13-09-2017, 12:29 AM
Генетичка генеалогија
13-09-2017, 03:47 PM
Генетична тестирање пресумља да имаш крв, косу, кожу или амниотска течност?
Осим шешељ и Ђоковић, одакле сте га добили?
Лаврентије се презивао Богуновић, а прича о Немањићима је машта
Вероватно ви сте и неки мајстор за хералдике, потомство и порекло?
Ево што других пишу ко од томе истраживају
https://sr.wikipedia.org/wiki/Богуновићи_(племе)
Референце[уреди]
Jump up ↑ Скарић, Владислав: „Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни“ (Сарајево: Гласник Земаљског музеја, 1918, pp. 29)
Jump up ↑ „Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu“, Etnologija, Nova serija, 29 (Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine, 1974, pp. 209)
Jump up ↑ Чингрија, Петар-Перо М.: „La famiglia Nemagna trahe origine da Pleuglie terra nel ducato di Herzegovina“: Архив Историјског института САНУ (Београд), Исписи 1300-1500, кутија 7. (Genealogia Cingria, L'origini e genealogie dei citadini Ragusei che furono delle confraternita di S. Antonio, pp. 98)
Jump up ↑ Кљајевић, Божидар В.: „Потомци Немањића по мушкој линији: Дубровачко братство Богуновићи са огранцима Зуровци и Зуровићи у Херцеговини; Богуновићи у Шибенском залеђу (Цвјетичани, Миљуши, Шкундрићи, Ковачевићи и Грмуше)“ (Београд: Лума Принт, 2012, pp. 5-8)
Jump up ↑ Фабрис, Антун: „Dubrovnik kalendar za godinu 1898“ (Дубровник: Српска дубровачка штампарија Антуна Пасарића, 1897, pp. 67)
Jump up ↑ Фабрис, Антун: „Dubrovnik kalendar za godinu 1902“ (Дубровник: Српска дубровачка штампарија Антуна Пасарића, 1901, pp. 71)
Jump up ↑ Нодило, Натко: „Prvi ljetopisci i davna historiografija dubrovačka / Die ersten Chronisten und die alte Historiographie in Ragusa“ Свеска 65 (Zagreb: JAZU, 1883, pp. 92-128)
Jump up ↑ Jireček, Konstantin Josef: „Историја Срба“, Политичка историја до 1537. године, Књ. 1. (Пирот: Pi-press, 2004, pp. 228), фототипско издање из 1952.
Jump up ↑ Савин Бонда/Бондић (Savin Andrijin de Bonda) је био један од најутицајних »мудрих људи«, врло често биран за члана Већа умољених и Малог већа. Он је такође био један од првих кнезова (1358), после свргавања млетачког врховног суверенитета и преласка Дубровник под заштиту угарске круне. Извор: Pešorda Vardić, Zrinka: „Pučka vlastela: Društvena struktura dubrovačke bratovštine Sv. Antuna u kasnom srednjem vijeku“, Povijesni prilozi Hrvatskog instituta za povijest, Vol. 33, No. 33, pp. 215-237 (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2007, pp. 218)
Jump up ↑ Тадић, Јорјо: „Promet putnika u starom Dubrovniku” (Дубровник: Туристички савез у Дубровнику, 1939, pp. 44-46)
Jump up ↑ »Lauris de Boguno« — Синдик, Илија: „Дубровник и околина“, Насеља и порекло становништва Књига 23, Српски етнографски зборник Књига 38 (Београд: Српска краљевска академија, 1926, pp. 222)
