(28-06-2019, 06:57 PM)Mekenzi Пише: (28-06-2019, 04:31 PM)ПРОСВЕТАР Пише: .
А ИНАЧЕ, ПОМОЗ'БОГ И СРЕЋАН ПРАЗНИК СВИМ СРБИМА А И СИМПАТИЗЕРИМА ДОБАРДАН!
Ти да нешто знаш, знао би да се данашњи празник не честита. Тај празник се у молитви и тужном сећању обележавa.
Слава Богу да си и ти најзад прогледао одкад смо те ми номад поучили да се Велики Петак не честитари међу ПОравославниом Србима!
Међутим!
Што се тиче Видовдана ваљало би да знаш да се од Косова и око Косова Срби, па и симпатизери, деле на два табора: једни Косово виде као пораз, други – као победу.
Једни као догађај због кога смо пали у мрачно пет-вековно турско ропство, други – као догађај захваљујући коме смо то ропство издржали и преживели.
Једни као „гробницу“ у којој су „сва наша надања закопана“, други – као извор свих узвишених стремљења и прегнућа у нашем народу.
Најзад, једни Косово виде као место на коме је читав један народ извршио масовно самоубиство, други – као жртвеник на коме је читав један народ колективно и свесно принео себе на жртву „Царства ради небескога“, и тиме постао један Крстоносни и мученички народ.
Све је зависило, како онда тако и данас, од садржине и опредељења сваке Душе. Је ли Душа испуњена земљом и тежњом за „земаљским Царством“, она Косово доживљава као пораз; је ли пак испуњена вечним вредностима и усмерена ка „Царству небеском“ – она га доживљава као победу.
За прве је Косово „нечувена трагедија“, јер, како вели свети Владика Николај, они говоре: „Косово је зауставило точак наше историје, уназадило нас је. Да није било Косова, ми бисмо данас били велики народ“. На супрот томе, по светом Владици, „Баш нас је Косово учинило великим народом. Оно је наша народна Голгота, али у исто време, и наше народно васкрсење, духовно и морално“.
Једни Косово посматрају само телесним очима и мере материјалним вредностима, други – пробуђеним очима Душе и мере га вечним вредностима.
Ваистину, колико је Душа претежнија од тела и тело од одела (Мт. 6, 25), толико је став оних других према Косову узвишенији од става оних првих.
Онда, никакво чудо што се у датом моменту доношења судбоносне одлуке Свети Кнез Лазар приволео „Царству Небескоме“. Јер само онај ко је у стању да живи Царства ради небескога, може и умрети за „Царство Небеско“.
То Косовско, Видовданско, Лазаревско ОГЛЕДАЛО и данас је пред нама.
Ми се данас налазимо у сличном положају као и Свети Кнез Лазар оног првог Видовдана.
Чловече иже Сербскије Земље ступаје,
Пришлац ли јеси или сушти ту,
Кто јеси и что си,
Јегда придејши на поље сије,
Јеже глагољет се Косово,
И по всему узриши плно костиј мертвих,
Таже и с њими камено јестатство,
Мене Крстоваображена и знаменана,
Посреде зриши просто стојешта.
Да не преминеш и да не презрипш,
Јакоже что туње и сујетно,
Но мољу те,
Приди и приближи се, о љубими,
И расмотри словеса јаже приношу ти!
И от того имаши разумети којеје ради вини
И како и почто стоју аз зде,
Поњеже истину ти глагољу,
Не мањше от одушевљенаго,
Васа по суштаству хошту ви известити садејана.
Зде некогда велики Самодржац,
Чудо земљаноје и Рига Србски,
Иже нарицајеми Лазар, Кнез велики,
Благочастију непоколебими стлп,
Богоразумију пучина и мудрости глбина,
Огањи ум и страним предстатељ,
Питатељ алчуштим и ништим помилованије,
Скрбим помилованије и утешитељ,
Иже васи љубеји јелика Христос хоштет.
Ка сему бо својим извољенијем сам собоју
Паче же и са васеми својими, бесчисланоје множаство,
Јелика под рукоју јего.
Мужије добри, мужије храбри,
Мужије, ваистину, ва слове и ва деле
Јакоже звезди светли блстеште се,
Јакоже земља цветци преиспаштрени,
Одеја би златом и каменијем частним украшени,
Множајши коњи избрани и златоседлани,
Васедивни и красни васадници их.
Васеплеменитих и славних
Јакоже кто добри пастир же и предстатељ,
Мудро агнаце словесније приводит
О Христе кончати доброје
И страданију Венац
Вишњеје Слави Причесници бити.
Темже сагласно многоје бесчисланоје множаство
Вакупе се добрим и великим Господином,
Добљеју Душеју и Вероју тврдејши,
Јакоже на чртог красан и многоуханоје упитеније
На враги устрмише се
И суштаго змија поправише
И умртвише звера дивијаго
И великаго супротивника
И неситаго ада васејадца,
Реку же Амурата и сина јегова,
Аспидово иштеније и јехидново,
Штене лавово и василисково,
И са њими инех не малех!
О чудеси Божијих судаб,
Јет бист добљи страдалац
Рукама безаконима агарјанскима
И конац страданију добре сам пријемљет
И Мученик Христов бивајет
Велики Кнез Лазар!
Не ин бо други усекну јего, о љубимици,
И сама рука убице того сина Амуратова.
И си васа речена савршише се ва лето 6897,
Индикто дванаестаго, месеца јунија петнаести дан, ва вторник,
Час же сушту или шесту или седмому,
Не веде, Бог вест!
( 1403 - 1404 )
