[Романија]

Да ли је могуће тачно утврдити ко је био комуниста прије рата (и у почетној фази рата)?
Наравно да су многи на крају рата буџили своју биографију и додавали себи што дужи комунистички стаж, ал ми је опет невјероватно да у биографији сваке шуше стоји да је и прије рата био у кп. Испада да је свако у КЈ ко је био млад и радник у фабрици био и комуниста.

[Перун]

Преместите ово на историју ако није проблем.

Зна се. То су људи који су касније били на највећим позицијама. Могао си бити официр али док се не докажеш као комуниста неш` командоват` дивизијом.

Најзанимљивија личност, што се ,, буџења биографије ", је др Младен.

[Романија]

Њих ми је лако и схватити, али много је оних који су изгинули у рату. Махом народни хероји. Лако је било измислити биографију, али ме занима да ли су у КЈ постојали неки спискови, досијеи итд.

[Перун]

Помињао се неки број од 1500 чланова пред рат. Не знам колико је тачан.

Занимљиво би било побројати број комуниста који су ,, лежали " због своје политике.

[Милослав Самарџић]

Др Живко Топаловић пише да их је било око 1.500 пре рата.
Заиста ово је једна од црних мрља њихове историје, нигде нисам наишао на прецизан списак. Мислим да је разлог управо то што они тврде да их је било много више, око 12.000 колико се сећам, плус кажу око 30.000 чланова СКОЈ-а.

Један кустос Народног музеја у КГ набројао их је овде, било их је 107 или 109 колико се сећам. С тим што су ту убројани и они који су слани са стране, од Отокара Кершованија из Ријека до Лазара Колишевског из Македоније. Зато што је у КГ била највећа фабрика на Балкану, па су слали ''искусне кадрове''. Ипак у тој фабрици није био ни један члан КПЈ - од 12.000 радника - а било је негде десетак скојеваца. Њихов највећи успех у КГ било је врбовање једног целог одељења у мушкој гимназији, дакле око 30 ђака. Тако да су у Крагујевцу имали вероватно и стотинак скојеваца укупно.
Подаци се наравно не односе само на град. Вероватно на КГ округ (данашњих 6 општина).

[Романија]

Узео сам офрље што би се рекло, народне хероје под словом О
Стеван Опсеница (1913-2002)
...Пошто у његовом селу није било школе, основну школу је похађао у селу Бунићу, удаљеном око десетак километара.За време служења војног рока, 1935-1937. године, у Рајловцу, код Сарајева, дошао је у додир са војницима-комунистима и преко њих први пут чуо за марксизам и раднички покрет.
.
Бранислав Обрадовић Џамбо (1919-1942)
...У школи се највише интересовао за књижевност, као и за друштвене науке. Његови писмени радови су били запажени, а многи и награђивани. У гимназији је био биран и за председника литерарне дружине „Рајић“. Доста је читао, а касније се почео инетересовати и за марксиситичку литературу у којој се говорило о тешком животу сиромашних радника и сељака. Повезао са школском и радничком револуционарон омладином и учествовао у бројним политичким акцијама - штрајковима и демонстрацијама. Године 1938. је примљен у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а убрзо потом је преузео руковођење организацијом СКОЈ-а у гимназији. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1939. године...
Душан Обрадовић (1913-1941)
...За време студија, на факултету се упознао са напредним студентима и учествовао у њиховим акцијама. По директиви КПЈ, чији је био симпатизер, кандидиовао се на изборима 1938. године и био изабран за председника општине у Жабљаку. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1940. године...
Фрањо Огулинац Сељо
...Убрзо је постао пример узорног домаћина. Фрањо се није бавио само читањем књига о унапређивању пољопривреде, већ је почео и и да се политички образује. У томе су му помагали и партијски другови који су из Сиска стизали у Жабно, па је Огулинац, 1931. године, постао оснивач и први секретар једне сеоске организације Комунистичке партије Југославије. То је било у време Шестојануарске диктатуре и велике економске кризе, а из тог времена потиче и његов надимак Сељо. У то се време се истицао у пружању отпора властима које су плениле стоку и другу сељачку имовину због неисплаћеног пореза. Забележена је и његова активност у време петомајских избора 1935. године, кад је организовао отпор сељана због фалсификовања изборних листа. Његова је заслуга и окупљање сељака око мелиорације подводног земљишта, дугог око 7 km...
Стево Опачић (1923-1943)
... После завршене основне школе ишао је у гимназију у Книну. Ту је 1939. године организовао штрајк, након чега је био ухапшен. Идуће године школу је наставио у Београду, где се укључио у револуционарни омладински покрет...
Сулејман Омеровић (1923-1945)
..Током боравка у школи почео је да усваја напредне идеје и окупља око себе групу истомишљеника, због чега је једном био и ухапшен; убрзо је био пуштен јер жандарми нису имали конкретних доказа...

---

Оно што је још очигледно је да баш сваки н.херој има толико богату биографију, као да је био у најмању руку предсједник државе, иако је погинуо 1941. или 1942. са 20 година.

[ЈВуО-КГ]

Др Живко Топаловић пише да их је било око 1.500 пре рата.
Заиста ово је једна од црних мрља њихове историје, нигде нисам наишао на прецизан списак. Мислим да је разлог управо то што они тврде да их је било много више, око 12.000 колико се сећам, плус кажу око 30.000 чланова СКОЈ-а.