Jump up ↑ »Laurica de Boguno« — Ћук, Ружа: „Гласник завичајног музеја“ Књига 2 (pp. 37-46), Тема броја: Друштво и културни идентитет пљеваљског краја (Пљевља: Завичајни музеј Пљевља, 2001, pp. 39-40)
Jump up ↑ Ћук, Ружа: „Гласник завичајног музеја“, Књига 2, Тема броја: Друштво и културни идентитет пљеваљског краја (Пљевља: Завичајни музеј, 2001, pp. 39)
Jump up ↑ »Lauriza Bogunovich figlio di Bogun Nemagnich...« — Чингрија, Петар-Перо М.: „La famiglia Nemagna trahe origine da Pleuglie terra nel ducato di Herzegovina“: Архив Историјског института САНУ (Београд), Исписи 1300-1500, кутија 7. (Genealogia Cingria, L'origini e genealogie dei citadini Ragusei che furono delle confraternita di S. Antonio, pp. 98)
Jump up ↑ Синдик, Илија: '„Дубровник и околина“, Насеља и порекло становништва Књига 23, Српски етнографски зборник Књига XXXVIII (Београд: Српска краљевска академија, 1926, pp. 138-139, 141, 148, 152, & 220-224)
Jump up ↑ Ћук, Ружа: „Гласник завичајног музеја“ Књига 2, Тема броја: Друштво и културни идентитет пљеваљског краја (Пљевља: Завичајни музеј, 2001, pp. 37-46)
Jump up ↑ „U svojoj relaciji podnesenoj mletačkom kolegiju god. 1572. generalni providur Dalmacije i Albanije Foscarini opisuje susjedne turske krajeve. Dakle, u doba dok rat između Venecije i Turske još uvijek traje. Na tom teritoriju vidi on samo dvije vrste stanovništva - Turke u manjini i kršćane u većini. Kršćane on naziva bez razlike Morlaci, i dodaje »ovi su kršćani narod srpske vjere.«“ и у фусноти 70: „Sono questi popoli christiani de fede serviana.“; Novak, Grga: „ Morlaci (Vlasi) gledani s mletacke strane“ (Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1971, pp. 594)
Jump up ↑ Кашић, Душан Љ.: „Светли гробови православних Шибенчана“ (Шибеник: Епархија далматинска СПЦ, 1975, pp. 16)
Jump up ↑ Duišin, Viktor Anton: „Heraldički zbornik“, Svezak 1 (Zagreb: Ivan Rast, 1938, pp. 80)
Jump up ↑ Бакотић, Лујо: „Срби у Далмацији: Од пада Млетачке републике до уједињења“ (Београд: Прометеј , 2008, pp. 20)
Jump up ↑ Алексијевић, Милорад-Спиридон: „Житије Блаженопочившег Никанора Богуновића Скочића, Архимандрита манастира Крке, храма Св. Архистратига“, Српско-далматински магазин за 1840 (Zadar: Спиридон Алексијевић, 1839, pp. 148-171)
Jump up ↑ Влаховић, Томислав С.: „Витезови Карађерђове звезде са мачевима“ (Београд: Томислав С. Влаховић, 1989, pp. 324)
Jump up ↑ Штрбац, Душан Н.: „Споменица православних свештеника, жртава фашистичког терора и палих у народноослободилачкој борби“ (Београд: Савез удружења православног свештенства ФНР Југославије, 1960, pp. 38)
Литература[уреди]
Антун-Андрија Б. Миошић-Качић (1704-1760): „Razgovori ugodni naroda slovinskoga u komese ukazuje poçetak, i svarha kraglià slovinskì, koji punno vikòvà vladasce svim slovinskim darxavam, s razliçitim pismam od kraglià, bànà i slovinski vitezovà. Izvagen iz razliçitì kgnigà, i sloxene u jezik slovinski po Fra Andrii Caçichiu-Miossichiu iz Briista…“ (Venezia: Adolf Czesar, 1801), Година prvog издања: 1756.
