[Ултрадесничар]

Пошто је завршио говор "о устанку на Немце и капиталисте" полит. комесар из Ваљевског партизанског одреда Живадин "Жикица" Јовановић
"Шпанац" напуштао је полако сеоски вашар. Тада наилазе 2 српска жандарма. "После међусобне вике да баце оружје жандарми су опалили плотун у ваздух", а у сл. тренутку "Шпанац" из пиштоља је убио наредника Богдана Лончара и Миленка Браковића.

Ово братоубилаштво на празник Рођења Св. Јована "Крститеља", "Титови" комунисти су назвали "устанком народа Србије против окупатора" (1941-2001) а доласком "Тита" на власт постао је државни празник који је остао на снази све док је брачни пар Милошевић-Марковић није свргнут са власти у Србији ( 1945-2001).

9.јула 2001. на предлог владе Зорана Ђинђића, Народна скупштина Србије укида 7. јул као државни празник Србије.

[Перун]

Ко је убио Жикицу Шпанца?

[Ултрадесничар]

Матија Бећковић: Кобне наше поделе

видовдаН -
24. октобра 2017.


Братоубилаштво у Србији почело је у рату, продужено је после рата, а није престало ни у миру, до данашњега дана.

Они који су такву одлуку донели нису били наивни и знали су шта раде. Знали су шта се у Србији збивало и предвидели шта ће се збивати све док буде тај дан славила као велики празник. Та одлука је далеко већи злочин од оног који се догодио у Белој Цркви, на Ивандањ 1941. године. Да је остало на оном што се овде догодило, већ би се и заборавило. Богдан, Жикица и Миленко одавно би једни другима пољубили ране, загрлили се и пољубили, али нису им дали они који су одлучили како су одлучили, а та одлука је умногоме одлучила судбину Србије и српског народа.

Они који су Белу Цркву „преселили“ на тако убитачан начин по род, личи као када би за симбол Првог српског устанка, уместо Марићевића јаруге, узели Радовањски луг, а уместо часнога крста, на ком су се устаници заклели, узели секиру којом је Карађорђе убијен.

А зашто је одлучено како је одлучено, није тешко досетити се, а да ли је то био почетак устанка или братоубилачког рата, лако је закључити. Уместо да је све остало у Белој Цркви, Бела Црква се преселила и поделила сваку кућу у Србији. Из куће се преместила у душе и мозгове, а одатле у законе и судове, школе и уџбенике, новине и књиге. Да би све било кобније, нема у Србији ниједне куће која није била на обе стране и ниједан Србин који се не би могао бројати као двојица. Обојица су данас губитници и пораженици. Зато је Србија једина у којој се није завршио овакав братоубилачки рат и у којој се одржавају овакви скупови и држе овакви говори.

(Из беседе после парастоса убијеним српским жандармима 7. јула 1941. године у Белој Цркви)

[Ултрадесничар]

На данашњи дан на сеоском вашару у Белој Цркви код Ваљева, Живадин Јовановић звани "Жикица Шпанац" убио је припаднике Српске жандармерије наредника Богдана Лончара и каплара Мленка Браковића.
Међути, данас РТС1 у емисији "Шареница" објављен је прилог о "хероизму" Владимира Перића "Валтера".

[Митић]

ЈУЛСКИ КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИН У СРБИЈИ 1941

Ево како је почео комунистички “устанак” у Србији, 7. јула 1941, према “Извештају Команде жандармерије о стању у земљи”, који је достављен комесару Министарства унутрашњих послова:
“Убијен Лончар К. Богдан, жандармеријски наредник и Бранковић К. Миленко, жандармеријски каплар из Беле Цркве, срез Рађевски.

“Овога дана у с. Бела Црква, у Срезу рађевском, био је вашар. Како је сељацима саопштено да се због ванредних прилика вашар забрањује, они су почели да се разилазе. Око 17 ч изненада се појавила једна група од 15 људи наоружаних пушкама, предвођена једним бандитом у цивилном мантилу, са петокраком црвеном на реверу. Међу овима налазио се је и учитељ из Пецке.

Кад су дошли међу сељаке, који су се спремали да пођу кућама, комунистички вођа је наредио да се сакупе па им је тада почео да говори о Стаљину и Совјетској Русији, а потом како треба да се прихвате оружја и да им се придруже, да врше саботаже, а истовремено да нико не иде на кулук и да не плаћа порез.

По завршеном говору ова банда се удаљила, а кратко време иза тога наишла је жандармеријска патрола, коју су сачињавали жандармеријски наредник Богдан Лончар, командир станице Завлака и жандармеријски каплар Миленко Бранковић.

Председник општине им је одмах саопштио да су неколико минута пре њиховог доласка били одметници. Док им је он још објашњавао одакле одметници се појавили и куда су отишли, изненада су се пред њима створила два бандита: Цветин Солдатовић, из Пастава, са напереним револвером, и, још један сељак који је у руци држао пушку.

Одметници су викнули на жандарме и позвали их да положе оружје. Жандарми су хитро узели пушке на готовс и, опаливши по један хитац у вис, позвали бандите да они положе оружје, али су они искористили то што жандарми нису хтели пуцати у њих те су из револвера, и пушке, припуцали на жандарме смртно их ранивши у груди и трбух.

Наредник Лончар је пао одмах мртав, а каплара Бранковића, који је још давао знаке живота, бандити су дотукли са неколико хитаца у главу. Пошто су са убијених жандарма узели оружје и муницију, и опљачкали их, ова два комунистичка разбојника отишла су у шуму те се придружила осталима који су их тамо чекали”.

Извор: Војни архив, Недићева архива, Команда жандармемрије, 26. јула 1941, „Извештаји о стању у земљи Министарства унутрашњих послова“ (Бр. рег 3/1-2, к-52)

Пренето са Фејсбук профила пуковника Новице Стевановића

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=...=3&theater

[Ултрадесничар]

Ко је убио Жикицу Шпанца?

Ја не знам а волео бих да знам.
Само знам да је "Жикица убица" од 1942. није више жив.