Један кустос Народног музеја у КГ набројао их је овде, било их је 107 или 109 колико се сећам. С тим што су ту убројани и они који су слани са стране, од Отокара Кершованија из Ријека до Лазара Колишевског из Македоније. Зато што је у КГ била највећа фабрика на Балкану, па су слали ''искусне кадрове''. Ипак у тој фабрици није био ни један члан КПЈ - од 12.000 радника - а било је негде десетак скојеваца. Њихов највећи успех у КГ било је врбовање једног целог одељења у мушкој гимназији, дакле око 30 ђака. Тако да су у Крагујевцу имали вероватно и стотинак скојеваца укупно.
Подаци се наравно не односе само на град. Вероватно на КГ округ (данашњих 6 општина).

А важили смо за најцрвенији град. По овим осталим градовима вероватно их је било до 15.

Заборавили сте, за подручје КГ, оног потпаљивача Стјепана или Стипана и презиме му заборавих, што је чувен по оној слици са стегнутим песницама и рукама подигнутим у вис. Ложио раднике по КГ да иду у комунисте после командовао истима у Колубарском округу негде.

Не знам колико су валидна Марићева Деца комунизма, имам оба дела па можда се нађе нешто занимљиво и за ову тему.

п.с. Штета што уклонише са википедије резултате избора у Крагујевцу из 1919. или 1920. , кад су ови били вероватно најјачи у том периоду између два рата што је и логично после свих оних страдања у ПСР, док се народ није мало прибрао. Неколико најбоље пласираних странака су биле њихове оне комуно социјалистичке.Не могу, нажалост, да се сетим имена тих странака.

[Бенито]

Узео сам офрље што би се рекло, народне хероје под словом О
Стеван Опсеница (1913-2002)
...Пошто у његовом селу није било школе, основну школу је похађао у селу Бунићу, удаљеном око десетак километара.За време служења војног рока, 1935-1937. године, у Рајловцу, код Сарајева, дошао је у додир са војницима-комунистима и преко њих први пут чуо за марксизам и раднички покрет.
.
Бранислав Обрадовић Џамбо (1919-1942)
...У школи се највише интересовао за књижевност, као и за друштвене науке. Његови писмени радови су били запажени, а многи и награђивани. У гимназији је био биран и за председника литерарне дружине „Рајић“. Доста је читао, а касније се почео инетересовати и за марксиситичку литературу у којој се говорило о тешком животу сиромашних радника и сељака. Повезао са школском и радничком револуционарон омладином и учествовао у бројним политичким акцијама - штрајковима и демонстрацијама. Године 1938. је примљен у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а убрзо потом је преузео руковођење организацијом СКОЈ-а у гимназији. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1939. године...
Душан Обрадовић (1913-1941)
...За време студија, на факултету се упознао са напредним студентима и учествовао у њиховим акцијама. По директиви КПЈ, чији је био симпатизер, кандидиовао се на изборима 1938. године и био изабран за председника општине у Жабљаку. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1940. године...
Фрањо Огулинац Сељо
...Убрзо је постао пример узорног домаћина. Фрањо се није бавио само читањем књига о унапређивању пољопривреде, већ је почео и и да се политички образује. У томе су му помагали и партијски другови који су из Сиска стизали у Жабно, па је Огулинац, 1931. године, постао оснивач и први секретар једне сеоске организације Комунистичке партије Југославије. То је било у време Шестојануарске диктатуре и велике економске кризе, а из тог времена потиче и његов надимак Сељо. У то се време се истицао у пружању отпора властима које су плениле стоку и другу сељачку имовину због неисплаћеног пореза. Забележена је и његова активност у време петомајских избора 1935. године, кад је организовао отпор сељана због фалсификовања изборних листа. Његова је заслуга и окупљање сељака око мелиорације подводног земљишта, дугог око 7 km...
Стево Опачић (1923-1943)
... После завршене основне школе ишао је у гимназију у Книну. Ту је 1939. године организовао штрајк, након чега је био ухапшен. Идуће године школу је наставио у Београду, где се укључио у револуционарни омладински покрет...
Сулејман Омеровић (1923-1945)
..Током боравка у школи почео је да усваја напредне идеје и окупља око себе групу истомишљеника, због чега је једном био и ухапшен; убрзо је био пуштен јер жандарми нису имали конкретних доказа...

---

Оно што је још очигледно је да баш сваки н.херој има толико богату биографију, као да је био у најмању руку предсједник државе, иако је погинуо 1941. или 1942. са 20 година.

Био сам на некој сахрани пре неки дан. Наслонио сам се на један споменик. Тек по завршетку сахране, погледао сам у споменик на који сам био ослоњен. Једини на целом гробљу имао је петокраку. То је био гроб тог "народног хероја" Обрадовића-Џамба и његове мајке која је умрла неколико деценија након њега. Те биографије које је писао Субнор су најобичније глупости и бајке. Радило се о тоталним аутсајдерима у животу које је неко завео и играли су на ту лакшу, а не тежу карту, да би "побегли од свакодневнице", да будем благонаклон. Неки су имали среће, а неки не.

[Chicot]

Bas pre neki dan dodje mi pod ruku opsezan dokument britanskog War Office-a iz jula 1945. Iznenadjujuce - a mozda i nije - prema podacima najviseg obavestajnog tela Vajthola (JIC), partizani su tada, na svom vrhuncu, imali tek nege 300-360.000 (u 50-tak divizija) ljudi, + 3 tenkovske brigade. Posle 2 godine skupljanja svega i svacega..

[Милослав Самарџић]

А они пишу: 800.000...

[Романија]

Да ли су били у стању да толико мобилишу'?

[Милослав Самарџић]

Изгледа да су Србе ипак радије слали у логоре.
Нпр. капацитет Борског рудника под Немцима био је 20.000 логораша. Изгледа да је тако било и под црвенима.

[Перун]

Прелистао сам листу народних хероја проглашених до 1945.

Шта мислите колико је њих погинуло у борби против Немаца у офанзиви устаника 1941.?

[Николај]

Ниједан?