Милорад-Спиридон Алексијевић (1769-1841): „Житије Блаженопочившег Никанора Богуновића Скочића, Архимандрита манастира Крке, храма Св. Архистратига“, Српско-далматински магазин за 1840 (Zadar: Спиридон Алексијевић, 1839)
Петар-Перо М. Чингрија (1837-1921): „La famiglia Nemagna trahe origine da Pleuglie terra nel ducato di Herzegovina“: Архив Историјског института САНУ (Београд), Исписи 1300-1500, кутија 7. (Genealogia Cingria, L'origini e genealogie dei citadini Ragusei che furono delle confraternita di S. Antonio)
Натко Нодило (1834-1912): „Prvi ljetopisci i davna historiografija dubrovačka / Die ersten Chronisten und die alte Historiographie in Ragusa“ Свеска 65 (Zagreb: JAZU, 1883)
Антун Фабрис (1864-1904): „Dubrovnik kalendar za godinu 1898“ (Дубровник: Српска дубровачка штампарија Антуна Пасарића, 1897)
Антун Фабрис (1864-1904): „Dubrovnik kalendar za godinu 1902“ (Дубровник: Српска дубровачка штампарија Антуна Пасарића, 1901)
Владислав К. Скарић (1869-1943): „Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни“, Гласник Земаљског музеја (Сарајево: Земаљски музеј, 1918)
Јован Т. Цвијић (1865-1927): „Насеља и порекло становништва“ Књига 20, Српски етнографски зборник Књига XXXV (Београд: Српска краљевска академија, 1925)
Илија Синдик (1888-1958): „Дубровник и околина“, Насеља и порекло становништва Књига 23, Српски етнографски зборник Књига XXXVIII (Београд: Српска краљевска академија, 1926)
Viktor Anton Duišin (1898-1963): „Heraldički zbornik“, Svezak 1 (Zagreb: Ivan Rast, 1938)
Душан Н. Штрбац (1934-): „Споменица православних свештеника, жртава фашистичког терора и палих у народноослободилачкој борби“ (Београд: Савез удружења православног свештенства ФНР Југославије, 1960)
Grga Novak (1888-1978): „Morlaci (Vlasi) gledani s mletacke strane“ (Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1971)
Бранко Ј. Бокан (19??-): „Општина Сански Мост“, Књига/Део I, до јула 1941 (Београд: Борба, 1974)
„Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu“, Etnologija, Nova serija 29 (Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine, 1974)
Душан Љ. Кашић (1914-1990): „Светли гробови православних Шибенчана“ (Шибеник: Епархија далматинска СПЦ, 1975)
Томислав С. Влаховић (1928-): „Витезови Карађерђове звезде са мачевима“ (Београд: Томислав С. Влаховић, 1989)
Милан Дивјак - Лички (1948-): "Лички календар за сваку годину“ (Нови Сад, Српско културно друштво „Сава Мркаљ“, 1997)
Ружа Ћук (1949-2007): „Гласник завичајног музеја“ Књига 2, Тема броја: Друштво и културни идентитет пљеваљског краја (Пљевља: Завичајни музеј, 2001)
Аким Миљанић (19??-19??) / Вукота Миљанић (19??-): „Презимена у Црној Гори“ (Београд: Београдска књига, 2007)
Zrinka Pešorda Vardić (1974-): „Pučka vlastela: Društvena struktura dubrovačke bratovštine Sv. Antuna u kasnom srednjem vijeku“, Povijesni prilozi Hrvatskog instituta za povijest, Vol. 33, No. 33, pp. 215–237 (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2007)
Лујо И. Бакотић (1867-1941): „Срби у Далмацији: Од пада Млетачке републике до уједињења“ (Београд: Прометеј , 2008)
Братислав Теиновић (1975-): „Поп Василије–Вајан Ковачевић (1844-1896) и његово свједочанство из Српског устанка у Босни (1875—1878)“, Гласник удружења архивских радника Републике Српске Год. I, Бр. 1 (Бања Лука: Удружење архивских радника Републике Српске, 2009)
Божидар В. Кљајевић (1953-): „Потомци Немањића по мушкој линији: Дубровачко братство Богуновићи са огранцима Зуровци и Зуровићи у Херцеговини; Богуновићи у Шибенском залеђу (Цвјетичани, Миљуши, Шкундрићи, Ковачевићи и Грмуше)“ (Београд: Лума Принт, 2012)
Чирилица - Покојни Ђорђе Јанковић
https://www.youtube.com/watch?v=U6CQ-yDnIHA
37 47
https://www.youtube.com/watch?v=lplCintfhD0
Др Руза Ђук
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Ружа_Ћук
Др Илија Синдик
http://www.equilibrium.rs/knjiga/A-02275...-knjiga-23
Осим шешељ и Ђоковић, одакле сте га добили?
