Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Зашто се Савезници нису искрцали на Балкан?
#1

http://www.pogledi.rs/zasto-se-saveznici...na-balkan/
Одговори
#2

А кад се то Стаљин на Секстанту залагао за операцију Анвил?
Одговори
#3

А кад се то Стаљин на Секстанту залагао за операцију Анвил?

Друга Кајроска конференција 3-6 1943
Повезано је било са операицја Оверлод
Одговори
#4

(12-09-2014, 08:44 PM)Захумље Пише:  А кад се то Стаљин на Секстанту залагао за операцију Анвил?

Друга Кајроска конференција 3-6 1943
Повезано је било са операицја Оверлод

Зар ту Стаљин не наводи да су Балкан и Јужна Француска периферни и да је битније фокусирати се на Оверлорд?
Одговори
#5

Не, управо супротно. Тражи Анвил као помоћни правац за Оверлорд.

Цитат:Following the Soviet pledge, the remainder
of the military discussions
focused on the European conflict. Stalin
bluntly proceeded to set forth his stand
on operations in Europe. He put the
weight of Soviet opinion behind OVERLORD,
supported by a southern France
operation
. A large offensive from one
direction was not wise
. Soviet experience
over the past two years had shown
the value of converging pincer operations
of the type represented by simultaneous
operations in southern and
northern France. These operations
would best help the Soviet Union
.

Strategic planning...1943-44, 361

Други разлог (а можда и ПРВИ) је био удаљавање демократских војски од Балкана.
Одговори
#6

Нешто је ту испрескакано.
Стаљин је инсистирао на Оверлорду, као главном удару, а не на споредним операцијама. Анвил је дошао у обзир само зато јер су имали снаге у Медитерану које нису могли да пребаце у Оверлорд на време, и то је био најбољи начин да их групишу на најбољем правцу.
Одговори
#7

Није ништа испрескакано, само је потребно стећи ширу слику и упознати се са ситуацијом и изворима ван записника са конференција...

Што се тиче саме конференције, Стаљин није инсистирао на Оверлорду (као главној операцији у '44)- јер је то дефакто већ решено - већ на дефинисању крајњег датума почетка операција и придржавања тога (пошто је искрцавање у Француску већ одлагано у 2-3 наврата).
Штавише, захтевао је да се оформи "ад хок комитет" који ће се обавезати да ће операција бити извршена до утврђеног датума и друго, да главна операција буде подржана операцијом у јужној Француској која би се извршила ПРЕ главног напада или, идеално, симултано са Оверлордом. Сматрао је да ће та операција бити од значајног доприноса Оверлорду, а тиме и совјетским напорима.

http://digicoll.library.wisc.edu/cgi-bin...e&page=545

Черчил у мемоарима пише да је то значило тенденциозно слабљење савезничких снага у Италији да би се тиме отварио празан простор за брзо напредовање црвене армије до Италије и Аустрије, и сигурну комунизацију истих. Разменио је гомилу депеша са Рузвелтом у којима се потврђује да су били свесни овог Стаљиновог потеза и његовог мотива и престрашени (Черчил много више него Рузвелт) могуће бољшевизације те две земље.

Иначе, Оверлорд је каснио више од месец дана, а Анвил, тј Драгун, је изведен два и по месеца после "дана Д" - толико о томе да је мотив за операције био "помагање Совјетима". Друго, задржавањем Немаца на северу Италије -умртвљавањем савезничке офанзиве- омогућено је да се успори совјетско напредовање ка западу.

ЕДИТ: партизанским речником: западни савезници су индиректном сарадњом са Немцима ометали народно ослободилачку борбу европских народа (под вођством моћне црвене армије) и утицали на продужење рата и проливање бесцене крви пролетаријата. Због тога се, ти прљави капиталисти, од радног народа ослобођене црвене европе сматрају народним непријатељима и сарадницима фашистичког окупатора.
Одговори
#8

(13-09-2014, 03:52 PM)Chicot Пише:  ЕДИТ: партизанским речником: западни савезници су индиректном сарадњом са Немцима ометали народно ослободилачку борбу европских народа (под вођством моћне црвене армије) и утицали на продужење рата и проливање бесцене крви пролетаријата. Због тога се, ти прљави капиталисти, од радног народа ослобођене црвене европе сматрају народним непријатељима и сарадницима фашистичког окупатора.
Тако кажи, да свима буде јасно. Smile
Одговори
#9

Наводно је Димитрије Љотић рекао да неће бити искрцавања Западних савезника јер то не да "Стаљин" а Черчил је хтео да "Оверлорд" буде у Грчкој али да то нису дозволили ни САД ни СССР.
Одговори
#10

(08-10-2014, 01:07 AM)Кент Пише:  а Черчил је хтео да "Оверлорд" буде у Грчкој
Како "Оверлорд" да буде у Грчкој? Кез

Мислиш, други фронт да буде у Грчкој..
Одговори
#11

(08-10-2014, 01:30 AM)Chicot Пише:  
(08-10-2014, 01:07 AM)Кент Пише:  а Черчил је хтео да "Оверлорд" буде у Грчкој
Како "Оверлорд" да буде у Грчкој? Кез

Мислиш, други фронт да буде у Грчкој..

Да то сам хтео да кажем.
Одговори
#12

(08-10-2014, 01:07 AM)Кент Пише:  Наводно је Димитрије Љотић рекао да неће бити искрцавања Западних савезника јер то не да "Стаљин" а Черчил је хтео да "Оверлорд" буде у Грчкој али да то нису дозволили ни САД ни СССР.

Истина.
Искрцавање Англомаериканаца на Јадрану би подигло морал четницима а дошло би до масовног преласка партизана и "Недићеваца" у војску под командом ђен. Михаиловића.
Међутим, британск војска се искрцала у Грчкој и тамо разоружавала партизане генерала Маркоса и позвала грчког краља и владу егзилу да се врате у земљу.
С друге стране, после молби "Тита", "Стаљин" је прихватио да пошаље Црвену Армију и "ослободе" Београд и предају "Титу" и његовим комунистима.
Одговори
#13

Ултра, ако већ вадиш теме из нафталина и одговараш форумашима који су одавно неактивни, онда бар донеси нешто ексклузивно, што нам није познато. Нема потребе због ситница враћати теме из "мртвих".

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#14

Ја бих рекао да британци су индирекно искрцавали на балкан......али то на мала врата.....и на једну страну у једног намешћеног грађанског рата.

https://www.youtube.com/watch?v=s5r6yUXE-8w
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним