[Ултрадесничар]

Коста Стојановић

уторак, 10. јан 2012, 23:06

Коста Стојановић 1867-1921, математичар, државник, утемељивач математичке економије, претеча кибернетике, визионар, преводилац, песник.

[img][/img]


Самосвојни и одважни мислилац, остварио је изузетну синтезу различитих наука и друштвени живот тумачио математичким законитостима.

У књизи "Тумачење физичких и социјалних појава", опсежно је разрадио замисао да се помоћу термодинамичких категорија, може управљати друштвеним токовима. Идеја о таквој целовитости, касније је постала позната као кибернетика.

"Дошао је, да као свештеник науке, у овом храму, проповеда велике истине, које се дотле нису чуле. Математичка физика бави се мртвом природом, али је њега интересовао цео свет, њега је интересовао живот. Зато је катедра била уска за његов рад. Стојановића је занимао друштвени живот - та жива машина са милионима точкова, коју је звао друштво, и на којој је применио законе термодинамике. Тако је сазидао први мост између теоријске физике и социјалних појава. Својим положајем и искуством био је најпозванији, у целом научном свету, да великим искуствима Првог светског рата, да облик математичких закона." Милутин Миланковић

[Ултрадесничар]

Предраг Драгић

Датум рођења 1945.
Место рођења Крагујевац

Датум смрти 29. јануар 2012.
Место смрти Београд


Предраг Р. Драгић Кијук, (Крагујевац, 1945 — Београд, 29. јануар 2012) хуманиста, књижевник и ликовни критичар, есејиста, антологичар, лексикограф, медиевалиста, историчар, персоналиста, достојевиста и православни мислилац.
Биографија

Средњу школу и студије на Филолошком, Правном и Филозофском факултету похађао на Универзитету у Београду[тражи се извор] а истраживао и усавршавао у Италији, Грчкој, Русији, Француској и Норвешкој.[тражи се извор] Повремено се бавио превођењем и писањем драмских текстова (његова радио-драма Неимар светлости, коју је и режирао, доживела је бројна издања, после праизведбе октобра 1993). Био је управник највеће библиотеке иностране периодике на Балкану. Као истакнути културни радник био је члан Удружења књижевника Србије по позиву.

Један је од оснивача Фонда истине (Београд), Светског сабора Срба (Хајделберг), Црквено-народног сабора (Призрен), Центра за хришћанске студије (Београд), удружења интелектуалаца Српска национална свест (Ниш) и издавачке куће Евро Епистел (Ашафенбург). Био је члан Српског националног одбора свесрпског конгреса (Чикаго), Управе Удружења књижевника Србије, Управног одбора Српске књижевне задруге, оперативни уредник часописа Serbian Literary Magazine (1993 — 2001) и главни и одговорни уредник Књижевних новина (од 2001). Био је члан Савета Универзитета Републике Српске Крајине и један од покретача нове серије часописа Хришћанска мисао (1993). Био је иницијатор и један од аутора декларације на пет језика (Слово о српском језику, 1998) као и покретач и уредник библиотека Српска дијаспора и Српска породична библиотека.

Објавио је петнаест књига студија и есеја од којих пет на страним језицима. Посебно се бавио старом српском књижевношћу (само на енглеском штампао је, 1987, обимну студију Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry 1200 — 1700 / Средњовековно и ренесансно српско песништво), модерном светском поезијом, делом Достојевског, историјом европске цивилизације, протоисторијом Срба и Словена, феноменом сеоба, аберацијама савремене политике и утицајем римокатоличке цркве на судбину српског народа.

Његова књига Кушач и искупитељ прва у српску есејистику уводи теистички метод као равноправан другима у тумачењу књижевног дела, док књига Излазак у игру (~1990) представља култни допринос европском персонализму. Зборником Catena Mundi (1992), у два волуминозна тома, сачинио према оцени рецензената и приказивача „духовну енциклопедију српског народа“ - а зборником Мало завештање (1999), објављеном на енглеском језику под насловом The Little Legacy, извршио преиспитивање хиландарске баштине у кључу православне филозофије живота. Збирку есеја Bestiarium humanum, политички дневник, објавио је 2002. године, а Атлантократија као идеал Језуита, 2005. године.

Сер Џон Тавенер, значајни британски композитор са репутацијом „класичног уметника“, аутор је 15-минутног дела Epistle of Love (Посланица љубави) насталог по стиховима српске средњовековне поезије, преузетим из књиге Предрага Драгића Кијука Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry (светска премијера у Лондону 22. марта 2001, St. John Smith Square). Тавенерова композиција Посланица љубави (коју је посветио српским мученицима) изведена је у Београду у оквиру солистичког концерта Патрише Розарио, „Сопрана миленијума“, 4. новембра 2002. године. За монументално дело The Veil of the Temple (Застор Храма), у извођењу четири хора, неколико оркестара и солиста, у трајању од седам часова - Џон Тавенер је такође користио исту књигу Драгића Кијука (јун 2003).