Лаврентије се презивао Богуновић, а прича о Немањићима је машта
Вероватно ви сте и неки мајстор за хералдике, потомство и порекло?
Ево што других пишу ко од томе истраживају
https://sr.wikipedia.org/wiki/Богуновићи_(племе)
Референце[уреди]
Jump up ↑ Скарић, Владислав: „Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни“ (Сарајево: Гласник Земаљског музеја, 1918, pp. 29)
Jump up ↑ „Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu“, Etnologija, Nova serija, 29 (Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine, 1974, pp. 209)
Jump up ↑ Чингрија, Петар-Перо М.: „La famiglia Nemagna trahe origine da Pleuglie terra nel ducato di Herzegovina“: Архив Историјског института САНУ (Београд), Исписи 1300-1500, кутија 7. (Genealogia Cingria, L'origini e genealogie dei citadini Ragusei che furono delle confraternita di S. Antonio, pp. 98)
Jump up ↑ Кљајевић, Божидар В.: „Потомци Немањића по мушкој линији: Дубровачко братство Богуновићи са огранцима Зуровци и Зуровићи у Херцеговини; Богуновићи у Шибенском залеђу (Цвјетичани, Миљуши, Шкундрићи, Ковачевићи и Грмуше)“ (Београд: Лума Принт, 2012, pp. 5-8)
Jump up ↑ Фабрис, Антун: „Dubrovnik kalendar za godinu 1898“ (Дубровник: Српска дубровачка штампарија Антуна Пасарића, 1897, pp. 67)
Jump up ↑ Фабрис, Антун: „Dubrovnik kalendar za godinu 1902“ (Дубровник: Српска дубровачка штампарија Антуна Пасарића, 1901, pp. 71)
Jump up ↑ Нодило, Натко: „Prvi ljetopisci i davna historiografija dubrovačka / Die ersten Chronisten und die alte Historiographie in Ragusa“ Свеска 65 (Zagreb: JAZU, 1883, pp. 92-128)
Jump up ↑ Jireček, Konstantin Josef: „Историја Срба“, Политичка историја до 1537. године, Књ. 1. (Пирот: Pi-press, 2004, pp. 228), фототипско издање из 1952.
Jump up ↑ Савин Бонда/Бондић (Savin Andrijin de Bonda) је био један од најутицајних »мудрих људи«, врло често биран за члана Већа умољених и Малог већа. Он је такође био један од првих кнезова (1358), после свргавања млетачког врховног суверенитета и преласка Дубровник под заштиту угарске круне. Извор: Pešorda Vardić, Zrinka: „Pučka vlastela: Društvena struktura dubrovačke bratovštine Sv. Antuna u kasnom srednjem vijeku“, Povijesni prilozi Hrvatskog instituta za povijest, Vol. 33, No. 33, pp. 215-237 (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2007, pp. 218)
Jump up ↑ Тадић, Јорјо: „Promet putnika u starom Dubrovniku” (Дубровник: Туристички савез у Дубровнику, 1939, pp. 44-46)
Jump up ↑ »Lauris de Boguno« — Синдик, Илија: „Дубровник и околина“, Насеља и порекло становништва Књига 23, Српски етнографски зборник Књига 38 (Београд: Српска краљевска академија, 1926, pp. 222)
Jump up ↑ »Laurica de Boguno« — Ћук, Ружа: „Гласник завичајног музеја“ Књига 2 (pp. 37-46), Тема броја: Друштво и културни идентитет пљеваљског краја (Пљевља: Завичајни музеј Пљевља, 2001, pp. 39-40)
