски устаници претрпели,Шагић бежи у Аустрију.Провео је две године лутајући на дунавским лађама као трговац да би се 1815. године у Хамбургу укрцао на брод за Филаделфију.
Ђорђе се укрцао као откупљеник јер није имао новац за карту.У то време, капетан брода је практиковао да уколико има слободних места на броду пушта и оне који немају новца за карту , с тим да кад би стигао на одредиште могао такве путнике да прода онима којима су потребни радници и који су спремни да капетану брода плате карту за њих. Непосредно пре искрцавања капетан брода је шчепао Шагића са намером да за њега, по пристајању, тражи откуп од оних који су спремни да плате карту за овакве путнике. Шагић је са још двојицом успео да побегне са брода тј. да скочи у воду пре пристајања брода у луку и придружио се рибарима који су пецали на обалама Филаделфије. Након тога пришао му је полицајац који га је легитимисао.
Неко време Ђорђе Шагић је радио по Филаделфији и Њу Орлеансу. Био је леп човек и велики заводник.Из Европе је дошао са одличним знањем четири светска језика па му ни енглески није представљао проблем. Чим је стигао оженио се Елизабетом Дејвис из Мисисипија и населио се код њених родитеља.Имао је три сина али је најпознатији био Хирам Фишер са којим је Ђорђе у време златне грознице ископао две бисаге злата у Калифорнији. Од Елизабет Дејвис развео се 1839. године.
Аавантуриста у души,планирао је да иде у Тексас са експедицијом Џејмса Лонга,што му се и остварило. Тексас је тада припадао Мексику и Шагић није ни слутио да ће тамо остати пуних 20 година.
"Наиме, када је мој чукундеда Шагић 1829. године постао мексички држављанин,као образован човек, склон бизнису,уговорио је посао око насељавања 500 америчких породица на земљу у Тексасу, која је раније припадала Хајдену Едвардсу.Наредне 1830. именован је за директора луке Галвестон.Крајем године постао је секретар града Сан Фелипе.", приповедао је касније Шагићев чукунунук Лари Малете из Хјустона,који и данас чува породичне успомене на деду.
У Мексику је Шагић био и директор царине у Галвестону,затим цариник у Матаморосу,ратни комесар,власник штампарије и књижаре и уредник.До 1835. издавао је на шпанском језику недељни лист Merkurio Del Puerto de Matamoros у Матаморосу.Тај недељник је био сувише либералан за мексичке званичнике,те је проузроковао његову селидбу и одлазак из Мексика. У октобру 1835. Шагић се већ налазио у Њу Орлеансу као секретар Хосеа Мексије са којим је организовао покрет против централистичке владе.Како тај бунт није успео, Шагић се запослио као генерални комесар и секретар експедиције за Тампико.
Како показују документа која се налазе у Националном музеју у Хјустону , Шагић је активно учествовао у успостављању независности државе Тексас 1836. године. Напустио је Мексико и у главном граду нове америчке државе афирмисао се као трговац и адвокат. Има докумената који показују да је Шагић 1840. године био члан градског одбора Хјустона а 1843. је радио као мајор у милицији Тексаса.
У међувремену се у луци Порт Галвестон оженио други пут, госпођом Пејџ.Венчање је обављено 20.јула 1840. године.
Ђорђе је био учесник рата између Америке и Мексика од 1846. до 1848. године. У музеју у Хјустону сачувана је преписка између Џорџа Фишера са америчким политичарима око статуса Тексаса.Колико је Ђорђе Шагић био уважена личност у Тексасу говори и чињеница да се и дан данас чува његов велики портрет и да је изложен у Националном музеју у Хјустону.
"Жељан авантура и нових открића,Шагић је 1849. са најстаријим сином Хирамом Фишером који је тада имао 28 година,кренуо у Калифорнију јер је и њега захватила златна грозница.У то време у Калифорнији је постојало [i]удружење српских копача злата,који су се организовали како би сачували своје благо.После само годину дана,због бизниса и својих тајних послова, сели се у Панаму.Његов први син Хирам 1851. враћа се мајци у Мисисипи са бисагама злата."[/i], сведочи Шагићев чукунунук Лари Малете.
Како се у међувремену и трећи пут оженио са Мери Каролајн Флеминг 1848. године, три године касније се враћа са породицом у Сан Франциско.Захваљујући познавању Мексиканаца и шпанског језика,постао је секретар Земљишне комисије за Калифорнију.За време његовог рада у овој комисији,до 1856. решено је око 800 случајева деобе преко 12 милиона јутара земље. У Сан Франциску, Шагић је једно време био и судија за вешање јер је изрицао оштре казне необузданим каубојима,ранчерима и коњокрадицама.
