[Змај_Баћушка]

Патак и жабе - Ј.Ј.Змај (Деда Змај)

Ако сте докони
прочитајте ово:
патак украј баре
држао је слово.

Слушале га жабе
велике и мале,
слатке су му речи
једва дочекале.

Говорио патак
о врлини мира
и да нико никог
не треба да дира.

Свако има права
да слободно живи,
не сме тлачит' оне
што му нису криви.

Слога, мир и љубав
благослов је прави,
зато нека нико
никога не гњави.

Слушале су жабе
ово красно слово,
кад патак ућута,
десило се ово:

Један жабац мали
поближе је стао, -
а патак га зграби,
па га прогутао.

Из овог се нешто
и научит' даде:
хуље лепо зборе,
ал' нитковски раде.

[Змај_Баћушка]

Под иконом Светог Саве - Јован Јовановић Змај

Болна лежи добра мајка,
не силази с одра свога,
удовица ј' деце има,
једно мање од другога.

Друга нема, – деце има
за децу би живот дала,
али ако душу пусти,
шта ће, шта ће деца мала?

Мрак би био, али није:
болесници више главе
кандиоце тихо гори
пред иконом Светог Саве.

Ил' је зебња, ил' је страва,
ил' је слутња, ил' што више;
Око мајке деца с' купе,
мајка врло брзо дише.

Поноћ куца, деца бледе,
најстарији и најјачи,
кад отаре сузе своје,
таре сузе својој браћи.

Мајка б' хтела децу спасти
од зла што се на њих спрема,
хтела би им нешто каз'ти,
али гласа више нема.

Ко би знао мисли њене,
ко би знао њене муке!
Најстарији синак приђе
и ледне јој љуби руке.

Ти пољупци даше снагу
дахом младе душе здраве,
мајка диже руку нагу
ка икони Светог Саве.

"Знаш ли што бих хтела рећи?"
то говори, рука пада;
око стаје, срце стаје,
али јоште има нада.

Има наде у првенца,
да ће знати, да ће хтети -
"Разумем те мајко драга,
и држаћу у памети.

У груд'ма ће мојим живет'
мис'о твоја, твоја жеља,
ја ћу водит' браћу своју
путем овог светитеља.

Окаљат' нам образ неће
ни сто људи, ни сто беда,
схватићемо, памтићемо
да смо српске мајке чеда".

Ове речи замедљаше
горки пехар задњег часа:
на устима болне мајке
благ се осмех заталаса.

Кандиоце затрепета
пред иконом Светог Саве
деца стоје, цвет до цвета -
венац око мртве главе.

[ЛукаЛоко]

(Штета што фале неке речи, па нисам сигурам да сам све тачно пренео.
Немојте да ме питате зашто.)

Љубиша "Бајо" Бачић
Трајко

На Сливницу изгибоше чете,
Милану се већ дрмао престо,
када сам рођен осамдесетпете,
а био сам дете тринаесто.

Ем Бугари, ем Тимочка буна,
ем радикал против владе хушка (?),
тек је српска а краљевска круна
падала је с главе као зрела крушка.

А наш сељак, тако му и треба,
трпи ..... на грбачу,
плати порез, тек остаје за хлеба (?),
преко хлеба не тражи погачу.

Мојем оцу су деца поумирала,
мајка није знала шта ће друго,
но ми барем име Трајко дала
да потрајем, да поживим дуго.

Ја сам био дете .....
ситно, мало, к'о мршаво јаре.
Мајка кука да ће да умре Трајче,
нико за мене не даје две паре!

Па ..... да ме не урекне,
да ме нека .... не угуши,
турише ми да се зло претекне
црвен конац на обе две уши.

.... тај конац је то Бог хтео,
нађоше баба да ми даје.
Тек Трајко је свашта преживео,
па ево га и дан данас траје!