Jump up ↑ Ћук, Ружа: „Гласник завичајног музеја“, Књига 2, Тема броја: Друштво и културни идентитет пљеваљског краја (Пљевља: Завичајни музеј, 2001, pp. 39)
Jump up ↑ »Lauriza Bogunovich figlio di Bogun Nemagnich...« — Чингрија, Петар-Перо М.: „La famiglia Nemagna trahe origine da Pleuglie terra nel ducato di Herzegovina“: Архив Историјског института САНУ (Београд), Исписи 1300-1500, кутија 7. (Genealogia Cingria, L'origini e genealogie dei citadini Ragusei che furono delle confraternita di S. Antonio, pp. 98)
Jump up ↑ Синдик, Илија: '„Дубровник и околина“, Насеља и порекло становништва Књига 23, Српски етнографски зборник Књига XXXVIII (Београд: Српска краљевска академија, 1926, pp. 138-139, 141, 148, 152, & 220-224)
Jump up ↑ Ћук, Ружа: „Гласник завичајног музеја“ Књига 2, Тема броја: Друштво и културни идентитет пљеваљског краја (Пљевља: Завичајни музеј, 2001, pp. 37-46)
Jump up ↑ „U svojoj relaciji podnesenoj mletačkom kolegiju god. 1572. generalni providur Dalmacije i Albanije Foscarini opisuje susjedne turske krajeve. Dakle, u doba dok rat između Venecije i Turske još uvijek traje. Na tom teritoriju vidi on samo dvije vrste stanovništva - Turke u manjini i kršćane u većini. Kršćane on naziva bez razlike Morlaci, i dodaje »ovi su kršćani narod srpske vjere.«“ и у фусноти 70: „Sono questi popoli christiani de fede serviana.“; Novak, Grga: „ Morlaci (Vlasi) gledani s mletacke strane“ (Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1971, pp. 594)
Jump up ↑ Кашић, Душан Љ.: „Светли гробови православних Шибенчана“ (Шибеник: Епархија далматинска СПЦ, 1975, pp. 16)
Jump up ↑ Duišin, Viktor Anton: „Heraldički zbornik“, Svezak 1 (Zagreb: Ivan Rast, 1938, pp. 80)
Jump up ↑ Бакотић, Лујо: „Срби у Далмацији: Од пада Млетачке републике до уједињења“ (Београд: Прометеј , 2008, pp. 20)
Jump up ↑ Алексијевић, Милорад-Спиридон: „Житије Блаженопочившег Никанора Богуновића Скочића, Архимандрита манастира Крке, храма Св. Архистратига“, Српско-далматински магазин за 1840 (Zadar: Спиридон Алексијевић, 1839, pp. 148-171)
Jump up ↑ Влаховић, Томислав С.: „Витезови Карађерђове звезде са мачевима“ (Београд: Томислав С. Влаховић, 1989, pp. 324)
Jump up ↑ Штрбац, Душан Н.: „Споменица православних свештеника, жртава фашистичког терора и палих у народноослободилачкој борби“ (Београд: Савез удружења православног свештенства ФНР Југославије, 1960, pp. 38)
Литература[уреди]
Антун-Андрија Б. Миошић-Качић (1704-1760): „Razgovori ugodni naroda slovinskoga u komese ukazuje poçetak, i svarha kraglià slovinskì, koji punno vikòvà vladasce svim slovinskim darxavam, s razliçitim pismam od kraglià, bànà i slovinski vitezovà. Izvagen iz razliçitì kgnigà, i sloxene u jezik slovinski po Fra Andrii Caçichiu-Miossichiu iz Briista…“ (Venezia: Adolf Czesar, 1801), Година prvog издања: 1756.