Потом је био извештач у Америчком грађанском рату, од 12. априла 1861. до 26. априла 1865. године.
"Као представник калифорнијских власти у Сан Франциску,Шагић није заборављао своје порекло и свој народ. Средином 19. века када су Срби почели да подижу своју прву цркву у Џексону,Шагић им се придружио и помогао да оснују малу,али брзо растућу колонију српских досељеника у Калифорнији.Ова заједница окупљала је Србе и значајан број Хрвата,углавном из Далмације.Себе су називали Slavonians.Када је неколико православних хришћана 1864. у Сан Франциску основало Грчко-руско-славонску источну православну источну цркву као добротворно друштво, у коме су Срби чинили већину,Шагић је постао њихов истакнути члан и близак сарадник Себастијана Дабовића,мисионара Руске цркве и основача Српске цркве у Америци. Шагић је био и први председник Руског и пансловенског добротворног друштва основаног у Сан Франциску 1857. године и члан Друштва православаца.
Прва организација "Илирских Славјана" односно бокељских и далматинских досељеника у Америци било је Илирско-славјанско потпорно друштво,формирано 1859. у Сан Франциску.Друштво је деловало као осигуравајућа компанија, у којој су Срби улагали новац у заједничку касу, за пензије или неопходну помоћ у тешким данима исељеништва.Покретањем српских новина Славјан у Сан Франциску, уредник Ђорђе Шагић покушао је да информише ондашњи амерички свет о проблемима православних Срба и Грка на Балкану, под турским освајачем.
Срби, Руси и Грци окупљали су се у Грчко-руско-славјанској парохији од 1864. године,а потом и у заједничком Руско-српском потпорном друштву Сан Франциска.Активисти у парохији били су Никола Дабовић,Лука Зеновић,Саво Мартиновић док су у осигуравајућем друштву били Ђорђе Шагић и Никола Грегорић.Њихово гласило Славјан је 1871. излазило на српском, руском и грчком језику. У знак захвалности због његове подршке борби за независност Грчке,краљ Ђорђе први је 1870. именовао Шагића за првог грчког конзула у Калифорнији.
Интересовање Американаца за овог необичног Србина,којег знају само под именом Џорџ Фишер,расте последњих година јер је Шагић идентификован као значајна историјска личност.Наиме, историчар Џон Ливингстон је Фишера препознао не само као учесника револуција у Мексику и Тексасу средином 19. века већ и као аутора Мемоара,који представљају зачетак авантуристичке прозе у САД.
Када је Ливингстон 1853. године писао прву књигу о знаменитим Американцима,међу 200 најугледнијих личности уврстио је и Шагића тј. Фишера.Тако је у књизи Portraits of Eminent Americans Now Living,остало записано "Џорџ Фишер је најбољи живи лингвист,будући да зна 18 језика.Говори течно српски, мађарски, немачки, грчки,енглески,шпански,португалски, француски и италијански,а познаје многе друге језике као што су латински,руски, пољски,чешки,словачки,моравски, хрватски,далматински, црногорски и друге." наравно, овде се ради о мање од 18 језика али Ливингстон није знао да су српски, хрватски, црногорски, далматински заправо један те исти језик.
Треба споменути да Чешка као држава званично сматра да је Џорџ Фишер (према њима Јиржи Рибар
), био први Чех у Америци. Званични Праг је у Америци и Чешкој подигао и споменике Шагићу као свом Амеру.Сличне тезе износе и Аустрија и Мађарска.Јер је наведени био житељ великог европског царства. Какво царство такав и морал у њихових полуписмених историчара који својатају Шагића.Само Србија никада званично ништа није рекла о овом првом српском досељенику.
Ђорђе Шагић/Џорџ Фишер је умро 11. јуна 1873. године у Сан Франциску.Тог дана су заставе на свим конзулатима биле спуштене на пола копља.Уз велику погребну пратњу сахрањен је на гробљу Laurel Hill,поред четврте супруге Каролин Х. Фишер. Када је земљотрес 1904. године погодио Сан Франциско,то гробље је потонуло а споменици поломљени.Зато је гробље премештено,а посмртни остаци Џорџа и Каролине Фишер су 1946. премештени у Меморијални парк.На том гробљу је подигнут споменик првим досељеницима и пионирима Калифорније на коме се налази и име Џорџа Фишера.
Већина Шагићевих потомака данас живи у Хјустону,Сан Франциску,Вашингтону, Њу Орлеансу и Њујорку.
![[Слика: fiser.jpg]](http://www.novosti.rs/upload/images/2014//03/01/fiser.jpg)
![[Слика: Fisher_George.jpg]](https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/84/Fisher_George.jpg)