Милорад-Спиридон Алексијевић (1769-1841): „Житије Блаженопочившег Никанора Богуновића Скочића, Архимандрита манастира Крке, храма Св. Архистратига“, Српско-далматински магазин за 1840 (Zadar: Спиридон Алексијевић, 1839)
Петар-Перо М. Чингрија (1837-1921): „La famiglia Nemagna trahe origine da Pleuglie terra nel ducato di Herzegovina“: Архив Историјског института САНУ (Београд), Исписи 1300-1500, кутија 7. (Genealogia Cingria, L'origini e genealogie dei citadini Ragusei che furono delle confraternita di S. Antonio)
Натко Нодило (1834-1912): „Prvi ljetopisci i davna historiografija dubrovačka / Die ersten Chronisten und die alte Historiographie in Ragusa“ Свеска 65 (Zagreb: JAZU, 1883)
Антун Фабрис (1864-1904): „Dubrovnik kalendar za godinu 1898“ (Дубровник: Српска дубровачка штампарија Антуна Пасарића, 1897)
Антун Фабрис (1864-1904): „Dubrovnik kalendar za godinu 1902“ (Дубровник: Српска дубровачка штампарија Антуна Пасарића, 1901)
Владислав К. Скарић (1869-1943): „Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни“, Гласник Земаљског музеја (Сарајево: Земаљски музеј, 1918)
Јован Т. Цвијић (1865-1927): „Насеља и порекло становништва“ Књига 20, Српски етнографски зборник Књига XXXV (Београд: Српска краљевска академија, 1925)
Илија Синдик (1888-1958): „Дубровник и околина“, Насеља и порекло становништва Књига 23, Српски етнографски зборник Књига XXXVIII (Београд: Српска краљевска академија, 1926)
Viktor Anton Duišin (1898-1963): „Heraldički zbornik“, Svezak 1 (Zagreb: Ivan Rast, 1938)
Душан Н. Штрбац (1934-): „Споменица православних свештеника, жртава фашистичког терора и палих у народноослободилачкој борби“ (Београд: Савез удружења православног свештенства ФНР Југославије, 1960)
Grga Novak (1888-1978): „Morlaci (Vlasi) gledani s mletacke strane“ (Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1971)
Бранко Ј. Бокан (19??-): „Општина Сански Мост“, Књига/Део I, до јула 1941 (Београд: Борба, 1974)
„Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu“, Etnologija, Nova serija 29 (Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine, 1974)
Душан Љ. Кашић (1914-1990): „Светли гробови православних Шибенчана“ (Шибеник: Епархија далматинска СПЦ, 1975)
Томислав С. Влаховић (1928-): „Витезови Карађерђове звезде са мачевима“ (Београд: Томислав С. Влаховић, 1989)
Милан Дивјак - Лички (1948-): "Лички календар за сваку годину“ (Нови Сад, Српско културно друштво „Сава Мркаљ“, 1997)
Ружа Ћук (1949-2007): „Гласник завичајног музеја“ Књига 2, Тема броја: Друштво и културни идентитет пљеваљског краја (Пљевља: Завичајни музеј, 2001)
Аким Миљанић (19??-19??) / Вукота Миљанић (19??-): „Презимена у Црној Гори“ (Београд: Београдска књига, 2007)
Zrinka Pešorda Vardić (1974-): „Pučka vlastela: Društvena struktura dubrovačke bratovštine Sv. Antuna u kasnom srednjem vijeku“, Povijesni prilozi Hrvatskog instituta za povijest, Vol. 33, No. 33, pp. 215–237 (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2007)
Лујо И. Бакотић (1867-1941): „Срби у Далмацији: Од пада Млетачке републике до уједињења“ (Београд: Прометеј , 2008)
Братислав Теиновић (1975-): „Поп Василије–Вајан Ковачевић (1844-1896) и његово свједочанство из Српског устанка у Босни (1875—1878)“, Гласник удружења архивских радника Републике Српске Год. I, Бр. 1 (Бања Лука: Удружење архивских радника Републике Српске, 2009)
Божидар В. Кљајевић (1953-): „Потомци Немањића по мушкој линији: Дубровачко братство Богуновићи са огранцима Зуровци и Зуровићи у Херцеговини; Богуновићи у Шибенском залеђу (Цвјетичани, Миљуши, Шкундрићи, Ковачевићи и Грмуше)“ (Београд: Лума Принт, 2012)
Чирилица - Покојни Ђорђе Јанковић
https://www.youtube.com/watch?v=U6CQ-yDnIHA
37 47
https://www.youtube.com/watch?v=lplCintfhD0
Др Руза Ђук
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Ружа_Ћук
Др Илија Синдик
http://www.equilibrium.rs/knjiga/A-02275...-knjiga-23
13-09-2017, 10:57 PM
(13-09-2017, 03:47 PM)Прст_у_ока_латиници Пише: Генетична тестирање пресумља да имаш крв, косу, кожу или амниотска течност?
Осим шешељ и Ђоковић, одакле сте га добили?
Лаврентије се презивао Богуновић, а прича о Немањићима је машта
Вероватно ви сте и неки мајстор за хералдике, потомство и порекло?
За анализу Y-ДНК узима се букални брис. Преко анализе Y хромозома спознаје се прапоријекло по директној мушкој линији, припадност хаплогрупама, родовима итд..
Један Шешељ је тестиран прошле године, један Ђоковић од кога су Новакови тестирао се ове године. Обојици су потврђена предања. Шеки је потврдио да је од Никшића, а Ђоковићи су потврдили да су Озринићи, потомци Озра.
Што се тиче Богуновића из Крајине, носиоци овог презимена су J2a-M92>S8230; Ова грана S8230 настала је у Италији или на грчким острвима, док је експанзију доживјела у Италији, па су досад сви тестирани ове хаплогрупе са подручја западног медитерана; код нас им је матица у племенима Цуце и Пјешивци; док се у самом племену јављају и други родови..
Орловићи и Потолићи су такође J2a-M92>S8230..
20-11-2017, 02:06 PM
(20-11-2017, 12:10 AM)Милан Бабић Пише: Ваше мишљење о:
https://dnk.poreklo.rs/genetska-slika-crne-gore/
Ко о чему, црногорски сајт о црногорштини.
24-12-2017, 02:25 PM
(11-09-2017, 03:17 PM)Милан Бабић Пише:(11-09-2017, 03:12 PM)Перун Пише:(11-09-2017, 02:50 PM)Милан Бабић Пише: Војвода Бранко Богуновић J2a-M92>S8230
Да ли Брана потомак Немањића?
Лаврентије се презивао Богуновић, а прича о Немањићима је машта
Ево, овде пишу да су Богуновићи потомци Цветка Немањића. Ко ће га знати.
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Цветко_Немањић
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
06-09-2018, 01:28 PM
Милош Обреновић, I2-CTS10228>Y3120
![[Слика: MilosObrenovic_1848.jpg]](https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a8/MilosObrenovic_1848.jpg)
Петар II Петровић Његош, E1b-V13
![[Слика: Petar_II_Petrovic-Njegos.jpg]](https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d4/Petar_II_Petrovic-Njegos.jpg)
Црнојевићи, Грађани, I2-CTS10228>Y3120>PH908
![[Слика: IVAN_C1-983x1024.jpg]](https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2015/11/IVAN_C1-983x1024.jpg)
![[Слика: Supposed_Flag_of_the_House_of_Crnojevic.svg]](https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/7c/Supposed_Flag_of_the_House_of_Crnojevic.svg)
У току је акција за Српски ДНК дан, траје до 14. септембра, тестирање у пола цијене:
Велики попуст на ДНК тестирање на Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Петар II Петровић Његош, E1b-V13
Црнојевићи, Грађани, I2-CTS10228>Y3120>PH908
У току је акција за Српски ДНК дан, траје до 14. септембра, тестирање у пола цијене:
Велики попуст на ДНК тестирање на Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
16-04-2019, 03:17 PM
У току је акција за Свјетски ДНК дан, траје до 25. априла, тестирање у пола цијене:
https://www.poreklo.rs/2019/03/08/iskori...javite-se/
https://www.poreklo.rs/2019/03/08/iskori...javite-se/
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)